Želimo da sve što radimo u "Lazi" ugleda svetlost dana: Bjelica najavio kongres bolničke psihijatrije, ovo su teme!

III Međunarodni kongres bolničke psihijatrije održaće se 3. i 4. marta 2026. godine, u Hotelu Mona Plaza u Beogradu. Kongres se održava u organizaciji Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” i Udruženja za bolničku psihijatriju pod nazivom „Savremeni izazovi i perspektive u bolničkoj psihijatriji - multidisciplinarni pristup u dijagnostici i terapiji”.

Kongres se simbolično održava na 165. godišnjicu osnivanja klinike i ujedno nastanka cele srpske psihijatrije. Bolničku psihijatriju u Srbiji administrativno je osnovao knez Mihajlo u Beogradu 3. marta 1861. godine donošenjem zakona Ustroenie doma za s´uma sišavše. Tim zakonom je definisano da će se “u ovo zavedenie primati i u njemu čuvati i lečiti samo s´uma sišavša lica svake struke, zgranutai od padajuće bolesti stradajuća, kako muška tako i ženska, i to kako odrasli tako i deca”. Za smeštaj i lečenje duševnih bolesnika određena je Doktorova kula, koja time postaje prva psihijatrijska bolnica u Srbiji i na Balkanu.

Tema kongresa se odnosi na bolničku psihijatriju, a poseban fokus će biti na dečiju i adolescentnu, forenzičku psihijatriju i na Centar za mentalno zdravlje koji se nalazi u Vlajkovićevoj 23 u Beogradu. Kako nam je objasnio Nenad Bjelica, cilj centra je da se smanji broj hospitalizacija i rehospitalizacija na klinici.

„Decenijama je naša ustanova bila ispod radara javnosti, u smislu nekakve eksponiranosti svog posla, a upravo je to ono što, između ostalog, ovim kongresom želimo da postignemo. Želimo da sve ono što radimo ovde ugleda svetlost dana i da se kolege iz drugih ustanova upoznaju sa time što se ovde radi“, rekao je za Espreso v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Nenad Bjelica i dodao:

„Lečenje u zajednici podrazumeva apsolutno individualizovan pristup svakom pacijentu i u Centru za mentalno zdravlje ne postoje dva pacijenta sa istim načinom lečenja, zbog toga i jeste specifičan. Suština je da se smanji broj hospitalnih dana. Za svakog pacijenta koji je u CMZ-u postoji koncipiran individualni plan lečenja i to jeste vrhuac savremene psihijatrije”, kazao je za Espreso.

Klinika Doktor Laza Lazarević je nastavna baza za Medicinski fakultet u Prištini i za veliki broj visokih škola u Beogradu. Međutim, akademski deo koji ova klinka obavlja uvek je bio u drugom planu u odnosu na druge medicinske ustanove.

„Mi smo se uvek bavili pacijentima, a oni su se bavili stvarima koje su mnogo lepše. Kada kažem da se mi bavimo lečenjem ljudi od kojih su svi drugi odustali, to je potpuno tačno. Izutetnost prijema koji se obavlja u Lazi ne postoji nigde u regionu, neće najteže slučajeve da preuzmu ni dežurni KBC, ni druge psihijatrijske klinike, a Laza je uvek tu – cele godine, 24 sata dnevno. Veliki broj naših pacijenata dolazi u pratnji hitne i policije, neke pošalje tužilac i to se sve završava pod ovim krovom bez mnogo pompe“, objasnio je Bjelica.

Kongres je osmišljen kao prostor za dijalog i razmenu iskustava iz svakodnevne kliničke prakse, sa ciljem da se osvetle savremeni izazovi i pravci u lečenju i zbrinjavanju pacijenata u hospitalnim uslovima, ali i na razmatranje sistemskih i organizacionih pitanja koja oblikuju savremenu psihijatrijsku praksu.

Sigmund Frojd je postavio osnove psihijatrijske nauke kada nije postojala farmakoterapija, praktično je radio isključivo psihoterapijskim razgovorom i nekim metodama koje će biti prikazane upravo na kongresu.

„Antipsihotici su se pojavili sezdesetih godina i oni su mlada stvar u psihijatriji s obzirom na to koliko traje cela nauka. Nažalost, ranije su pacijenti bili neuporedivo teži. Čak je i pre samo trideset godina bilo neuporedivo teže raditi u ovoj i ostalim psihijatrijskim ustanovama, pre pojave nove generacije antipsihotika. Poenta farmakoterapije nije samo sedativom umiriti pacijenta već i da se kupiraju simptomi koje on ima. Ranije je bilo mnogo više fiksacija, uslovi su bili lošiji, mnogo se teže izlazilo iz početnog stanja agitacije kod pacijenata“, kaže naš sagovornik.

Ko će gostovati na kongresu?

Profesor Andreas Reif, šef Katedre za psihijatriju, psihosomatsku medicinu i psihoterapiju Univerzitetskog kliničkog centra u Frankfurtu i predsednik ECNP-a, govoriće o novim terapijskim opcijama u teraporezistentnoj depresiji. Direktor Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra u Sautamptonu i potpredsednik ECNP-a, profesor David Baldwin, pričaće o gabapentinoidima u psihijatrijskoj praksi.

Profesor Paolo Brambilla, direktor Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra u Milanu i član borda direktora ECNP-a, govoriće o novim biomarkerima u psihijatriji, zasnovanim na neuroimidžingu.

Marin Jukić, profesor na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, viši naučni saradnik na Karolinska Institutu u Stokholmu i član borda direktora ECNP-a, govoriće o personalizaciji doze antidepresiva i antipsihotika.

Iz Belgije nam dolazi Livia de Picker, profesorka u Univerzitetskom psihijatrijskom centru Dufel, Univerziteta u Anteverpenu, član odbora EPA i kopredsedavajuća Mreže za imunoneuropsihijatriju u ECNP-u. Profesorka Livia de Picker će nam govoriti o imunološki posredovanoj depresiji, navodi se na sajtu Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”.

Bonus video: Igor Jurić o puštanju u rad odeljenja za maloletnike koji su počinili ubistvo na Klinici dr Laza Lazarević

(Espreso/Dijana Spasov)