GOVOR NA GIŠKINOJ SAHRANI DRŽAO "GOSPODAR CRNE GORE"! Dušmani ga UBIŠE, a krimosi reči znaju i danas kao OČE NAŠ

Brano Mićunović, kontroverzni biznismen iz Crne Gore, bio je figura koja je godinama intrigirala javnost i privlačila pažnju medija.

Njegovo ime se često dovodilo u vezu sa podzemljem Srbije i Crne Gore, što je on više puta javno demantovao, ali misterija nikada nije prestajala. Mićunović je bio blizak prijatelj Đorđa Božovića Giške, jednog od najpoznatijih “žestokih momaka” iz devedesetih, a koliko je njihovo prijateljstvo bilo čvrsto govori i činjenica da je upravo Brano držao govor na Giškinoj sahrani u Beogradu.

Njegova smrt 2024. godine, nakon duge i teške bolesti, dodatno je podgrejala interesovanje za njegov život. Sahranjen je u Nikšiću, a mediji i javnost nisu prestali da prate njegove kontakte i poslovne veze koje su decenijama intrigirale Crnu Goru i region.

Posebnu pažnju izazivaju njegove poznanstva sa ključnim imenima iz kriminalnog sveta Srbije i Crne Gore – veze koje su ostale predmet spekulacija i kontroverzi sve do njegove smrti.

Brano Mićunović bio je jedna od najmisterioznijih ličnosti Crne Gore. Njegova povezanost sa Đorđem Božovićem Giškom, čovekom koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskom podzemlju i osnivačem Srpske garde, samo je dodatno učvrstila njegov status u javnosti.

Video snimak sa Giškine sahrane na kojem Mićunović drži govor svedoči o njegovom uticaju i bliskosti sa kontroverznim likom, ali i otvara pitanja o ulozi i uticaju koje je Brano imao u tim godinama.

Njegova biografija, puna poslovnih i privatnih intriga, intrigantnih veza i misterija, i dalje je predmet spekulacija.

Iako je Mićunović uvek negirao umešanost u kriminalne aktivnosti, njegovo ime ostaje sinonim za moć, uticaj i kontroverzu, dok video sa Giškine sahrane ostaje jedna od retkih javnih potvrda njegovih veza i statusa u društvenom životu regiona devedesetih.

Hvala bratu Brani

Slavica Božović, Giškina sestra, objasnila je zašto je Giška prenet u Crnu Goru 26 godina od pogibije.

- Pričao je da mu je srce ostalo na groblju Martinika kada se prvi put popeo ovde i video spomenik. Pošto je ta grobnica već bila puna, Đorđe je odlučio sagradimo drugu do nje, da prenese oca i da i on bude tu sahranjen. Govorio je da je zaljubljen u to groblje - kazala je Slavica Božović.

Ona je zahvalila brojnim rođacima i gardistima, kao i Đorđevom bratu Branu Mićunoviću, što je pomogao da se Giškina želja ispuni i što se „bezbroj puta prema njihovoj porodici poneo kao da je Đorđe živ“. Od kapele do grobnice kovčeg u kome su Giškini posmrtni ostaci, pored njegovih prijatelja, nosio je i Marko Matić, sin Branislava Matića Belog.

Beseda sveštenika

IZAŠAO DA GA OGREJE SUNCE

- I čulo se to već na sve četiri strane sveta, nema potrebe da vam govorim ono što vi već svi znate, a što se dogodilo kada je taj svešteni, mučenički grob otvoren, da je brat Đorđe izašao ponovo da ga ogreje sunce - celokup. To je jedno od božjih znamenja u ovom vremenu. Nećemo mi suditi, ali samo govorimo ono što smo videli svojim očima i ono što smo dodirnuli svojim rukama, a dodirnuli smo život, a ne smrt - rekao je protojerej Džomić.

Govor Brana Mićunovića na Giškinoj sahrani:

"Brate, Giška, upoznali smo se pre 15 godina, lutajući ulicama Beča u potrazi za boljim životom, bežeći od sivila komunističke svakodnevnice. Bili smo mladi, verovali da možemo promeniti svet. Grešili smo i greške smo skupo plaćali. Kada si se vratio u domovinu sa po kojom borom, ozbiljniji nego ikada, hteo si da počneš život iznova. Nisu te ostavili na miru. Osnovao si preduzeće „Sloga“ koje je imalo zaštitni znak: krst i četiri S.

