OVO JE SABOTER KOJI JE CELU EU MAŠINERIJU RAZNEO U PARAMPARČAD Sledi dramatično poglavlje: "IDEM U SANKT PETERBURG"

Decenijama je Belgija bila srce Evrope. Činjenica da se njen aktuelni premijer Bart De Vever suprotstavio Evropskoj uniji (EU) u Briselu odbijajući da pristane na korišćenje zamrznute ruske imovine za reparaciju Ukrajine - i pobedio - za blok otvara novo dramatično poglavlje, piše briselski list "Politiko".

Iako je EU pristala da pošalje Ukrajini 90 milijardi evra, posle 16 sati maratonskih pregovora koji su završeni u petak ujutru, taj dogovor prikriva novo produbljivanje pukotina u evropskom jedinstvu.

Ratobornost Barta De Vevera znači još jednu pobedu za lidera koji je protiv establišmenta.

Plan da se za otplatu kredita koristi zamrznuta ruska imovina, što je do tada bila jedina razmatrana ideja, sada je razbijen u paramparčad. De Vever, flamanski nacionalista čija je politička karijera izgrađena na želji za rušenjem sopstvene države, kako ga opisuje "Politiko", čvrsto je ostao pri svom stavu duže od dva meseca. Još u četvrtak popodne mnoge vlade EU verovale su da će popustiti. Ali, to se nije dogodilo.

- On je u osnovi dobio sve što je želeo - rekao je jedan diplomata EU po završetku samita.

Od Berlina do Brisela

Lideri EU su se u oktobru tokom sastanka poslednji put ponadali da će postići dogovor bez presedana - o korišćenju zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Evropska unija se već navikla na lidere poput mađarskog premijera Viktora Orbana, koji često nameće svoj uticaj, ali je tada 54-godišnji De Vever postao najnoviji, i ispostaviće se, glavni kočničar plana EU.

Kada su lideri napustili taj skup posramljeni i praznih ruku, nakon što su ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom obećali da su spremni da pošalju Kijevu milijarde evra, zakleli su se da im treba još samo dva meseca da pridobiju Belgiju. Umesto toga, kako je vreme odmicalo, sve više lidera stalo je na De Veverovu stranu. Počeo je da se oblikuje populistički blok, piše briselski list.

Posle gotovo svakodnevnih sastanaka ambasadora EU, desetina telefonskih razgovora, diplomatskih maratona od Berlina do Brisela, i usred brutalnih ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve, dva suprotstavljena tabora i dalje su vukla u različitim pravcima do četvrtka ujutru kada je počeo samita EU u Briselu.

Prvi tabor - tada predvođen Belgijom, uz podršku Italije, Bugarske i Malte - protivio se korišćenju ruskih sredstava zbog straha od odmazde ruskog lidera Vladimira Putina.

Umesto toga, zalagali su se za zajedničko zaduživanje EU. Činjenica da je ova ideja bila neprihvatljiva za nemačkog kancelara Fridriha Merca i Orbana, koji je naklonjen Rusiji, a ipak se ispostavilo da se upravo to dogodilo, pokazuje razmere De Veverove pobede.

"Zemlje koje žive blizu Rusije... smatrale su da je emocionalno zadovoljavajuće" da pokušaju da iskoriste zamrznutu rusku imovinu, rekao je De Vever novinarima posle samita. Ali, kako je dodao, politika nije emotivan posao i "racionalnost je prevladala".

On je danas izjavio da je ponosan što je Belgija, kao "konstruktivna i nepokolebljiva", uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

Decembarski deža vu

De Veber je za svoju tvrdoglavost bio nagrađen neviđenom popularnošću kod kuće, ali je i privukao pažnju velikih igrača EU. Nastavljajući da odoleva pritiscima, postajao je sve popularniji.

Početkom decembra, čovek koji je celu političku karijeru proveo omalovažavajući frankofone delove Belgije, dobio je višeminutni gromoglasni aplauz nakon što je održao predavanje publici govoreći francuski. Čak 67 odsto Belgijanaca anketiranih u nedelji samita reklo je da podržava njegovo protivljenje planu o zamrznutoj ruskoj imovini.

Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ugostili su ranije ovog meseca De Vebera u Briselu, ne štedeći napore da ga ubede da odustane od protivljenja planu.

Pre nedelju dana diplomate EU sugerisale su da bi, ukoliko Belgija ne pristane na plan o ruskoj imovini, mogla biti izopštena iz donošenja odluka, kao što je Mađarska bila zbog nazadovanja u vladavini prava. Ali upozorenje nije pokolebalo De Vebera. Nije ga uplašila ni pretnja da bi EU mogla da zaobiđe Belgiju i progura dogovor o ruskoj imovini takozvanim kvalifikovanim većinskim glasanjem.

