MAJKA ZAMOLILA PATRIJARHA PAVLA DA ODRŽI OPELO SINU KOJI SE UBIO: Kad joj je rekao ove 3 reči, bilo je sramota!

Iako patrijarh Pavle već skoro 17 godina nije među živima, ostavio nam je blage, ali britke misli i reči koje su nekad uteha i lek, a nekad dobra životna lekcija.

Nenad Gugl, profesor srpskoj jezika i književnosti je u jednom televizijskom gostovanju u emisiji "Kad anđeli spavaju", podelio priču koja se glasno čula među ljudima kao podsvesni podsetnik na smisao ljudskog života.

Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom - gubitkom sina koji je odlučio da sebi oduzme život - obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo. Međutim, kako hrišćanska pravila nalažu da se opelo ne drži za one koji su sebi sami oduzeli život, sveštenik nije mogao ispuniti njenu želju, jer se sukobljava sa hrišćanskim načelima, već ju je posavetovao da potraži odgovor kod tadašnjeg Patrijarha Pavla.

Ova majka, u potpunosti obuzeta tugom, krenula je da traži patrijarha, nadajući se da će naći olakšanje u njegovim rečima. Čekala je patrijarha ispred Saborne crkve, gde je konačno uspela da ga sustigne. Skrhana bolom i očajem, obratila mu se jednostavnim pitanjem: "Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji se ubio?"

Patrijarh Pavle, poznat po svojoj mudrosti i blagosti, zastao je na trenutak, i izgovorio samo tri reči: "Život je dužnost." U tim rečima majka je osetila jasnu poruku. Shvatila je da život nije samo lična odluka ili izbor, već sveta dužnost koja nam je poverena od Boga. Ako nismo sebi dali život, ne možemo ni da ga oduzimamo.

"Život je dužnost" – ove reči Patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali teške i pune mudrosti. Podsećaju nas da život, sa svim svojim iskušenjima, tugama i patnjama, ima dublji smisao i da nije uvek u našoj vlasti da odlučujemo o njegovom toku.

Patrijarh srpski Pavle uvek je govorio mudro i smireno, a njegove reči ostale su nam za nova pokolenja, kao moralni kompas i svetionik u vremenu koje nam neretko pokazuje najružnije lice.

Uvek je pravi trenutak da se osvrnemo na njegove poruke - iskrene, jednostavne, a opet duboke do suštine. One nisu samo pobožne floskule, već oštri mačevi koji razaraju lažne vrednosti i pozivaju na istinsku ljudskost.

Ljubav kao najveća vrednost

"Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli s drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate!"

Patrijarh Pavle podseća da prava vrednost nije u onome što poseduješ, već u onome što nesebično daješ. Ljubav nije bankovni račun koji se prazni; ona je izvor koji se ne presušuje, čak ni kad je deliš s drugima.

Kratkotrajnost zla i trajnost dobrote

"Ne zaboravimo nikad da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život."

Ova izjava je najdirektniji poziv da se ne povodimo za lažnim sjajem. Zlo, ma koliko prividno moćno, je prolazno i prazno. Patrijarh nas podseća da je temelj života samo ono što je trajno: iskrenost, dobrota, istina.

Opasnost od gubitka sopstvene ljudskosti

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi."

Ova rečenica je i upozorenje i ogledalo. Lakše je optužiti druge za neljudskost nego se suočiti s mogućnošću da u nama samima tinja zlo. Svaka društvena tragedija kreće od lične moralne krize. Patrijarh Pavle nas suočava s pitanjem: da li smo spremni da ostanemo ljudi čak i onda kada nam je najteže?

Život i smrt - vrednost ljudskog postojanja

"Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje."

Ovo je možda najmoćnija, najhrabrija izjava patrijarha Pavla. Pojednostavljeno, kaže: tvoj život treba da bude takav da ostaviš trag koji boli sve koji te vole, ali da ti sam budeš spokojan. To nije samo filozofska misaona vežba, već etički imperativ koji nameće ličnu odgovornost za svaki trenutak postojanja.

