Ajatolahovo ubistvo bi moglo da pokrene PUTINOVE NAJDUBLJE PARANOJE Ipak, on ima sredstvo koje nije imao NI GADAFI!

Smrt iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u ciljanom napadu, koji su izveli Izrael uz podršku Sjedinjenih Država, duboko je uzdrmala Kremlj i pojačala dugogodišnju paranoju Vladimira Putina o sopstvenoj bezbednosti i opstanku režima.

Manje od devet meseci nakon što je Putin izbegao odgovor na hipotetičko pitanje o mogućoj smrti Hamneija u napadu, kada je rekao da o tome ne želi ni da raspravlja, sada je bio primoran da reaguje.

U kratkoj, ali oštroj izjavi Kremlja, ruski predsednik osudio je ubistvo kao „cinično kršenje svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava“, snažnije nego što je reagovao na hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Putin nije direktno imenovao Sjedinjene Države ni Izrael kao odgovorne.

U ruskim političkim krugovima smrt ajatolaha odmah je upoređena sa svrgavanjem i ubistvom libijskog diktatora Muamera Gadafija 2011. godine.

Snimci Gadafijevog linčovanja ostavili su Putina „apoplektičnim“, kako je opisao poznati ruski novinar Mihail Zigar.

„Pokazali su celom svetu kako je ubijen, prekriven krvlju. Da li je to demokratija?“, pitao se tada Putin na konferenciji za novinare.

Analitičari smatraju da je upravo Gadafijeva smrt bila prekretnica koja je oblikovala Putinovu spoljnu i unutrašnju politiku nakon povratka na predsedničku dužnost.

Bivši pripadnik KGB-a doživeo je intervenciju Zapada u Libiji kao „vrhunac izdaje“ i dokaz da se globalni lideri mogu eliminisati ako izgube moć.

Tokom godina Putinova izolacija postajala je sve ekstremnija, od pandemijskih mera sa distancom od nekoliko metara do pažljivo koreografisanih javnih nastupa.

Opozicioni lider Aleksej Navaljni nazvao ga je „dedama u bunkeru“, aludirajući na raskošnu palatu sa podzemnim tunelima dubokim 50 metara, piše Politiko u analizi.

Poslednji događaji, pad Madura i sada Hamneija, samo su pojačali tu paranoju.

Prokremljski propagandisti poput Dmitrija Medvedeva, Vladimira Solovjova i Aleksandra Dugina otvoreno optužuju Donalda Trampa i Vašington da „jednog po jednog eliminišu saveznike Rusije“. Medvedev je napisao da je napad na Iran otkrio Trampovo „pravo lice“, Solovjov je Sjedinjene Države nazvao „grabljivcem“, a Dugin upozorio: „Jasno je ko je sledeći.“

Kremlj, međutim, zadržava diplomatski ton. Portparol Dmitrij Peskov izrazio je „duboko razočaranje“ propalim pregovorima Sjedinjenih Država sa Iranom, ali i „duboku zahvalnost“ američkim naporima u posredovanju mira u Ukrajini.

Stručnjaci poput Sama Grina sa Kraljevskog koledža u Londonu ističu da je Putin pragmatičar.

„Njegovo najveće oružje u tom sukobu bila je spremnost i sposobnost Trampove administracije da izvrši pritisak na Ukrajince i Evropljane“, rekao je Grin.

„Zato nema apsolutno nikakav razlog da se odrekne tog oružja“, kazao je.

Šta god ruski predsednik lično osećao, njegovi postupci pokazuju da je pragmatičan, dodaje on. „Putin neće rizikovati svoju ličnu bezbednost, bezbednost svog režima ili svoju viziju ruske nacionalne bezbednosti kako bi rizikovao pomoć Irancima, Severnoj Koreji, Kini ili bilo kome drugome“, rekao je Grin.

Za Moskvu, iranska kriza ima različite prednosti, među kojima su izgledi za više cene nafte, neslaganje između Evrope i Sjedinjenih Država oko načina suočavanja sa posledicama, kao i skretanje pažnje Vašingtona sa rata u Ukrajini.

Trampovi postupci takođe pomažu u jačanju njegove domaće i međunarodne naracije o opasnostima zapadne hegemonije. Štaviše, Putin ima sredstvo odvraćanja koje ni Gadafi ni Hamnei nisu imali, a to je najveći svetski nuklearni arsenal.

