"NA GROBLJU GDE JE ZORAN SAHRANJEN, PRIŠLA MI JE MLAĐA ŽENA I..." Đinđićeva sestra TAJ RAZGOVOR NE MOŽE DA ZABORAVI

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije, u 12 i 23 h. Šta se dešavalo pre atentata?

"Premijera je bolela noga tog dana i bilo je reči da tog dana nećemo raditi. Na kraju je definitivno odlučeno da nećemo ići na posao i mi smo se razišli. Nakon nekih sat vremena ponovo sam se čuo sa Dijanom, telefonom ili sa Saletom vozačem, plan je promenjen, predsednik Vlade ipak kreće na posao i mi ponovo treba da se nađemo u Vladi", ispričao je pre nekoliko godina u filmu "Poslednji dan Zorana Đinđića" Milan Veruović koji je bio Đinđićev telohranitelj i nastavio:

"Ušli smo u dvorište rezidencije, Sale i ja njegovim autom, a ostala dva auta su ostala ispred rezidencije. Pozvonio sam na vrata, otvorila mi je Ružica kao i svakog dana, rekla mi je da pričekam još malo da se premijer spremi, ja sam sačekao. Ništa neuobičajeno tog dana - kao i svakog drugog. Sačekali smo ispred u dvorištu".

Desilo se zatim nešto nesvakidašnje: "Premijer je kasnio duže od 20 minuta pri izlasku iz rezidencije, što za njega nije bio običaj. Bio je lep dan, mi smo stajali napolju, pričali smo sa Ružicom koja je izašla da popriča sa nama. On je izašao negde oko 12:30, 12:32 h, otprilike. Ušao je u kola, pozdravio nas i to je bilo sve", rekao je vozač Aleksandar Bjelić pa naglasio:

"Obično bi u kolima komentarisao događaje prethodnog dana ili bi pitao Saleta ili mene šta se dešava, šta ima novo.... Tog dana, ništa nas nije pitao. Dan je protekao u ćutanju. Naša vožnja od rezidencije do zgrade Vlade trajala je nekih pet minuta. Tog dana, ništa nismo rekli jedan drugo.

"I posle 18 godina se sećam svakog momenta. To je događaj koji će ostati doživotno u mom sećanju. Sećam se, kao da se sada dešava. Sećam se svih detalja", rekao je pre nekoliko godina prof. dr Miljko Ristić, kardiolog, koji je pokušavao da spase život bivšem premijeru.

Zoran Đinđić pogođen je jedni hicem grudi, taj metak je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu ali je nažalost sat vremena kasnije konstantovana smrt. Prema zvaničnom saopštenju Vlade, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. A ubistvu tadašnjeg premijera prethodilo nekoliko ranijih neuspelih pokušaja njegovog ubistva, poput napada kor Beogradske arene 21. februara 2003. godine.

Sestra Zorana Đinđića: "Naučila sam da život živim s tim da ga više nema. Mnogo je teško da to izgovorim"

"Bili smo jako vezani. On je moj jedini brat i otkako znam za sebe, znam za njega", rekla je Gordana o svom bratu Zoranu Đinđiću.

“Osim što je bio odličan đak, stizao je sve, da se bavi šah klubom, karateom i devojkama. Njegovim nestašlucima nije bilo kraja. Sećam se kako smo u Popovskom vrtu brali zelene rezdelije (divlje šljive) i od njih dobijali herpese na usnama, onda smo od mame dobijali batine, jer nas je upozoravala da ne smemo da diramo tuđe, međutim, Zoran se nije izdvajao iz društva. On se u Travniku skijao niz nasip kuda je prolazila pruga iza zgrade u kojoj smo živeli. Bila sam u stanu u kojem smo živeli. Nalazi se na trećem spratu u zgradi stotinak metara od gimnazije, u blizini katoličke crkve. Imam fotografiju gde se spušta na tim pravljenim drvenim skijama. Ja ih imam kod kuće, kao i njegovu gitaru na kojoj svirao u Travniku. Odlučila sam da ih dam u Arhiv Srbije, gde postoji postavka njegovih ličnih stvari", ispričala je sestra Zorana Đinđića Gordana Filipović pre nekoliko godina, pišu "Nezavisne novine".

