"IRAN ĆE BACATI PROJEKTILE PO EVROPI I NATO" Trampov zvaničnik izgovorio JEZIVE reči: Ovo je samo početak HAOSA?!

"Jasno vidimo da je Iran spreman da napada različite zemlje, ne samo na Bliskom istoku, već potencijalno i članice NATO-a," izjavio je u sredu Elbridž Kolbi, zamenik američkog ministra odbrane.

Političar je tokom susreta u think tanku Council on Foreign Relations odgovarao na pitanja, između ostalog i o američko-izraelskoj operaciji protiv Irana.

Govoreći o raketi koja je u sredu presretnuta iznad Turske od strane NATO protivvazdušne odbrane, on je rekao:

- Ne znam sve detalje, pa ne želim da izlazim sa zaključcima pre vremena. (...) Ali mislim da je jasno da je Iran spreman da gađa širok spektar zemalja, ne samo na Bliskom istoku, već potencijalno i u NATO-u. Posmatramo kretanja mnogih država NATO-a koje žele da preduzmu određene korake po tom pitanju - dodao je.

Ukazao je i na "široki konsenzus da Iran predstavlja ozbiljnu i problematičnu pretnju".

- To nije nešto što je Amerika izmislila - naglasio je.

Iran pretnja za Ameriku, sve u zalivu i za Evropu

Kolbi je upitan kako se operacija protiv Irana uklapa u prioritete američke Nacionalne strategije odbrane.

- Pre svega, strategija jasno kaže da Iran, odnosno Islamska Republika, predstavlja pretnju za Sjedinjene Države, naše saveznike i partnere u Zalivu, za Izrael i za Evropu - rekao je.

- Strategija takođe naglašava da je obaveza i nužnost da se predsedniku obezbede kredibilne i racionalne vojne opcije koje će mu omogućiti da ostvaruje svoje ciljeve širom sveta, posebno kroz korišćenje naših programa u oblasti vazduhoplovstva i pomorske moći - dodao je.

- Zato smatram da je izuzetno važno da Sjedinjene Države, a posebno američke oružane snage, budu sposobne da odlučno deluju širom sveta - nastavio je Kolbi.

- Drugo, strategija naglašava koliko je važno deljenje tereta među saveznicima.

"Izrael, Južna Koreja i Poljska pravi saveznici"

Kao uzorne partnere SAD u tom kontekstu naveo je Izrael, Južnu Koreju i Poljsku. Dodao je da i Nemačka, kada je reč o izdvajanjima za odbranu, "takođe pravi korak napred".

- To u velikoj meri vidimo i na Bliskom istoku. Strategija je osmišljena tako da predsedniku (Donaldu Trampu) omogući sprovođenje takvih operacija - rekao je.

Pentagon je, odgovarajući na pitanje agencije PAP da li se u kontekstu operacije protiv Irana planiraju promene u broju ili rasporedu američkih vojnika i vojne opreme u Evropi, saopštio:

- U ovom trenutku nemamo nikakve promene u vezi sa raspoređivanjem snaga koje bismo mogli da objavimo.

POGLEDAJTE I - KINA POD OKRILJEM SENKI IGRA OPASNU IGRU! Dugotrajan sukob SAD i Irana im ide u prilog - evo i ZBOG ČEGA!

Za sada se Kina uglavnom ograničava na osudu američkih i izraelskih vazdušnih udara na Iran. Razlog je jednostavan: moguće dugotrajno zaplitanje u Amerike u sukob sa Iranom moglo bi da joj ide u prilog.

Šta nadzorni brod "Ljaovang-1" iz Kine radi u vodama Persijskog zaliva? Da li on, svega nekoliko nautičkih milja od američke pomorske i vazdušne armade raspoređene u regionu, funkcioniše kao svojevrsni plutajući elektronski komandni centar u službi Irana, sposoban da u realnom vremenu prati lansiranja američkih raketa i kretanje brodova američke mornarice?

U pratnji dva broda za pratnju, "Ljaovang-1" u svakom slučaju oslikava način na koji se Kina postavlja u sukobu koji je započeo 28. februara, kada su Amerika i Izrael napali Iran: ona prati događaje i čeka pravi trenutak.

Kineske vlasti su od napada na kompleks u kojem je u ranim jutarnjim satima 28. februara ubijen vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei objavile više saopštenja. U svima se ponavlja ista poruka: Peking osuđuje činjenicu da Izrael i Sjedinjene Američke Države nisu tražili odobrenje Ujedinjenih nacija (UN) pre napada na Iran.

- Izveli su vojne udare bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što predstavlja kršenje međunarodnog prava - izjavila je u ponedeljak portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.

Zbog toga se Kina, kako je naglasila, "odlučno protivi i najoštrije osuđuje" napad i ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, posebno imajući u vidu da je do napada došlo usred pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Kakve interese Kina ima u Persijskom zalivu

Ipak, stvarnost za Kinu je složenija od zvaničnog pozivanja na međunarodno pravo - iz najmanje dva razloga.

