Godina turbulencija i promena: Šest trenerskih odlazaka koji su zatresli srpski sport, od Karija do Željka!

Bliži se kraj veoma turbulentnoj sportskoj 2025. godini.

Srpski sport je u odlazećoj godini prošao kroz sve i svašta, a dogodili su se i mnogobrojni potresi.

To se možda najbolje ogleda na tome što naša reprezentacija i dva najveća kluba (Partizan i Crvena zvezda) u oba najvažnija sporta doživeli ogromne promene na klupi.

Krenimo od reprezentacija.

PIKSIJEV KRAH I POVRATAK PAUNOVIĆA U SRPSKI FUDBAL

Dragan Stojković Piksi je u 2025. ušao kao selektor Srbije sa ciljem da nas odvede na svoj drugi uzastopni Mundijal.

Činilo se da za tako nešto imamo dobre šanse, pogotovo preko baraža, pošto su u našoj kvalifikacionoj grupi ogromni favoriti bili Englezi.

Ipak, umesto baraža usledio je pravi krah. Engleska nas je ponizila na Marakani rezultatom 5:0, a potom nas je dokusurila Albanija koja je u Leskovcu slavila rezultatom 1:0.

Na taj način naš tim je ostao sa samo teoretskim šansama da se domogne doigravanja, a Piksi je posle kraha protiv Albanije podneo neopozivu ostavku.

Na meču protiv Andore naš tim je predvodio Zoran Bata Mirković, da bi potom A selekciju preuzeo Veljko Paunović.

On u preostala dva meča nije uspeo da napravi čudo i domogne se baraža, ali je nakon toga potpisao višegodišnji ugovor sa FSS-om.

Nadamo se da će ostvariti sve svoje ambicije na klupi našeg nacionalnog tima i da će Srbija igrati već na narednom velikom prvenstvu, EURO 2028.

DEBAKL NA EVROBASKETU I NESLAVAN ZAVRŠETAK SVETISLAVA PEŠIĆA

Košarkaši Srbije su na Evropsko prvenstvo u Rigu otišli sa samo jednim ciljem, da osvoje zlatnu medalju i obraduju čitavu naciju.

Euforija je bila ogromna, u timu je bio Nikola Jokić, a "Orlove" je kao kapiten predvodio Bogdan Bogdanović.

Uz njih dvojicu su iz NBA lige tu bili još Nikola Jović i Tristan Vukčević, dok su ostatak tima uglavnom činili prekaljeni evroligaški asovi. Svetislav Pešić je zaista imao najjači evropski tim.

Sve je krenulo bajno i sjajno, a onda se povredio kapiten i sve se raspalo kao kula od karata.

Prvo nas je u grupi iznenadila veoma dobra Turska, da bismo potom u osmini finala doživeli istorijski brodolom.

Finska nam je lupila šamarčinu i izbacila nas sa Evrobasketa već na prvom stepeniku u nok-aut fazi.

Nacija je sa razlogom bila ogorčena, a prevladavalo je stanje šoka i neverice.

Bilo je jasno da posle toga Pešić više neće biti selektor Srbije. Ipak, on nije smenjen već je odradio ugovor do kraja septembra 2025. godine.

Nakon toga je napustio reprezentaciju, a na klupi Srbije ga je zamenio Dušan Alimpijević.

Trener Bešiktaša je na prve dve utakmice kao selektor upisao dve tesne, ali jako bitne, pobede nad Švajcarskom u Beogradu i Bosnom i Hercegovinom u Sarajevu.

Naši momci su na taj način sjajno započeli kvalifikacije za predstojeći Mundobasket.

Sledeće godine nema velikog reprezentativnog takmičenja, što će svakako dobro doći novom selektoru.

BLAGOJEVIĆEV KRAJ U PARTIZANU

Partizan je u novu fudbalsku sezonu ušao sa dosta podmlađenim sastavom i bez nekih velikih ciljeva.

Srđan Blagojević je imao odrešene ruke u radu sa mladim momcima i to se pokazalo kao pun pogodak.

Crno-beli su na nesrećan način ostali bez plasmana u neko od evropskih takmičenja, pošto su od šest odigranih utakmica pobedili na četiri.

Igre u Evropi prenele su se i na domaće prvenstvo u kojem je Parni valjak uglavnom ređao pobede.

Partizan je tokom cele jeseni bio ispred Zvezde, doduše treba napomenuti i da su crveno-beli u tim trenucima imali i po meč ili dva zaostatka.

Međutim, usledila su dva velika šoka za klub iz Humske 1. Prvo ih je Mačva u Šapcu nadigrala i eliminisala već na startu Kupa Srbije da bi nekoliko dana kasnije Čukarički na Banovom Brdu pobedio Partizan rezultatom 4:1.

