"ĐINĐIĆEVO SRCE SAM DRŽAO U RUKAMA, BILO JE RAZORENO" Dr Ristić o borbi za Zoranov život: "JETRA SE RASPALA U.."

Zoran Đinđić, tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije i jedna od najznačajnijih političkih ličnosti u periodu nakon demokratskih promena početkom XXI veka, tragično je izgubio život 12. marta 2003. godine, kada je na njega izvršen atentat ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Tog dana, u 12 časova i 25 minuta, dok je prilazio ulazu u zgradu Vlade, Đinđić je pogođen hicem iz snajperske puške.

Uprkos brzoj reakciji obezbeđenja i hitnom prevozu u Urgentni centar, gde su lekari odmah započeli operaciju u pokušaju da mu spasu život, povrede su bile preteške, te je ubrzo nakon zahvata preminuo, ostavljajući iza sebe duboku prazninu u političkom i društvenom životu Srbije.

Danas se navršavaju 23 godine od tog tragičnog događaja koji je potresao čitavu zemlju i ostavio snažan trag u kolektivnom sećanju građana. Atentat na premijera predstavljao je jedan od najdramatičnijih trenutaka u savremenoj istoriji Srbije, a vest o njegovoj smrti izazvala je talas tuge, šoka i neverice širom zemlje.

Doktor Miljko Ristić izveo je operaciju, za koju je otkrio da mu je bila jedna od najtežih u karijeri.

- Tu operaciju 12. marta 2003, posle atentata, pamtiću dok sam živ. I dalje imam osećaj kao da se sve to juče desilo, kao da sam juče uzeo skalpel i počeo da pravim rez na grudima srpskog premijera Zorana Đinđića. Sve je bilo kao u filmu - rekao je doktor Miljko Ristić za Kurir.

Ristić kaže da i dalje ima osećaj kao da se sve to juče desilo.

- Čak su mi kristalno jasni i momenti pre nego što sam ušao u Urgentni centar posle poziva sekretarice tadašnjeg direktora Kliničkog centra Srbije Vojka Đukića da hitno dođem sa kardiohirurgije, zgrade koja se nalazi preko puta, gde sam pola sata pre toga završio operaciju nad jednim pacijentom.

Ovim rečima Miljko Ristić, jedan od najboljih srpskih kardiohirurga, počinje priču o teškoj borbi za Đinđićev život, koja se, nažalost, završila tragično. Ristić je ujedno i čovek koji je tog dana u svojim rukama držao teško ranjeno srce premijera Đinđića.

- Sve je bilo kao u filmu. Izašao sam iz sale na svojoj klinici. Nije prošlo ni pola sata kad mi je zazvonio telefon. Bio je to poziv da hitno dođem u Urgentni. Da ne pitam ništa, samo da se pojavim. To se desilo oko 12.30 časova. Pitao sam u koju ambulantu da dođem, jer ih tamo ima mnogo, dobio sam odgovor: "Doktore, biće vam sve jasno kad se budete pojavili!" - priča Ristić za Kurir i dodaje da mu je, kad je stigao tamo, bilo jasno da je reč o nekoj javnoj ličnosti.

Kako navodi, kad je ušao u zgradu, rekli su mu da ide u ambulantu za reanimaciju, gde je još na vratima video da je na stolu Đinđić.

- Bio je jako bled. Vitalni znaci su bili loši. Pritisak, puls i disanje bili su ispod svih fizioloških granica. Nije bilo dileme da on mora istog časa u operacionu salu, da pokušamo da ga vratimo u život otvaranjem grudnog koša, masažom srca koja se primenjuje u takvim situacijama... Trčeći smo odvezli Đinđića u salu. Za nekoliko minuta već je bio na stolu. Svi smo bili tu od hirurške ekipe. Skalpel mi je bio u ruci. Počeo sam da pravim rez na njegovim grudima. Pri otvaranju grudnog koša naišli smo na enormnu količinu krvi koja se tu skupila. Uočili smo veliku ranu na desnoj strani srca, šest puta dva centimetra, i jednu manju na suprotnoj strani. Brzo smo ih zakrpili. Pokušali smo masažu, reanimaciju, ali to nije davalo nikakvog efekta. Isto je bilo sa nadoknadom krvi i ostalih tečnosti - priča Ristić.

Dodaje da je Đinđić tada dosta krvario.

- Nismo mogli da uočimo šta se dešava jer na telu nije bilo drugih vidljivih povreda osim ulazne i izlazne rane od metka. Odlučili smo da otvorimo trbuh. Istog momenta iz njega je izašla ogromna količina krvi. Izvor tolikog krvarenja bila je jetra. Raspala se u hiljade parčića! Dakle, radilo se o veoma razornom metku, koji je, osim što je direktno povredio srce, imao veoma veliki bočni pritisak na okolne organe, u ovom slučaju jetru. Bilo ju je nemoguće ušiti. Shvatili smo zašto reanimacija nije dala rezultate - otkriva Ristić i kaže:

- Nadoknada krvi i ostalih tečnosti i dalje nije davala rezultate jer su povrede jetre bile takve da sve što uđe u telo, odmah iscuri kroz taj razoreni organ. Nemoguća situacija. Cela operacija nije trajala duže od sata. U tom trenutku pacijentu je mogla da spase život trenutna transplantacija organa, što tada nismo imali. Proglasili smo smrt.

