MLADI NEMCI RADO IDU U VOJNIKE: Iz školske klupe pravac na ratište u Ukrajinu, jedni žele avanturu, a drugi...

Tenkovi u pokretu i vojni konvoji, razrušene zgrade, stalne sirene za uzbunu i napadi dronovima, ovo je brutalna svakodnevica u brojnim gradovima Ukrajine.

Odlazak u dobrovoljce i na front za većinu mladih u Nemačkoj je nezamislivo. Ipak, ima i onih koji žele da se pridruže ukrajinskoj vojsci kako bi podržali tu zemlju u borbi potiv ruske invazije prenosi Dojče vele.

Noa (18) iz Darmštada jedan je od njih. Letos je položio stručnu maturu za IT stručnjaka. U slobodno vreme razvija aplikacije za izračunavanje putanja granata. Takođe upravlja civilnim dronovima. Noa želi da postane član jedinice za dronove u Ukrajini.

"Zaista bih voleo da uđem u jedinicu za dronove, jer mi je to već donekle poznato", rekao je on.

Vojni poziv u Ukrajini znači i ubijanje ljudi, to je njemu potpuno jasno.

"To se radi, ma kako to brutalno ili cinično zvučalo za viši cilj, kako bi se očuvao svetski demokratski poredak", kaže Noa.

Franko ima 25 godina i već se dobrovoljno bori u Ukrajini. U početku je želeo da pomaže kao humanitarac, ali je brzo shvatio da Ukrajini nisu potrebni radnici, nego vojnici. Već dve godine ovaj školovani majstor, koji se bavi postavljanjem, popravkom i održavanjem krovova, ratuje na frontu.

Od njegovih saboraca, s kojima je došao u Ukrajinu, danas se više niko ne bori.

"Petorica su poginula, ostali su teško ranjeni", priča Franku.

Svi su bili iz Evrope. Koliko se nemačkih dobrovoljaca trenutno bori u Ukrajini, nije poznato. Prema navodima ukrajinskih vlasti, verovatno ih je nekoliko stotina. Ko želi da se priključi vojsci, može se prijaviti preko interneta, na primer preko Međunarodne legije za obranu Ukrajine.

I specijalna jedinica "Azov International Battalion" nudi online obrasce za prijavu.

Elitna jedinica u sigurnoj kući

Na to što se osamnaestogodišnjaci dobrovoljno prijavljuju za rovovski rat, vojnik Franko gleda skeptično.

"Naravno da ima i onih koji ne znaju u što ulaze. Zato im otvoreno kažeš: Ovde možeš da pogineš, jer ovo nije kamp za obuku".

Zbog velike opasnosti od vazdušnih napada, jedinica je smeštena na tajnoj lokaciji. "Sigurna kuća" nalazi se u okolini ratom razorenog grada Harkova.

Više gradskih četvrti tamo je potpuno uništeno. Harkov je udaljen svega 30 kilometara od ruske linije fronta. Posebno na ivici grada gotovo svakodnevno dolazi do napada dronovima. Uprkos tome, do Harkova još može da se putuje vozom.

Vojnik "Lefti": Odbrana demokratije

Dvadesetogodišnji "Lefti" takođe se bori na frontu kod Harkova. "Lefti" mu je nadimak jer, kako kaže, levom rukom puca gotovo podjednako dobro kao desnom. Priča da su i njegov otac i deda bili u vojsci.

"Lefti" rizikje život u borbi protiv ruskih agresora. S 18 godina otputovao je u Ukrajinu, ubrzo nakon što je završio srednju školu.

"Svi zločini koji su se tamo dogodili za mene su bili neprihvatljivi, pogotovo na evropskom tlu", kaže on.

Susret s njim i njegovim saborcem Stratom, koji je pola Norvežanin, pola Švajcarac, održan je na jednom parkingu u blizini fronta.

Ruski agresorski rat za "Leftija" je napad na demokratiju, koju treba braniti. Demokractju i slobodu, kojih u Ruskoj Federaciji jednostavno nema.

On ne želi da dopusti da još više ljudi padne pod ruski uticaj. Za njega ovu misiju pokreće i želja za avanturom.

"Uvek ima i dobrih trenutaka, naročito nakon misije, uspomene i priče koje nosiš sa sobom. Sve je dobro dok god niko ne pogine. Koliko god glupo zvučalo", dodaje "Lefti", "ponekad se to oseća i pomalo kao videoigra. Ali, naravno, stalno imaš iskustvo bliskog susreta sa smrću".

Na frontu vojnici stalno ginu. Koliko je ukrajinskih vojnika do sada stradalo, nije poznato. Ukrajina se suzdržava od objavljivanja takvih podataka. Predsednik Volodimir Zelenski je u februaru, u intervjuu s novinarom Pirsom Morganom, rekao da je do sada poginulo 45.100 vojnika, a oko 390.000 ranjeno. To se ne može proveriti iz nezavisnih izvora. Vojni stručnjaci, međutim, procenjuju da su stvarne brojke znatno veće.

Na regrutaciji u Kijev

Baš kao i "Lefti", Noah iz Darmstada otputovao je u Ukrajinu s 18 godina. Roditeljima o tome nije rekao ništa. U jednom kafiću u Kijevu sastao se s regruterom jedinice "Azov International". Brigada Azov važi za elitnu jedinicu u Ukrajini. U prošlosti je bila kontroverzna zbog veza s desnim ekstremistima. Prema vlastitim navodima, jedinica se danas jasno distancira od toga.

U nju se ne prima svako ko želi da ratuje. Nakon regrutacionog razgovora, Noa jeodbijen. Još je prerano da postane vojnik, kaže mu čovek koji je zadužen za regrutaciju.

"Ja sada razgovaram s detetom, a ne s vojnikom”, rekao je on.

Uprkos razočaranju, Noa ne želi da odustae i razmišlja da, na primer, pokuša da pomogne ukrajinskoj industriji naoružanja.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/DW)