To je dovelo do smene Blagojevića na inicijativu potpredsednika zaduženog za sportska pitanja, Predraga Mijatovića.

Crno-bele je na dve naredne utakmice predvodio privremeni trener Marko Jovanović i upisao dve pobede, što je bilo dovoljno da se Partizan vrati na pobednički put.

Ubrzo je u novog trenera promovisan tadašnji šef stručnog štaba Teleoptika Nenad Stojaković.

On je na debiju izgubio od Železničara iz Pančeva, ali je potom pobedama protiv Javora, Radničkog iz Kragujevca i Napretka doneo crno-belima jesenju šampionsku titulu.

Parni valjak je stekao prednost od četiri boda u odnosu na Zvezdu, ali je u poslednjem kolu odigrao katastrofalan meč i glatko izgubio od IMT-a u Loznici rezultatom 1:0, pa je na zimsku pauzu otišao samo sa bodom prednosti.

Ipak, i pored toga, Stojaković je dobio punu podršku Mijatovića i ostatka uprave da i u prolećnom delu sezone vodi Partizan, a videćemo da li je to bio dobar potez.

MILOJEVIĆEVI KIKSEVI U PRVENSTVU I KRAJ JEDNE ERE

Crvena zvezda je u novu sezonu ušla sa velikim ambicijama i željom da osvoji novu duplu krunu, ali i da ponovo zaigra u Ligi šampiona.

Crveno-beli su dobro započeli kvalifikacije, ali su na poslednjem stepeniku doživeli hladan tuš i eliminaciju od kiparskog Pafosa, pa su morali da se zadovolje igranjem u Ligi Evrope.

Šampion Srbije je u prva tri kola drugog po snazi evropskog takmičenja osvojio samo jedan bod, dok je u Superligi beležio, uglavnom, ubedljive pobede.

Ipak, ubrzo se sve okrenulo naglavačke za Vladana Milojevića i njegove momke.

Zvezda je krenula da serijski gubi bodove u domaćem prvenstvu, ali i upisuje pobede rezultatom 1:0 u Ligi Evrope. Redom su padali Lil,FCSB i na kraju Šturm, pa se pred poslednja dva kola klub sa Marakane nalazi u veoma dobroj poziciji.

Sa druge strane, u tom periodu u Superligi Srbije, Zvezda je izgubila dva puta od Vojvodine, jednom od Javora i remizirala sa Radnikom iz Surdulice i TSC-om i tako ostala bez očekivane jesenje titule.

Bilo je vidljivo iz daleka da nešto ne štima u Zvezdinoj igri, a tokom cele jeseni se govorilo o odlasku Vladana Milojevića na kraju polusezone.

To se na kraju i dogodilo, a Milojevića je ponovo na klupi zamenio Dejan Stanković.

Za razliku od prethodnog puta, Milojević ovog puta nije dočekao svog naslednika, već se od kluba oprostio u samo nekoliko reči. Ništa rečitiji nisu bili ni crveno-beli, koji su se od svog najtrofejnijeg stručnjaka oprostilli na sličan način.

JANISOV UŽASAN START SEZONE I ČUDESNI USPEN NAKON NJEGOVOG ODLASKA

Crvena zvezda je prošle sezone osvojila Kup Radivoja Koraća i igrala u plej-inu Evrolige, ali nije uspela da se plasira u finale ABA lige i KLS-a.

Ipak, i pored toga je na klupi ostao Janis Sferopulos kome su dovedeni brojni igrači tokom letnje pauze.

Očekivanja su ponovo bila visoka, a kao glavni cilj zacrtan je plasman u plej-of Evrolige, dok su se trofeji u domaćim okvirima podrazumevali.

Sezona je na veliku žalost svih navijača kluba sa Malog Kalemegdana krenula užasno.

U Evroligi doživeni su rutinski porazi od Olimpije iz Milana u Beogradu i Bajerna u Minhenu, da bi nakon toga usledio i šokantan poraz od Zadra u Beogradu.

Tu je bilo jasno da je Sferopulosu došao kraj, a njegov naslednik bio je Saša Obradović.

Tomislav Tomović je predvodio tim protiv Fenerbahčea u Istanbulu kada je izvojevana čudesna pobeda, a potom je Obradović seo na klupu srpskog velikana.

Usledilo je još šest uzastopnih pobeda u Evroligi i Zvezda se nalazila maltene na samom vrhu tabele elitnog takmičenja.

Jedini loši momenti u tom periodu bili su porazi od Cedevita Olimpije i Spartaka iz Subotice u okviru ABA lige.

Mora se napomenuti da je Zvezda imala neverovatne probleme sa povredama i da je u jednom trenutku bila bez dvocifrenog broja igrača.