Ali nuklearno oružje ne pruža zaštitu od pretnji iznutra. Ako pad savezničkih moćnika pojača Putinove strahove, verovatno će se manje fokusirati na NATO projektile, a više na intrige.

„Ruski predsednik zna, kao i svi ostali, da diktatori koji akumuliraju toliku moć i ostanu na vlasti koliko Putin, obično napuštaju funkciju na jedan od dva načina – ili sami odu, ili ih neko ukloni“, zaključio je Grin.

POGLEDAJTE I - LAVROVU JE MUKA! BRUTALNO JE NAPAO SAD, IZNEO JEZIVE STVARI Spomenuo i MRTVU DECU: "POSTOJI POTVRDA OBAVEŠTAJACA.."

Treba uraditi sve da se zaustave akcije koje dovode do žrtava među civilnim stanovništvom, bilo da je to Iran ili bilo koja zemlja Persijskog zaliva, istakao je ministar spoljnih poslova Rusije.

Zbog agresije na Iran osećaju se posledice u celom regionu. U pitanju su žrtve među civilnim stanovništvom, ali i ekonomske posledice, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon sastanka sa drugim ministrom spoljnih poslova Bruneja Erivanom Jusofom.

"Smatramo kategorički neophodnim da se izjasnimo u korist hitnog prekida borbenih dejstava, sa bilo čije strane", podvukao je Lavrov.

On je naveo da kao prvi korak, treba uraditi sve da se zaustave akcije koje dovode do žrtava među civilnim stanovništvom, "bilo da je to Iran gde je zbog napada na školu poginulo više od 150 dece ili bilo koja zemlja Persijskog zaliva, od naših prijateljskih zemalja, gde takođe strada civilna infrastruktura".

On je istakao da treba uraditi sve da se sve te akcije zaustave, ali i sam rat.

"Još uvek ne vidimo dokaze da je Iran razvijao nuklearno oružje, a upravo to je poslužilo kao jedina osnova za rat. Postoji potvrda i IAEA i američkih profesionalnih obaveštajaca da Iran nije proizvodio i nije pokušavao da proizvodi nuklearno oružje", istakao je šef ruske diplomatije.

Iran, kao član ugovora o neširenju nuklearnog oružja, ima puno pravo da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe, naglasio je ruski ministar.

On je podsetio da rukovodstvo SAD, pa i sam predsednik Donald Tramp otvoreno govori da se "neće voditi nikakvim principima UN", već samo interesima svoje zemlje.

Kada je u pitanju Iran, Lavrov podseća da je državni sekretar SAD Marko Rubio nedavno najavio plan, prema kome kome nije isključeno da će Vašington upravljati Iranom, kao što će upravljati i Venecuelom, a "sličnu šemu razmatraju i za Kubu". Ni plan o miru u Gazi ne sadrži odluku UN o stavranju dve države – Izraela i Gaze, dodao je Lavrov.

Na pitanje novinara kako UN može da doprinese razrešenju situacije na Bliskom istoku, Lavrov je podsetio da je na dan početka agresije održana hitna sednica Saveta Bezbednosti UN, na inicijativu Rusije i Kine.

"Čule su se principijelne procene i smatram da je to maksimum koji je moguć u ovim uslovima. SAD kao stalni član SB, naravno, neće dozvoliti da se donesu odluke koje će biti u suprotnosti sa njihovim interesima, kako ih oni vide", istakao je.

Prema njegovim rečima, Britanija i Francuska se trude da se "distanciraju od onoga što se dešava".

"Ovde nije toliko reč o ovoj krizi, koliko o odrazu dubokih problema koji su sada izbili na površinu, koji se zasnivaju na sukobu međunarodnog prava i odsustvu međunarodnog prava", ocenio je.b

POGLEDAJTE I - (MAPA) IZRAEL POSLAO KRILO ZIONA U EVROPU Čim uzleti znači da se SPREMA PAKAO: NEBESKA TVRĐAVA krije NAJVEĆE TAJNE!

Izraelski državni avion, poznat kao "Krilo Ziona" (Wing of Zion), hitno je napustio izraelski vazdušni prostor usred rastućih tenzija i straha od opšteg rata sa Iranom. Ovaj luksuzni Boing 767, koji koristi premijer Benjamin Netanjahu, prebačen je na bezbedno - čak na aerodrom u Berlinu.