Prvi je ekonomski. Kada je reč o trgovinskim interesima, izvan nafte, Pekingu je mnogo važnije da očuva odnose sa državama Persijskog zaliva koje su napadnute od strane Irana nego sa samim Teheranom.

To potvrđuje i sve veći broj partnerstava koje je Kina poslednjih godina sklopila u regionu:

"Sveobuhvatna strateška partnerstva" sa Egiptom, Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom

"Strateška partnerstva" sa Irakom, Jordanom, Kuvajtom, Omanom, Katarom, Sirijom, Turskom i Palestinskom upravom

"Partnersku saradnju" sa Libanom i Jemenom

kao i "inovativno sveobuhvatno partnerstvo" sa Izraelom.

Zaključak je jasan: kineski režim želi pre svega da obezbedi da njegova prisutnost u regionu ne bude dovedena u pitanje nakon završetka sukoba.

- Ova ekonomska realnost podstiče Kinu da mnogo više ulaže u zemlje Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), gde finansijska stabilnost, politička predvidljivost i institucionalna otvorenost pogoduju dugoročnim strateškim partnerstvima i razvoju infrastrukture - za razliku od Irana - navodi se u analizi objavljenoj u julu 2025. na portalu "The Conversation".

Kini odgovara američko uplitanje u sukob sa Iranom

Drugi razlog kineske uzdržanosti jeste činjenica da bi moguće američko zaplitanje u dugotrajan sukob u Iranu moglo da ide u korist Pekinga.

Drugim rečima, Kina smatra da sukob ni izbliza nije završen, uprkos ogromnoj vazdušnoj nadmoći SAD i Izraela.

Kina je saveznik Irana, a pojedini stručnjaci sumnjaju da je upravo Peking, preko Severne Koreje, pomogao Teheranu u nabavci komponenti za proizvodnju balističkih raketa. Neki analitičari smatraju i da se kineski trag može videti iza iranskog podvodnog drona koji je 1. marta oštetio tanker MKD VYOM, koji plovi pod zastavom Maršalskih ostrva.

Kinezi, dakle, nisu potpuno odsutni sa ovog ratišta, iako od početka napada deluju veoma diskretno. Razlog je jasan: svesni su da ih pažljivo prate sateliti američke Svemirske komande, koji bi gotovo sigurno uočili svaku isporuku oružja Iranu.

- Što se tiče direktne vojne pomoći, ono što je Kina nameravala da isporuči Islamskoj Republici već je isporučeno nakon dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine - smatra jedan stručnjak.

Za Peking je sada najvažnije pitanje koliko dugo iranski režim može da izdrži.

Ako se sukob oduži, to bi moglo da ide u korist Kine. Što više vremena bude prolazilo i što više iranskih gradova bude razrušeno, to će međunarodna podrška pozivima na mir i stabilizaciju - uz podršku Islamskoj Republici - biti politički prihvatljivija.

U tom kontekstu Kina je u sredu, 4. marta, imenovala specijalnog izaslanika za Bliski istok sa zadatkom da pokrene diplomatsku medijaciju. Kineske vlasti su takođe pohvalile "uzdržanost Saudijske Arabije i njeno insistiranje na mirnom rešavanju sporova", uz poziv da se zaštiti bezbednost pomorskih puteva.

Energetska zavisnost Kine

Najčešće pominjani razlog kineske opreznosti jeste njena energetska zavisnost, koja je primorava da pažljivo balansira u regionu.

Ipak, ni ta računica nije jednostavna. Oko 50 miliona barela iranske nafte, trenutno uskladištenih u tankerima uz kinesku obalu, relativno je malo u poređenju sa količinama koje Kina uvozi iz Saudijske Arabije, Sjedinjenih Država i Kuvajta, koji su daleko važniji dobavljači sirove nafte za kinesku privredu.

Druga najveća ekonomija sveta poslednjih godina snažno radi i na smanjenju zavisnosti od nafte, kako bi izbegla situaciju da bude taoc eventualnog sukoba koji bi mogao da paralizuje njene dobavljače energenata.

Strategija tišine

Zaključak je jasan: održavanje gotovo potpunog ćutanja, uz povremena zvanična saopštenja, omogućava Kini da u svakoj situaciji zadrži prostor za politički manevar.

Istovremeno, dok se Sjedinjene Američke Države iscrpljuju uPersijskom zalivu, Peking može da nastavi da pojačava pritisak na Tajvan, koji se oslanja upravo na iste američke i izraelske vojne tehnologije koje se danas koriste u Zalivu.

POGLEDAJTE I - Brutalan ultimatun - Ili ste sa Amerikom i Izraelom – ili sa Iranom

Administracija Donald Trampa, koja je u pripremama za moguću eskalaciju sukoba i potencijalno slanje kopnenih trupa u Iran, započela je intenzivne kontakte sa iranskom domaćom opozicijom.

Glavni cilj je izazivanje unutrašnje pobune protiv vlade u Teheranu, a u centru ove američke strategije našli su se Kurdi, pred koje je američki predsednik stavio brutalan ultimatum.

Kako tvrde dobro upućeni izvori Washington Posta, Tramp je ove nedelje obavio niz telefonskih razgovora sa liderima kurdske manjine u Iranu i susednom Iraku.