Crveno-beli su u međuvremenu doveli i Džereda Batlera koji se odmah pokazao da će biti ogromno pojačanje.

Ipak, nakon serije pobeda u Evroligi, mahom na domaćem terenu, krenula su gostovanja za Zvezdu i to se pokazao kao problem.

Izabranici Saše Obradovića izgubili su od Dubaija u Emiratima, Valensije u Španiji, Partizana u Beogradu i Pariza u Francuskoj, a pretrpeli su i poraz na domaćem terenu od Barselone.

Zvezda se tako trenutno nalazi u zoni plej-ina sa skorom od 10 pobeda i osam poraza, a u narednih šest utakmica čak pet mečeva će igrati u gostima.

Dobre vesti su da se polako povređeni igrači vraćaju u tim i nema sumnje da crveno-bele i njihove navijače očekuje velika borba u drugom delu sezone, što u Evroligi, što u ABA ligi.

OBRADOVIĆEV ODLAZAK I ZEMLJOTRES KOJI SE I DALJE OSEĆA

Svi odlasci koje smo do sada spomenuli ne mogu se porediti sa onim što se desilo Željku Obradoviću i Partizanu.

Parni valjak je prošle sezone osvojio ABA ligu, ali i posle dugo vremena ponovo postao šampion Srbije.

Iz tima su otišli Brendon Dejvis, Ajzea Majk i Frenk Nilikina, dok je Ifeu Lundbergu pretočeno da se na njega više ne računa.

Partizan je tokom leta doveo Džabarija Parkera, Šejka Miltona, Dilana Osetkovskog i Miku Murinena.

Činilo se da crno-beli imaju veoma moćan tim koji može svašta u Evroligi.

Sezona je krenula veoma dobro, pa je Partizan po prvi put nakon povratka u elitno takmičenje posle tri odigrana kola imao pozitivan skor.

Ipak, ubrzo je krenuo potpuni krah. Sve je počelo teškom povredom Karlika Džonsa u meču protiv FMP-a u okviru 3. kola ABA lige koji se odigrao 20. oktobra.

Crno-beli su u trenutku povrede južnosudanskog plejmejkera u Evroligi imali skor od tri pobede i dva poraza.

Partizan je u narednih pet mečeva upisao pet poraza, redom je gubio od Pariza, Hapoel Tel Aviva, Barselone, Dubaija i Olimpijakosa. Mora se napomenuti da su sudije imale ogroman uticaj u porazima od Barselone i pre svega Olimpijakosa u Pireju.

Uspeo je Parni valjak da prekine lošu seriju pobedom na mišiće protiv Monaka i pored 20 poena prednosti u četvrtoj deonici.

Tri dana nakon tog meča odigran je susret u Vilerbanu protiv Asvela, koji je najgori tim Evrolige.

Tu su se pojavili prvi javno vidljivi problemi na relaciji Obradovića i pojedinih igrača. Tajrik Džons i Vanja Marinković su propustili taj meč na iznenađenje samog Željka Obradovića, a crno-beli su doživeli šokantan poraz rezultatom 88:87.

Naravno, ne sme se zaboraviti ni sraman učinak Džabarija Parkera, koji je stigao kao najveće i najskuplje pojačanje, a na terenu je izgledao kao da je prvi put uhvatio košarkašku loptu.

Takođe, treba podsetiti da su u klub u međuvremenu stigli Nik Kalates kao zamena za Karlika, ali i Bruno Fernando kao dugo čekano rešenje na poziciji centra.

Partizan je posle poraza od Fenera razbio Studentski centar u "Areni", a Parker je odigrao najbolji meč od dolaska postigavši 28 poena.

Na veliku žalost Grobara, dva dana posle tog meča došao je poslednji koji je sa klupe predvodio Željko Obradović.

Partizan je tog 25. novembra gostovao favorizovanom Panatinaikosu i odigrao je veoma dobro prvo poluvreme u kojem je tokom većeg perioda bio u vođstvu.

Ipak, sredinom treće četvrtine došlo je do potpunog raspada sistema, što je domaćin iskoristio da serijom od 25:0 stigne do nedostižne prednosti i kasnije ubedljive pobede.

Dan nakon ovog meča Obradović je podneo ostavku na mesto trenera Partizana, koju je odmah prihvatio predsednik Ostoja Mijailović.

Navijači Partizana su ostali skamenjeni od šoka, tuge i besa što su ostali bez najvoljenije sportske figure, ali nisu hteli da se lako predaju.

Na društvenim mrežama su odmah stavili do znanja upravi da ostavku ne sme da prihvati, a ubrzo se klub oglasio i saopštio kako je ostavka odbijena.