Odgovornost prema vremenu i sebi

"Čovek ne može da bira vreme u kom će se roditi i živeti - od njega ne zavisi ni od kojih roditelja ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek."

Ova misao ruši izgovore i otvara vrata potpunoj slobodi izbora, a to je upravo ono što nas definiše kao ljude. Ne možeš promeniti okolnosti, ali možeš promeniti sebe u njima. Patrijarh nas uči da je prava snaga u ličnoj integritetu i hrabrosti da izabereš dobro i ljudsko, bez obzira na spoljne pritiske.

Stabilnost kroz unutrašnju snagu

"I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al' da me ponizi, nema čoveka na ovom svetu sem jednog, a to sam ja. Kad to zna, čovek ima stabilnost."

U svetu gde se dostojanstvo često gubi u igri moći i manipulacije, ova izjava je oličenje unutrašnje slobode. Patrijarh Pavle nam poručuje da prava snaga nije u spoljnim okolnostima, već u onome kako mi sami percipiramo i čuvamo svoje dostojanstvo.

Dobro i greh - dualnost ljudske prirode

"Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela."

Ljudi nisu anđeli ni demoni. Ova rečenica je izraz surovog realizma i saosećanja u isto vreme. Patrijarh ne pravda greh, ali ga prihvata kao sastavni deo ljudskog bića, istovremeno pozivajući na negovanje dobrih dela koja će biti jača od grehova.

Ne vraćati zlo zlom

"Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi."

Patrijarh Pavle nas poziva na plemenitost i moralnu nadmoć - umesto da palimo vatru mržnje, ugasimo je ljubavlju.

Čovek mora ostati čovek i u najtežim trenucima

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi."

Ovo je direktan poziv na odgovornost i etiku, koja nema izuzetaka. Kada se društva razaraju zbog ideologija i ličnih interesa, patrijarh Pavle podseća: granica je ljudskost, i ona se ne sme prelaziti.

Svađa kao plod sujete

"Kad je sujeta prisutna, onda dolazi do gordosti i svađe."

Iza svake podele i sukoba često stoji mala, iracionalna sujeta. Patrijarh nam otkriva ključ za mir: priznati tuđe gledište i osloboditi se ega.

Tolerancija kao lek za podele

"Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati s više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli."

Patrijarh nas uči da nije pitanje u tome da se slažemo, već da ne dozvolimo da neslaganje preraste u ratnički bes.

Ljubav i zlatno pravilo

"Kad bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bismo se makar držali principa 'što želite sebi, to činite drugima, što ne želite sebi, to ne činite drugima', onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja."

Samo da bi neko danas mogao ovako glasno i jednostavno da kaže ono što je zlato svake svetske religije i filozofije, a to je zlatno pravilo. Patrijarh Pavle nas vraća na to da je osnov za svaki mir i napredak ljubav i međusobno poštovanje.

Život u skladu sa rečima - primer patrijarha Pavla

Voljeni patrijarh nije bio čovek velikih reči samo na papiru, njegov život je bio dosledan onome što je propovedao. Nije imao automobil ni mobilni telefon, nije pratio televiziju ni novine. Živeo je skromno, ustajao rano, radio fizičke poslove i vozio se gradskim prevozom. Sve te male anegdote svedoče o čoveku koji nije bežao od stvarnosti, već ju je prihvatao i trpeo sa ponosom.

Suočavanje s tugom i patnjom

Patrijarh Pavle je jednom rekao:

"Tuga ne traje zauvek i onaj ko izdrži do kraja, taj će se spasiti."

Patrijarh Pavle nije bio samo duhovni vođa, već glas razuma i srca našeg naroda. Njegove poruke nisu zastarele, one su poput iskrenog poziva da postanemo ljudi u svetu koji se često zaklinje u neljudskost. Sećanje na njega je obaveza i lekcija, podsetnik da snaga nije u sili, nego u ljubavi i istini koju biramo svakog dana.

Bonus video: Patrijarh srpski g. Porfirije, razgovarao je danas u Kremlju sa Vladimirom Putinom i Patrijarhom moskovskom i sve Rusije g. Kirilom

(Espreso/Still/D.S.)