Ristić je tog dana bio poslednja osoba koja je u svojim rukama držala Đinđićevo srce.

- Držao sam premijerovo srce u rukama. Nije prvi put. Hiljade tuđih srca držao sam u svojim rukama. Ali teret u tom trenutku razmišljanja bio mi je koju metodu primeniti, koji hirurški pristup imati, koji instrument upotrebiti, koji konac... i kako će se završiti operacija na Đinđićevom srcu.

KOBNI 12. MART KOJI SRBI NIKADA NEĆE ZABORAVITI

Godišnjica će biti obeležena na više lokacija u Beogradu, kao i na mestu ubistva, na ulazu u zgradu Vlade.

Premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić ubijen je ispred sedišta Vlade u Nemanjinoj ulici 12. marta 2003. godine.

Vlada Srbije je u prvom saopštenju posle ubistva kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog Zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog Zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Takođe, Vlada je saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen Zemunski klan.

Đinđić je, u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na auto-putu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".

Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije. U tom periodu sprovedena je široka policijska akcija protiv organizovanog kriminala.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

U "Sablji" uhapšen atentator, Ulemek se predao posle više od godinu dana

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i većina pripadnika Zemunskog klana i drugih kriminalnih grupa u zemlji.

Rasvetljena su i neka nerazjašnjena ubistva iz prethodnih godina.

U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Na listi okrivljenih kao prvooptuženi naveden je nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija.

Ulemek se srpskim vlastima predao 2. maja 2004. godine, više od godinu dana nakon atentata. Njegovo hapšenje označilo je jedan od ključnih trenutaka u istrazi i sudskom procesu koji je usledio nakon ubistva premijera.

Kazne od ukupno 378 godina zatvora

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu, u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala.

Posle višegodišnjeg procesa, 23. maja 2007. godine izrečena je prvostepena presuda kojom su optuženi proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Za organizovanje ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek Legija.

Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac atentata i nekadašnji Ulemekov zamenik u JSO.

Presude izrečene u ovom postupku potvrdio je i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine, čime je sudski proces u slučaju ubistva premijera Zorana Đinđića pravosnažno okončan.

Zoran Đinđić – od Bosanskog Šamca do Beograda

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnica, ima dvoje dece.

Studije filozofije započeo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom studentskih dana bio je uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se protivili tadašnjem političkom sistemu.

Po završetku studija, nije mogao da dobije posao u Jugoslaviji, pa je otišao u Nemačku. Tamo je nastavio akademsku karijeru i doktorirao na Univerzitetu u Konstancu. U zemlju se vratio posle dvanaest godina, nakon pada Berlinskog zida i početka političkih promena u Evropi.

Obnova Demokratske stranke

U Jugoslaviju se vratio 1989. godine, kada sa grupom od 12 intelektualaca učestvuje u obnavljanju Demokratske stranke. Paralelno, bavio se biznisom. U tom periodu, udaljio se od ideja radikalne levice i profilisao kao klasičan građanski liberal.

Na čelu Demokratske stranke našao se u januaru 1994. godine, kada je na stranačkim izborima zamenio Dragoljuba Mićunovića. Predvodio je stranku do smrti, marta 2003. godine. Tokom devedesetih godina bio je jedan od najistaknutijih lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića i učestvovao je u više političkih akcija usmerenih na promenu vlasti.

Kao jedan od čelnika koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda, ali je ubrzo smenjen voljom koalicionih partnera. Bio je ključna ličnost političkih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000. godine.

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Autor je više knjiga: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država", "Srbija ni na istoku ni na zapadu" i niza filozofskih i politikoloških eseja.

Bavio se takođe prevođenjem, a posebno aktivno političkom publicistikom. Bio je zastupnik ideje evropskih integracija, uveren da je to najbolji put za Srbiju, uprkos brojnim preprekama, ne samo u Srbiji.

Peti oktobar – strateg i organizator kampanje opozicije

Tokom 2000. godine Zoran Đinđić bio je jedan od glavnih stratega i organizatora kampanje opozicije, koja je kulminirala političkim promenama 5. oktobra i odlaskom Slobodana Miloševića sa vlasti.

U januaru 2001. godine, izabran je za predsednika Vlade Srbije, postavši tako prvi srpski premijer bez komunističke prošlosti.

U ekspozeu, koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije, naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Tokom njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva, kao i sveobuhvatne ekonomske i socijalne reforme u Srbiji.

Obeležavanje godišnjice na više lokacija

Godišnjica ubistva Zorana Đinđića biće obeležena na više lokacija u Beogradu, kao i na mestu gde je ubijen, na ulazu u Vladu Srbije.

Kako je najavljeno, predsednik Vlade Đuro Macut sa ministrima položiće venac u dvorištu Vlade, na mestu gde je pre 23 godine izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića u 10.30 časova.

Povodom godišnjice smrti Zorana Đinđića, Fondacija za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović" i "Fridrih Ebert" fondacija organizuju susret pod nazivom "Govor koji se nije dogodio", koji će biti održan u 17 časova u Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Maturanti i maturantkinje gimnazija iz različitih gradova Srbije govoriće o savremenim društvenim promenama i izazovima, nadovezujući se na ideju reformi i aktivnog učešća u javnom životu.

Takođe, Beogradska filharmonija najavila je da svoj koncert 13. marta posvećuje uspomeni na Zorana Đinđića.

(Espreso/Stil/RTS)