Avion "Krilo Ziona" stigao u Evropu

Zvaničnici su pokušali da smire javnost tvrdnjama da je let bio rutinski, ali tajming govori potpuno drugačije. Istorijski gledano, ovaj avion se uvek seli u inostranstvo uoči velikih eskalacija sukoba, kako bi se sprečilo da postane laka meta iranskih dalekometnih projektila. Dok pljušte pretnje iz Teherana, izraelska "leteća tvrđava" sada čeka rasplet situacije parkirana na berlinskom aerodromu.

Filmske rute

Ovo nije prvi put da putanje "Krila Ziona" šokiraju svetsku javnost. Kada je Netanjahu nedavno putovao u SAD, avion je izveo neverovatan manevar i sakrio svoju destinaciju sa radara. Umesto uobičajene rute preko centralne Evrope, leteo je ekstremno južno, preko Grčke i Italije, da bi tek kod Gibraltara izašao na Atlantski okean.

Razlog je gotovo filmski: postojao je strah da bi neka od evropskih zemalja mogla da sprovede nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (ICC) izdat protiv izraelskog premijera zbog ratnih zločina. Zbog ovog neobičnog zaobilaženja opasnih zona, putovanje do Njujorka i Vašingtona je produženo za čak 600 kilometara.

Tvrđava u oblacima od 200 miliona dolara

Sama istorija ovog aviona je pravi politički triler. Letelica je kupljena kao polovna, nakon što je 20 godina letela za australijsku putničku kompaniju "Kvantas". Iako je početni budžet za njegovu kupovinu i adaptaciju iznosio oko 115 miliona dolara, troškovi su ubrzo eksplodirali na 207 miliona dolara. Zbog probijanja budžeta i stalnog odlaganja poletanja, avion je godinama pratio glas skandaloznog promašaja.

Izraelski avion "Krilo Ziona" sleteo u Berlin

Ipak, za taj ogromni novac, Netanjahu je dobio pravu neprobojnu tvrđavu u oblacima. Avion je opremljen najmodernijim Elbitovim "C-MUSIC" laserskim sistemom koji ga štiti od toplotno navođenih protivvazdušnih raketa (laserski zrak bukvalno "oslepi" raketu). Pored vrhunske sajber zaštite i bezbednih komunikacija, unutrašnjost krije čisti luksuz i funkcionalnost: ratnu sobu, konferencijsku salu, privatnu kancelariju, pa čak i spavaću sobu za premijera. Svaki transkontinentalni let ovog giganta košta preko 200.000 dolara.

Skupljao prašinu u pustinji

Koliko je avion bio kontroverzan u samom Izraelu govori i podatak da su bivši premijeri Naftali Benet i Jair Lapid odbijali da ga koriste. Zbog toga je 2022. godine poslat u posebni hangar u bazi Nevatim da bukvalno skuplja prašinu, a država je čak razmatrala da ga proda ili prepravi u vojni avion-cisternu. Međutim, ponovnim dolaskom Netanjahua na vlast, "Krilo Siona" je vraćeno iz mrtvih i u julu 2024. godine imalo je svoj prvi zvanični let.

POGLEDAJTE I - I EVROPA SE UVLAČI U RAT?! Otvorena je pandorina kutija, zemlja EU pod projektilima: HITNO SE DIŽE RATNA MORNARICA!

Iran je ispalio osvetničke projektile na mediteransko ostrvo Kipar, što je prvi put u toku ovog sukoba da je na meti bila evropska zemlja koja je dom za britanske vojne baze.

Strahovi od rasplamsavanja šireg konflikta na Bliskom istoku i uvlačenju Evrope u rat sada su drastičko porasli. U međuvremenu, Grčka šalje dve fregate na Kipar, navodeći da će braniti ostrvo "svim sredstvima", dok je Evropska unija (EU) podržala svoju članicu.

Tenzije na Bliskom istoku dosegle su nov nivo nakon što je Iran ispalio projektile ka Kipru. Dve bespilotne letelice usmerene ka britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru u ponedeljek su "blagovremeno presretnute", a prethodno je dron pogodio bazu tokom noći u nedelju bez žrtava i uz "minimalnu štetu", prenosi BBC.

Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da su u smeru Kipra lansirana dva iranska projektila. Iako zvaničnici veruju da projektili nisu bili usmereni direktno na britanske baze ili Kipar, incidenti su podstakli ozbiljne zabrinutosti o bezbednosti u regionu, u jeku velikog američko-izraelskog napada na Iran koji je podstakao osvetničke udare u više zemalja, uključujući:

Bahrein

Katar

Ujedinjene Arapske Emirate

Kuvajt

Jordan

Oman

Kipar

"Kipar nije bio na meti"

Predsednik Kipra Nikos Hristodulides rekao je da je baza u Akrotiriju pogođena dronom “šahed” u nedelju oko ponoći. Hristodulides je rekao da je razgovarao telefonom sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i da mu ovaj “jasno i nedvosmisleno potvrdio da Kipar nije meta”.

- Kipar ne učestvuje, niti će učestvovati u bilo kakvim vojnim operacijama - poručio je Hristodulides u ponedeljak.

Kipar je nakon napada podigao nivo pripravnosti, odlučio da evakuiše stanovnike Akrotirija i zatvori škole. Međunarodni aerodrom u Pafosu dobio je naređenje za hitnu i potpunu evakuaciju u ponedeljak popodne nakon što je neidentifikovani dron otkriven u ograničenom vazdušnom prostoru objekta.

Šta se dogodilo na Kipru

Negde oko ponoći u ponedeljak odjeknule su eksplozije u britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru, nakon što su oglašene sirene. Baza, u kojoj je smešteno oko 2.000 pripadnika osoblja i njihovih porodica, je pretrpela “ograničenu štetu”, prema kiparskim vlastima, ali nije bilo prijavljenih žrtava. Avioni su podiginuti iz baze kao odgovor. Prema “Skaj njuzu”, u pitanju su “tajfun” ili F-35.

U ponedeljak, oborena su dva drona, a osoblje baze primilo je poruke upozorenja i oglasile su se sirene.

- Dve bespilotne letelice koje su se kretale u pravcu britanske vazduhoplovne baze Akrotiri na Kipru blagovremeno su oborene - rekao je u ponedeljak portparol kiparske vlade Onstatinos Letimbiotis, nekoliko sati nakon što je baza pogođena.

Šta Britanija ima na Kipru

Kipar je za Britaniju strateški važno ostrvo jer im imogućava da operišu brzo širom Bliskog istoka.

Njihove letelice koriste bazu da prate regionalne pretnje, podrže saveznike i sprovode defanzivne patrole

London upravlja sa stalnim vojnim bazama na ostrvu, uključujući RAF Akrotiri

To nisu privremeni objekti već potpuno uspostavljene britanske suverene teritorije koje se koriste za vazdušne operacije, obaveštajne misije i aktivnosti vezane za regionalnu bezbednost

Kada je stigla vest da se iranske rakete kreću ka Kipru, kako piše “Sandej Gardijan”, britanski vojni zvaničnici su odmah procenili da li su baze bile planirane mete. Iako smatraju da rakete nisu bile direktno usmerene na njihove objekte, sama činjenica da su ispaljene u tom pravcu navodi na veću opreznost.

U vreme regionalnih sukoba, zemlje sa zapadnim vojnim bazama često su indirektno izložene rizicima.

Britanske vlasti odlučile su da se baza Akrotiri evakuiše. Evakuisana je i baza Dekelija na istoku Kipra, dok su se u američkoj bazi u Nikoziji oglasili alarmi za uzbunu, ali nema podataka o evakuaciji. Ostali britanski objekti na ostrvu nastaviće da rade normalno, navodi se.

Šta je rekla Velika Britanija

Britanska vojska ne učestvuje u američko-izraelskim napadima na Iran, već “sarađuje sa saveznicima u odbrani britanskih i savezničkih interesa” u Persijskom zalivu i oko Kipra, gde ima značajnu bazu. Hili je rekao BBC-u da Britanija, iako nije učestvovala u napadima, deli isti cilj sa SAD i drugim saveznicima u regionu - da Iran nikada ne bi trebalo da ima nuklearno oružje.

- Ojačali smo britansku odbranu u regionu, aktivni smo u regionalnim odbrambenim operacijama - rekao je Hili, dodajući da njihovi avioni deluju iz baza u Kataru i Kipru i presreću napade dronova na baze i saveznike.

Hili je rekao da istakao da su dva projektila ispaljena u pravcu Kipra, ali da ne veruje da su bila usmerena na ostrvo.

- Prilično smo sigurni da nisu bili usmereni ka našim bazama - rekao je on, upozoravajući da Iran uzvraća na napade Amerike i Izraela na “neselektivan način”, gađajući civilne aerodrome i hotele, kao i vojne baze.