Obradović se nakon kraćeg odmora vratio iz Atine, a na aerodromu ga je dočekalo nekoliko hiljada navijača Partizana sa jednom jedinom porukom, "Željko ostani".

Usledili su višednevni pregovori i razgovori između Obradovića i UO KK Partizan, ali povratka najvećeg trenera u istoriji evropskog kontinenta na klupu voljenog kluba nije bilo. Uz to, klub je napustio i sportski direktor Zoran Savić, kojeg je zamenio Žarko Paspalj.

Na kraju se video porukom od 20-ak minuta oglasio i sam Obradović koji je za situaciju u klubu okrivio Ostoju Mijailovića, kojeg je optužio da mu je doveo Dilana Osetkovskog, iako ga on sam nije želeo u klubu, kao i da je bez njegovog znanja dogovoren odlazak Brendona Dejvisa i Frenka Nilikine.

U svom obraćanju popularni ŽOC spomenuo je i loš odnos pojedinih igrača prema njemu i stručnom štabu, ali njihova imena nije navodio.

Dva dana pre ovog obraćanja, u javnosti se po prvi put pojavio Ostoja Mijailovi koji je gostujući na TV Euronews izneo svoju verziju priče, koju je kasnije Obradović u velikoj većini demantovao.

Partizan se nakon odlaska Obradovića našao u nebranom grožđu, a besni navijači nikako nisu mogli da se umire. Prvi meč bez Željka na klupi crno-beli su odigrali 4. decembra protiv Bajern Minhena, a atmosfera u "Areni" bila je šizofrena. Privremeni trener bio je Mirko Ocokoljić.

Navijači Partizana su zviždali svojim igračima i vređali predsednika Ostoju Mijailovića, koji nije bio na toj utakmici. Sa druge strane, pružana je podrška košarkašima Bajerna.

Takva atmosfera vladala je tokom čitavog prvog poluvremena, ali su u drugom domaći navijači pogurali svoj tim do pobede. Odmah nakon završetka utakmice usledili su novi zvižduci za igrače.

Odigran je ubrzo i meč protiv Kluža u gostima kojeg je Partizan bez problema rešio u svoju korist, a onda je na red došao večiti derbi.

Navijači su ovog puta bili uz Ocokoljića i igrače, ali je Zvezda bila bolja u prve tri četvrtine i stekla čak 16 poena prednosti. Usledio je istorijski preokret Partizana na krilima Duejna Vašingtoga i velika pobeda Parnog valjka.

Spominjalo se već tad da će Ocokoljića naslediti Đoan Penjaroja, a Ostoja Mijailović i Žarko Paspalj su održali godišnju konferenciju za medije kojom su izazvali samo još veći gnev među navijačima.

Već u narednom kolu Evrolige zvižduci su ponovo bili u modi u "Areni", pošto je Virtus glatko savladao Partizan.

Ipak, ono što je usledilo samo dva dana kasnije niko nije mogao ni da sanja. Partizan je u Kaunasu doživeo jedan od najtežih poraza u svojoj istoriji, a igrači su, čast izuzecima, odigrali jednu od najsramotnijih partija ikada. Žalgiris je na kraju slavio rezultatom 109:68. Par dana kasnije uz dosta muke i nezalaganje pojedinaca savladana je Krka i to zbog rekordnih 48 poena Duejna Vašingtona.

Klub je osetio da je posle meča u Novom Mestu bilo najbolje vreme da se u trenera promoviše Penjaroja, a u klub je stigao i Kameron Pejn.

Partizan je 26. decembra dočekao Makabi iz Tel Aviva, a na tribinama je bilo manje od 14.000 ljudi.

Navijači su pozdravili Penjaroju i igrače, osim Tajrika Džonsa i Džabarija Parkera. Partizan je maestralno otvorio utakmicu na krilima Pejna, ali je usledio još jedan brodolom i atmosfera u hali je bila napeta i na ivici incidenta. Makabi je na kraju slavio rezultatom 112:87, a navijači su se posle utakmice umalo fizički obračunali sa pojedinim igračima koji su iz hale ispraćeni zvižducima i salvom uvreda.

Jasno je bilo da su promene neminovne i do njih će u najskorijem periodu sigurno doći, ali osećaj navijača Partizana je taj da je ova sezona izgubljena odlaskom Željka Obradovića i teško će ih neko uveriti u suprotno, pogotovo što Parni valjak u Evroligi ima samo šest pobeda u 18 utakmica i u ovom trenutku mu se ne daju velike šanse da može da se domogne pozicije 10.

Jedno je sigurno, pred crno-belima je još jedan veoma turbulentan period.

Bonus video:

(Espreso/Andrej Kosić)