Odvraćao si mlađe, čiji si bio idol, od svih poroka i stranputica života. Govorio si da se ne tuku međusobno, da ne pucaju jedni u druge, da život čuvaju za teška vremena koja dolaze za srpstvo. Bio si i ostao Vitez sa Voždovca, čovek iz nekih davnih prošlih vremena, epskih, koja oni nisu mogli da shvate. Kao što je tvoj otac Gavra kao heroj došao iz Amerike da bi se borio za Srbiju u drugom svetskom ratu, tako si i ti došao u najteža vremena da se boriš za srpstvo. A sve se izokrenulo, dojučerašnji komunisti su postali socijalisti, lopovi su postali pošteni i pobožni, a ti si ostao isti, pošteniji od svih tih fariseja, kako si ih ti zvao. Bojali su se jer su imali patološki strah od junaka iz narodnih pesama. Prisluškivali su te, obijali stan, pripremali atentat, klevetali, proganjali, zatvarali kao zver, koja nisi bio. Jurili su te sa kordonom milicije.

Klevetali su te, a ti si izlečio više narkomana nego sve klinike u Beogradu. Bojali su se tvog poštenog pogleda i imena koja su deca po zidovima pisala. Drhtalo je pred tobom golorukim pre neki dan 30 naoružanih specijalaca, a mi smo svedoci tog čina. Bojali su se za svoju vlast, nisu hteli da prihvate da si ti samo junak za srpstvo jer ti si vlast prezirao, a slave i poštovanja si imao previše. Nisu hteli da shvate da si došao iz narodnih pesama, iz epa i pomogao srpskoj omladini da postanu orlovi za borbu za srpstvo.

Došao si kod nas u Crnu Goru da nam vratiš veru u Boga. Poveo si nas u manastir Ostrog, naučio nas da verujemo u Boga. Došao je sin Gavra Božovića da ispuni sveti zadatak i sve svoje pretke stavi u zajedničku grobnicu u Kučima. Bio je to veliki posao, jer nijedna muška glava Božovića nije umrla prirodnom smrću. Svi su ginuli junački, za spas srpstva. To je tvoja želja koju će ti tvoja familija i drugovi ispuniti, svi ćete biti zajedno i ti i otac.

Stare hijene su se podlo smejale dok su pljuvale po novinama i skupštinama. Nisu znali kakav bol nanose junaku i majci Mileni. Ništa im nije bilo sveto. Nisi dozvolio da ti drugi bira smrt, otišao si na bojno polje kao nekada Miloš Obilić, oklevetan od Brankovića pred carom Lazarom ili isto kao u Crnoj Gori, pop Milo Jovović oklevetan pred kraljem Nikolom... Tvoje Kosovo je Gospić! Poveo si vojsku od 130 ljudi i otišao gde niko nije smeo, da se boriš protiv par hiljada ustaša, pobedio si i otišao u nezaborav. Pokazao si da tvoj život ne vredi ništa u odnosu na slobodu.

Jadna je vlast koja ne poštuje svoje junake. Zašto bratu Belom nisu dozvolili da pogine kao junak, nego je oklevetan i ubijen. Umesto da idemo na svadbe, mi idemo na sahrane, umesto deca da igraju fudbal, mi postavljamo stolove za parastose. Na Voždovcu se priča da te je tvoj brat Beli pozvao i odveo na nebo, da se vas dva mučenika srpstva odmarate na nebeskim livadama, od progona i kleveta ljudi kojima ništa nije sveto. Otišli su naši Beli i Giška u nezaborav. Majko Milena, tvoja se kuća nije ugasila, ostali su sinovci, Mijo i Milovan. Milovan junak koji nije ostavio svog strica da ga se neprijatelj ni mrtvog ne domogne jer će se plašiti njegovog groba. Ostalo je na hiljade mladih Božovića kojima je Giška bio idol sa srcem Obilića. Brate Giška, tvoja želja će biti ispunjena, počivaćeš zajedno sa Belim. Bradu nisi obrijao, kao što si obećao. Mi na tvom grobu obećavamo da nećemo prosipati srpsku krv nevinim ljudima. Deca će svake godine iz tvoje osnovne škole Vožd Karađorđe, koja budu najbolji đaci iz poznavanja stranog jezika, dobiti tvoje poklone u knjigama koje si toliko voleo. Imao si srce ratnika ali nećemo tvoje ime koristiti za ratne fondove, jer si imao svetosavsku dušu.

Brate, molimo se da te Bog primi u Raj. Poljubi nam Belog umesto nas i pozdravi svu srpsku decu, nećemo ih razdvajati na ove i one, koji su dali život za srpstvo.

Brate, neka ti je slava."

Brano i Giška su svojim vezama ostavili svedočanstvo o tome koliko lojalnost i odanost mogu biti snažni, čak i kada je ceo svet protiv vas.

U srcima onih koji pamte ta vremena, njihovo prijateljstvo živi kao simbol vernosti, hrabrosti i ljudskosti usred haosa.

Bonus video:

(Espreso / M.S.)