Prema “Sandej Gardijanu”, to prosto znači da odgovor Irana na napad nije čvrsto kontrolisan i da bi mogao da utiče na zemlje koje nisu direktno umešane. Incidenti kao ovaj na Kipru mogu da povećaju rizik od eskalacije, a Hili je već upozorio da je siutacija “ozbiljna i pogoršava se”.

Kipar, koji trenutno predsedava Evropskom unijom, je nakon incidenta odložio ključni sastanak na nivou ministara EU planiran za 2. mart, na kojem je proširenje trebalo da bude jedna od najvažnijih tema. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je snažnu podršku Kipru nakon napada, poručivši da je EU uz svoje države članice pred bilo kakvom pretnjom.

- Iako Kipar nije bio meta, budimo jasni: kolektivno smo, čvrsto i nedvosmisleno uz naše države članice pred bilo kakvom pretnjom - rekla je ona.

U međuvremenu je Grčka objavila će poslati dve svoje fregate na Kipar, jer je napad pokrenuo jedinstvenu odbrambenu doktrinu između dve zemlje. Grčka će na jednoj fregati poslati sistem odbrane protiv dronova "kentaur", kao i dva aviona F-16.

- Spremni smo da branimo Kipar svim mogućim sredstvima - rekao je u ponedeljak ministar odbrane Nikos Dendias.

POGLEDAJTE I - AMERIKANCI UPOTREBILI JEZIVO ORUŽJE

U okviru operacije "Epski bes", američke oružane snage prvi put su u borbenim uslovima upotrebile novu balističku raketu PrSM, naslednicu sistema ATACMS.

Prema informacijama CENTCOM-a (Centralne komande Oružanih snaga SAD), domet prve verzije rakete PrSM prelazi 500 kilometara, dok napredne varijante mogu da dosegnu čak oko 800 kilometara.

Zvaničnici naglašavaju da je uvođenje PrSM-a deo modernizacije američkih raketnih kapaciteta, sa fokusom na veću preciznost i fleksibilnost u taktičkim i strateškim operacijama. Upotreba ove rakete označava značajan korak u unapređenju sposobnosti dugometnih udarnih sistema SAD.

CENTCOM navodi da će se PrSM u narednom periodu koristiti za obuku i borbene simulacije, dok se paralelno razvijaju i verzije sa povećanim dometom i poboljšanim vođenjem.

Podsetimo, sukobi SAD i Izraela protiv Irana u Zalivu su u četvrtom danu. Iran je pokrenuo odmazdne napade na američke i izraelske ciljeve, dok regionalni saveznici i militanse grupe u Libanu i Iraku učestvuju u borbama. Napadi uključuju raketne udare i dronove, a ključne zone sukoba su Bahrain, obale Zaliva i strateški mostovi koji povezuju arapske zemlje. Situacija je označena kao otvoreni rat, a američke i savezničke snage su u punoj borbenoj pripravnosti.

POGLEDAJTE I - KO JE TVRDOLINIJAŠ KOJI JE U CENTRU IRANSKE BORBE ZA MOĆ? Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa!

Smrt iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija gurnula je u središte neizvesne političke budućnosti zemlje relativno nepoznato ime. Tvrdolinijaški klerik Alireza Arafi sada je jedan od tri člana privremenog veća zaduženog za popunjavanje vakuuma vlasti nakon Hamneijeve smrti.

Iran International, medij u vlasništvu britanske kuće koji objavljuje na persijskom, piše da Arafi u klerikalnim krugovima važi za potencijalnog kandidata za najvišu funkciju u državi, ali da je van tih krugova većina Iranaca jedva čula za njega.

Mnogi iranski novinari i politički aktivisti u inostranstvu nagađaju da će se upravo Arafi na kraju pojaviti kao Hamneijev naslednik. Ipak, netransparentan proces nasleđivanja u Iranu ne nudi nikakve garancije.

Da bi postao vrhovni vođa, Arafija bi prvo morao da nominuje odbor unutar Skupštine stručnjaka, tela odgovornog za izbor sledećeg vođe. Sednici bi morale da prisustvuju najmanje dve trećine od 88 članova, a za izbor bi mu bila potrebna podrška dve trećine prisutnih – otprilike 40 starijih klerika. Ništa od toga nije zagarantovano.

Hamneijev štićenik

Tokom poslednje dve decenije, Arafi je bio jedan od Hamneijevih omiljenih klerika. Vrhovni vođa uzdigao ga je na visoke verske položaje, omogućio mu pristup značajnim finansijskim sredstvima i pomogao mu u usponu na institucionalnoj lestvici.