Bivši predsednik Vlade Srbije (2001 - 2003) rođen je u Bosanskom šamcu u BiH, gde je završio osnovnu školu, dok je dva razreda gimnazije pohađao u Travniku, nakon čega se sa porodicom preselio u Beograd.

"Zoran je neobično voleo Travnik. Neobično je voleo Bosnu. Podsećala ga je na lep period njegovog života.

Beograd je velegrad u kome nema te opuštenosti i bezbrižnosti. Naš otac je bio vojno lice i mi smo u tom duhu vaspitani. Nikada nismo gledali na nacionalnost naših prijatelja. Zoran je u duši bio Jugosloven, kao što sam i ja bila i ostala Jugoslovenka i ne mogu nikako da se pomirim s tim da među narodima postoje razlike koje treba da ih dele. Kakav je ko, sve zavisi od čoveka, a ne da li je musliman, Srbin ili Hrvat", dodala je Gorana.

Zoran Đinđić je nakon Devete beogradske gimnazije upisao Filozofski fakutet u Beogradu gde je diplomirao pre roka i završio postdiplomske studije. Doktorirao je u Nemačkoj.

Gordana čuva svoje dragocene uspomene sa bratom o čemu je pričala 2013. godine za "Slobodnu Bosnu":

"Mi smo u Travnik došli da živimo 1962. godine , a odselili smo se 1969. godine. Poslednji put u Travniku sam bila 1989. na obeležavanju dvadeset godina mature. Sebe sada ne posmatram kao Gordanu koja je ovde završila gimnaziju, već osobu koja je provela najlepše dane sa svojim bratom. Svaka ulica me ovde podseća na naš zajednički život. Na naš odlazak u školu, šetnje do Plavih voda, mesta gde smo se svi kretali. Zoran je ovde završio dva razreda gimnazije. Bio je jako nemiran, živ, pokretan".

Zoran Đinđić koji je bio u braku sa Ružicom Đinđić, ubijen je 12. marta 2003. stepeništu zgrade sedišta Vlade u Beogradu, oko 12 i 30 h. Pogođen je metkom koji je probio njegovo srce, odmah je prevezen u bolnicu, a smrt je konstantovana u 13 i 30 h u Urgentnom centru.

"Bili smo jako vezani. Na Novom groblju, gde je Zoran sahranjen, prišla mi je jedna mlađa žena i kazala: "Znate, imam i ja mlađeg brata, njemu kada bi se nešto desilo, ja ne bih ostala živa". Ja sam je upitala: "Koji je vaš predlog? Šta da ja radim?". Najteže je živeti s tim! Zapravo, teže je živeti s tim nego ne živeti uopšte. Jer jednostavno, sve me podseća na njega. On je moj jedini brat i otkako znam za sebe, znam za njega. Moj muž nema brata, niti sestru. Ružica, Zoranova supruga, takođe, nema brata ili sestru, samo smo mi u porodici imali jedno drugo. Kada preživite ovakvu tragediju, onda više nikada niste isti. Dela duše više nemate. Naučila sam da život živim s tim da ga više nema. Mnogo je teško da to izgovorim. Majka se trudi da meni ne pokaže tu svoju patnju. Mislim da je ona mnogo jača od mene. Ali kada ostanemo same, znamo kako nam je", istakla je Gorana koja je diplomirala je medicinu pa specijalizirala medicinu rada.

Podsetimo, Zoranova i Gordanina majka Mila Đinđić umrla je 2016. u 84. godini na Vojnomedicinskoj akademiji. Posle ubistva Zorana Đinđića dobila je stalnu policijsku pratnju.

Bonus video: OVAKO SU IZGLEDALI POSLEDNJI MINUTI ZORANA ĐINĐIĆA! Bivši šef kabineta za Kurir televiziju do detalja rekonstruisao 12. mart i atentat na premijera Srbije

(Espreso/Zena.blic/D.S.)