potresno
"TI NISI MOJA MAJKA, TI ME NISI RODILA!" Aleksandra iz Valjeva je pre 20 godina usvojila sina, a onda DOŽIVELA da..
U objavi je istakla da su joj mnogi govorili da su ona i njen suprug humani jer su se odlučili na usvajanje, ali da ona na to gleda drugačije
Roditeljstvo se često opisuje kao jedno od najlepših iskustava u životu, ali ono retko kada dolazi bez izazova. Posebno je emotivan i složen put onih koji odluče da usvoje dete. Iako je usvajanje plemeniti čin, oni koji su prošli kroz to iskustvo znaju da ono nosi i lepe i teške trenutke, baš kao i svako drugo roditeljstvo.
Upravo o tome govorila je jedna Aleksandra iz Valjeva, koja je na svom Iks profilu "SandraAlex_A", podelila ličnu priču u kojoj je govorila o dve decenije majčinstva i o iskustvu usvajanja deteta, ističući da njen put nije bio samo "cveće i proleće", ali da ništa u svom životu ne bi menjala.
"Na današnji dan 8. marta, pre ravno 20 godina sam postala Mama. Ne zato što sam se porodila, već zato što je u naš život ušla jedna mala mrva ljubavi, od 8 meseci i jedva 6 kilograma", napisala je ona na početku svoje objave.
"Usvojiti dete nije cveće i proleće"
U objavi je istakla da su joj mnogi govorili da su ona i njen suprug humani jer su se odlučili na usvajanje, ali da ona na to gleda drugačije.
"Meni to nije humanost. Više je želja da podeliš svu onu ljubav koja je u tebi i koju želiš detetu da daš. Da neko ostane i kad tebe ne bude bilo. Ipak, ono što je važno znati je, usvojiti dete nije cveće i proleće", piše ona.
"Ti nisi moja majka, ti me nisi rodila"
Prema njenim rečima, posebno izazovan može biti period puberteta, kada deca počnu da preispituju svoje poreklo.
"Kad stigne pubertet, sve je sem cveća i proleća. Tada deca požele da istraže svoje korene, a vaše ne zna ni ko ga je rodio. Sigurno ćete bar jednom čuti 'ti nisi moja majka, ti me nisi rodila'. I to kažu uglavnom kad su najranjiviji i kad najviše trebaju vašu pažnju i ljubav. Tada je bitno da osete da ste tu i kada vas guraju od sebe", poručila je pa dodala:
"Vi postanete bogatiji za neka iskustva, a dete sigurno da vi ne idete nigde i da ga nećete ostaviti kao biološki roditelji".
"Najvažnije je imati ljubavi i razumevanja"
Iako je, kako kaže, dugo želela da napiše tekst o težoj strani roditeljstva usvojene dece, često je od toga odustajala. Ipak, poručila je da je najvažnije imati strpljenja i mnogo ljubavi.
"Koliko god nekad teško bilo, važno je biti strpljiv i imati ljubavi i razumevanja više nego što možete da zamislite da u vama ima. I sve će biti ok", napisala je.
Na kraju je dodala da svoj život računa na vreme pre i posle dolaska sina Damnjana i da ovih 20 godina ne bi menjala ni za šta na svetu.
"Ne bih ovih 20 godina života menjala ni za šta na ovom svetu. Svoj život računam na pre i posle Damnjana. Zato je osmi mart moj Praznik nad praznicima", zaključila je Aleksandra.
Bonus video: Ispovest žene koja je našla tek rođenu bebu pored kontejnera: Podneću zahtev za usvajanje
(Espreso/Blic/D.S.)