Uprkos tome, unutar privremenog veća ima najmanje političkog iskustva. Predsednik Masud Pezeškijan, iako takođe sa ograničenim iskustvom, ima veću prepoznatljivost u javnosti. Glavni sudija Golamhosein Mohseni-Ežei, bivši ministar obaveštajnih službi, jedina je iskusna politička figura u trojcu, iako retko javno govori o politici.

Arafijeva jedina jasna prednost jeste to što, za razliku od druge dvojice, nije javno povezan sa nasilnim gušenjem protesta koje je Hamnei naredio u januaru.

Arafijev uticaj proističe uglavnom iz njegovog vođstva Međunarodnim univerzitetom Al-Mustafa, položaja dekana seminara u Komu i članstva u Skupštini stručnjaka – uloge koje mu je dodelio ili podržao Hamnei.

Vrhovni vođa hvalio ga je zbog ideja o širenju šiitskog uticaja u inostranstvu. Iako mu nedostaje političkog iskustva, poznat je po nepokolebljivoj lojalnosti Hamneiju i njegovom ideološkom svetonazoru. Smatra se tvrdolinijašem po pitanjima poput obaveznog hidžaba i zagovornikom potpune primene šiitske jurisprudencije u upravljanju državom.

Arafijevo poreklo

Rođen 1959. godine u klerikalnoj porodici u Mejbudu blizu Jazda u centralnom Iranu, Arafijev uspon počeo je 2002. godine kada je Hamnei odobrio njegov predlog o osnivanju međunarodnog univerziteta za obuku šiitskih klerika širom sveta.

Ubrzo je imenovan za dekana institucije i dodeljen mu je značajan budžet, što je bila stalna tačka kritike među ekonomistima i novinarima tokom godišnjih rasprava o budžetu. Al-Mustafa danas deluje sa više od 80 podružnica u inostranstvu i obrazuje više od 14.000 studenata, stavljajući Arafija u središte globalne klerikalne mreže.

Pod Hamneijem, Arafi je takođe služio u Vrhovnom savetu kulturne revolucije, bio jedan od 12 pravnika Saveta čuvara i ključni član Skupštine stručnjaka – tela zaduženog za izbor sledećeg vrhovnog vođe.

Kraj jedne ere

Smrt teheranskog diktatora Alija Hamneija gurnula je Iran i region u osetljivu i do sada neviđenu fazu, dok rane masakra iz januara 2026. godine, u kojem je ubijeno više od 36.000 ljudi, i dalje bole društvo. Hamnei, koji je više od tri decenije bio centralni stub Islamske Republike, napustio je scenu u trenutku kada je sistem u stanju visoke pripravnosti, ekonomija pritisnuta siromaštvom, a društvo ispunjeno besom i tugom.

Njegovom smrću završava se era u kojoj su ideologija, represija, bezbednost i „otpor“ bili oličeni u jednoj figuri. Sada se Islamska Republika mora snalaziti bez njega, u atmosferi sumnje, straha i unutarstranačkih sukoba.

POGLEDAJTE I - Izraelci žestoko bombardovali Bejrut, dim prekrio nebo!

Izrael je saopštio da sprovodi napade na "vojne ciljeve" u iranskoj prestonici Teheranu i u libanskoj prestonici Bejrutu. Napadi su usmereni na "vojne ciljeve" iranskog režima i Hezbolaha, kojeg podržava Iran, navelo je Izraelsko ratno vazduhoplovstvo u saopštenju u utorak ujutru.

Ranije je izraelska vojska saopštila da je gađala iranske lansere raketa i sisteme protivvazdušne odbrane korišćene za "gađanje aviona Izraelskog ratnog vazduhoplovstva".

Izraelski avioni će, kako je navedeno, "nastaviti da gađaju pokušaje naoružavanja raketnih lansera", kao i "položaje za dejstvo, lansere raketa i balističke projektile".

Nekoliko sati ranije, Centralna komanda SAD objavila je na mreži X da su američke snage "uništile komandne i kontrolne objekte Korpusa čuvara islamske revolucije, iranske kapacitete protivvazdušne odbrane, lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i vojne aerodrome".

U međuvremenu, Iran je tokom noći nastavio vazdušne napade na američke saveznike u Zalivu.

Bonus video

(Espreso/Večernji list/RT/Blic/Index)