Ponuda Vašingtona zvuči primamljivo, značajna američka vazdušna podrška i druga logistička pomoć za iranske Kurde kako bi preuzeli kontrolu nad delovima zapadnog Irana. Međutim, iza te ponude krije se teška politička ucena.

"Morate izabrati stranu"

Viši zvaničnik Patriotske unije Kurdistana (PUK), jedne od dve glavne političke stranke u iračkom Kurdistanu, pod uslovom anonimnosti otkrio je detalje Trampovog razgovora sa liderom PUK-a Bafelom Talabanijem.

"Američki zahtev iračkim Kurdima je da otvore put i ne opstruiraju iranske kurdske grupe koje se mobilišu u Iraku, te da im pruže logističku podršku", rekao je zvaničnik.

Međutim, Trampov ton nije ostavio nimalo prostora za diplomatsko balansiranje.

"Tramp je bio jasan u svom pozivu. Rekao nam je da Kurdi moraju izabrati stranu u ovoj bici, ili ste sa Amerikom i Izraelom, ili sa Iranom", izjavio je zvaničnik.

Ovu verziju događaja potvrdio je i visoki zvaničnik Kurdske demokratske stranke (KDP).

Veliki rizik Kurda

Iako su ovakve američke akcije direktan poziv na rušenje vlasti, Kurdi su izuzetno oprezni.

Irački Kurdi već dugo pružaju utočište svojim sunarodnicima iz Irana, ali pod strogim uslovom da ne kuju zavere protiv Teherana sa njihove teritorije.

Ako američko-izraelski plan propadne, irački Kurdi rizikuju uništenje krhkog mira koji imaju sa Iranom.

POGLEDAJTE I - Evo ko je veliki ajatolah koji preti UBISTVOM TRAMPA! Šokantni detalji isplivali u javnost, POZNAT JE PO OVOME!

Iranski veliki ajatolah Abdolah Džavadi Amoli, jedan od najuticajnijih šiitskih verskih autoriteta u zemlji, ponovo je dospeo u fokus svetske javnosti nakon što je u obraćanju na državnoj televiziji pozvao na „prolivanje krvi cionista i Donalda Trampa“.

Njegova izjava, izrečena u trenutku kada Iran trpi napade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, skrenula je pažnju na ovog 92-godišnjeg teologa koji decenijama ima snažan uticaj na verski i politički život Islamske Republike.

Abdolah Džavadi Amoli jedan je od najviših verskih autoriteta šiitskog islama i nosilac titule velikog ajatolaha – ranga koji označava vrhunskog teologa čije pravne i verske odluke vernici mogu slediti. Rođen je 5. maja 1933. godine u gradu Amolu na severu Irana, u porodici verskih učenjaka.

Njegov otac, Mirza Abul Hasan Vaez Džavadi Amoli, bio je poznati religijski učitelj, pa je Abdolah već kao mladić krenuo putem verskog obrazovanja. Nakon osnovne škole, 1946. godine upisao je versku školu u rodnom gradu, gde je počeo da proučava islamsko pravo, teologiju i filozofiju.

Nekoliko godina kasnije preselio se u Teheran, gde je slušao predavanja uglednih islamskih intelektualaca, među kojima su bili ajatolah Muhamed Taki Amoli i učenjak Abolhasan Šarani. Tamo je, pored islamskog prava, intenzivno proučavao filozofiju i misticizam.

Ključni korak u njegovom obrazovanju bio je odlazak u Kom 1955. godine – najvažnije šiitsko versko središte u Iranu. Tamo je učio kod nekih od najpoznatijih verskih autoriteta tog vremena, uključujući velikog ajatolaha Hoseina Borudžerdija, filozofa Muhameda Huseina Tabatabaija i Ruholaha Homeinija, kasnijeg vođe Islamske revolucije.

Džavadi Amoli se tokom karijere posebno posvetio tumačenju Kurana. Njegova predavanja o kuranskoj egzegezi počela su 1976. godine i traju decenijama, a smatraju se jednim od najvažnijih teoloških programa u iranskim verskim školama. Autor je brojnih knjiga o islamskoj filozofiji, pravu, hadisu i odnosu religije i razuma.

Iako je prvenstveno verski učenjak, imao je i političku ulogu u Iranu. Nakon Islamske revolucije 1979. bio je član Skupštine stručnjaka za ustav, tela koje je učestvovalo u formiranju ustavnog poretka Islamske Republike.

Jedan od najpoznatijih trenutaka njegove političke karijere dogodio se 1988. godine kada je predvodio delegaciju ajatolaha Ruholaha Homeinija koja je sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu prenela poruku iranskog vođe. U tom pismu Homeini je pozvao Sovjetski Savez da razmotri islam kao alternativu komunizmu u vreme ideološke krize sovjetskog sistema.

Džavadi Amoli je godinama bio i predvodnik petkom održavanih molitvi u Komu, jednoj od najvažnijih verskih funkcija u Iranu. Sa tog položaja povukao se 2009. godine, navodeći zdravstvene razloge.

Bonus video

(Espreso/Blic/b92/Nova)