KINA POD OKRILJEM SENKI IGRA OPASNU IGRU! Dugotrajan sukob SAD i Irana im ide u prilog - evo i ZBOG ČEGA!

Za sada se Kina uglavnom ograničava na osudu američkih i izraelskih vazdušnih udara na Iran. Razlog je jednostavan: moguće dugotrajno zaplitanje u Amerike u sukob sa Iranom moglo bi da joj ide u prilog.

Šta nadzorni brod "Ljaovang-1" iz Kine radi u vodama Persijskog zaliva? Da li on, svega nekoliko nautičkih milja od američke pomorske i vazdušne armade raspoređene u regionu, funkcioniše kao svojevrsni plutajući elektronski komandni centar u službi Irana, sposoban da u realnom vremenu prati lansiranja američkih raketa i kretanje brodova američke mornarice?

U pratnji dva broda za pratnju, "Ljaovang-1" u svakom slučaju oslikava način na koji se Kina postavlja u sukobu koji je započeo 28. februara, kada su Amerika i Izrael napali Iran: ona prati događaje i čeka pravi trenutak.

Kineske vlasti su od napada na kompleks u kojem je u ranim jutarnjim satima 28. februara ubijen vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei objavile više saopštenja. U svima se ponavlja ista poruka: Peking osuđuje činjenicu da Izrael i Sjedinjene Američke Države nisu tražili odobrenje Ujedinjenih nacija (UN) pre napada na Iran.

- Izveli su vojne udare bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što predstavlja kršenje međunarodnog prava - izjavila je u ponedeljak portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.

Zbog toga se Kina, kako je naglasila, "odlučno protivi i najoštrije osuđuje" napad i ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, posebno imajući u vidu da je do napada došlo usred pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Kakve interese Kina ima u Persijskom zalivu

Ipak, stvarnost za Kinu je složenija od zvaničnog pozivanja na međunarodno pravo - iz najmanje dva razloga.

Prvi je ekonomski. Kada je reč o trgovinskim interesima, izvan nafte, Pekingu je mnogo važnije da očuva odnose sa državama Persijskog zaliva koje su napadnute od strane Irana nego sa samim Teheranom.

To potvrđuje i sve veći broj partnerstava koje je Kina poslednjih godina sklopila u regionu:

• "Sveobuhvatna strateška partnerstva" sa Egiptom, Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom
• "Strateška partnerstva" sa Irakom, Jordanom, Kuvajtom, Omanom, Katarom, Sirijom, Turskom i Palestinskom upravom
• "Partnersku saradnju" sa Libanom i Jemenom
• kao i "inovativno sveobuhvatno partnerstvo" sa Izraelom.

Zaključak je jasan: kineski režim želi pre svega da obezbedi da njegova prisutnost u regionu ne bude dovedena u pitanje nakon završetka sukoba.

- Ova ekonomska realnost podstiče Kinu da mnogo više ulaže u zemlje Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), gde finansijska stabilnost, politička predvidljivost i institucionalna otvorenost pogoduju dugoročnim strateškim partnerstvima i razvoju infrastrukture - za razliku od Irana - navodi se u analizi objavljenoj u julu 2025. na portalu "The Conversation".

Kini odgovara američko uplitanje u sukob sa Iranom

Drugi razlog kineske uzdržanosti jeste činjenica da bi moguće američko zaplitanje u dugotrajan sukob u Iranu moglo da ide u korist Pekinga.

Drugim rečima, Kina smatra da sukob ni izbliza nije završen, uprkos ogromnoj vazdušnoj nadmoći SAD i Izraela.

Kina je saveznik Irana, a pojedini stručnjaci sumnjaju da je upravo Peking, preko Severne Koreje, pomogao Teheranu u nabavci komponenti za proizvodnju balističkih raketa. Neki analitičari smatraju i da se kineski trag može videti iza iranskog podvodnog drona koji je 1. marta oštetio tanker MKD VYOM, koji plovi pod zastavom Maršalskih ostrva.

Kinezi, dakle, nisu potpuno odsutni sa ovog ratišta, iako od početka napada deluju veoma diskretno. Razlog je jasan: svesni su da ih pažljivo prate sateliti američke Svemirske komande, koji bi gotovo sigurno uočili svaku isporuku oružja Iranu.

- Što se tiče direktne vojne pomoći, ono što je Kina nameravala da isporuči Islamskoj Republici već je isporučeno nakon dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine - smatra jedan stručnjak.

Za Peking je sada najvažnije pitanje koliko dugo iranski režim može da izdrži.

Ako se sukob oduži, to bi moglo da ide u korist Kine. Što više vremena bude prolazilo i što više iranskih gradova bude razrušeno, to će međunarodna podrška pozivima na mir i stabilizaciju - uz podršku Islamskoj Republici - biti politički prihvatljivija.

U tom kontekstu Kina je u sredu, 4. marta, imenovala specijalnog izaslanika za Bliski istok sa zadatkom da pokrene diplomatsku medijaciju. Kineske vlasti su takođe pohvalile "uzdržanost Saudijske Arabije i njeno insistiranje na mirnom rešavanju sporova", uz poziv da se zaštiti bezbednost pomorskih puteva.

Energetska zavisnost Kine

Najčešće pominjani razlog kineske opreznosti jeste njena energetska zavisnost, koja je primorava da pažljivo balansira u regionu.

Ipak, ni ta računica nije jednostavna. Oko 50 miliona barela iranske nafte, trenutno uskladištenih u tankerima uz kinesku obalu, relativno je malo u poređenju sa količinama koje Kina uvozi iz Saudijske Arabije, Sjedinjenih Država i Kuvajta, koji su daleko važniji dobavljači sirove nafte za kinesku privredu.

Druga najveća ekonomija sveta poslednjih godina snažno radi i na smanjenju zavisnosti od nafte, kako bi izbegla situaciju da bude taoc eventualnog sukoba koji bi mogao da paralizuje njene dobavljače energenata.

Strategija tišine

Zaključak je jasan: održavanje gotovo potpunog ćutanja, uz povremena zvanična saopštenja, omogućava Kini da u svakoj situaciji zadrži prostor za politički manevar.

Istovremeno, dok se Sjedinjene Američke Države iscrpljuju uPersijskom zalivu, Peking može da nastavi da pojačava pritisak na Tajvan, koji se oslanja upravo na iste američke i izraelske vojne tehnologije koje se danas koriste u Zalivu.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Blick.ch/ Prenela: T.M.)