Manje od 24 sata pre početka samita, belgijski ambasador je tokom zatvorenih razgovora rekao kolegama da se "vraćamo unazad" po pitanju ruske imovine. Ipak, većina evropskih lidera stigla je na samit i dalje očekujući da će se plan ostvariti. To je i dalje bio plan A.

Dan samita

Dok su se okupljali u zgradi "Evropa" u Briselu, 27 lidera EU odlučilo je da se temu finansiranja Ukrajine ostavi za kraj, kako bi kupili malo vremena da ubede De Vevera. Prava akcija odvijala se u zabačenim sobama, gde su se lideri diskretno sastajali sa svojim kolegama.

Dok su ostali raspravljali o proširenju i narednom višegodišnjem budžetu EU, belgijski premijer i drugi ključni akteri, uključujući italijansku premijerku Đorđu Meloni i kancelara Merca, povremeno su izlazili iz sale. Merc se sastao s Meloni nasamo kako bi pokušao da je ubedi.

Posle četiri sata razgovora pojavila se realna mogućnost da dogovora uopšte neće biti.

Plan o korišćenju ruske imovine počeo je da se raspada ubrzo nakon što je liderima podeljen dvostrani pravni dokument koji se bavi zabrinutošću Belgije. Za mnoge lidere, to je pokrenulo previše pitanja i otišao predaleko. Melonijeva je prva počela da mu pronalazi mane. Uključio se francuski predsednik Emanuel Makron, a zatim i premijer Luksemburga Lik Friden. Plan je bio mrtav.

Kako je vreme isticalo, lideri željni da napuste Brisel zbog božićnih praznika, razgovor se prebacio na plan B u režiji Evropske komisije: zajedničko zaduživanje EU. U stvarnosti, takva ideja je danima visila u vazduhu, a o njoj je u sredu govorila i Fon der Lajen.

Prema konačnom dogovoru sa samita, Mađarska, Češka i Slovačka uopšte neće učestvovati u finansiranju Ukrajine. EU se tako od 27 članica pretvorila u - grupu od 24.

Šta je rekao De Vever nakon samita

Belgijski premijer izjavio je posle samita da je ponosan što je Belgija, kao "konstruktivna i nepokolebljiva", uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.

U svojim uvodnim rečima, rekao je da "podrška Ukrajini nije milosrđe, već najvažnija investicija koju možemo da napravimo u sopstvenu bezbednost".

- Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe - rekao je belgijski premijer.

De Vever je rekao da je ponosan "što su bili u mogućnosti da doprinesu rešenju tako što su bili konstruktivni i postojani" i da to pokazuje da "glas malih i srednjih zemalja takođe ima značaj".

Naglasio je da „nikada nije bilo debate o tome da li ćemo pomoći; jedino pravo pitanje je bilo kako treba da pomognemo“. Dodao je da je kompromisno rešenje „zaštitilo ekonomski i finansijski kredibilitet Evrope“ i očuvalo „poverenje u evropske institucije, tržišta i evro, a to je od vitalnog značaja ako želimo da Evropa ostane konkurentna i sposobna da finansira buduće prioritete“.

Ali u bizarnoj razmeni reči sa novinarom "Politika" kasnije tokom brifinga, de Vever nije mogao da sakrije svoju frustraciju zbog karakterizacije Belgije u pripremi za samit kao „najvrednije imovine“ Rusije, kako je državu koju vodi nazvao briselski list.

Pozivajući novinara "Politika" da postavi pitanje, našalio se da kao političar mora da se oslobodi svojih emocija „čak i ako su te emocije čisti bes, osveta, pa čak i nasilje“.

- Uvek postoji (izvesna) podela za evropskim stolom. Ovo je Evropa, 27 zemalja, različiti interesi, različita javna mnjenja, blizu Rusije, daleko od Rusije. Ne igramo svi istu igru, ali na kraju krajeva, postoji odluka sa jednoglasnom podrškom, pa u čemu je vaš problem? - upitao je belgijski premijer.

Na kraju se konferencija završila u šaljivom tonu.

- Ali sada moram da idem u svoju daču u Sankt Peterburgu, gde mi je komšija Depardje, a preko puta je Asad. I mislim da mogu da postanem gradonačelnik tog malog, malog sela, možda bi to mogao da bude vaš naslov - rekao je oštro, izazivajući smeh u prostoriji.

Izlazeći iz sobe, osetio je potrebu da pojasni „to je bila šala; ako ovo pišete, morate dodati 'smeh'“.

Šta dalje

Ono što je ujedinilo preostalih 24 lidera EU bilo je uverenje da neuspeh na ovom decembarskom samitu nije opcija. Bez novca iz EU, Ukrajina bi sledeće godine bankrotirala.

Na kraju, kompromis znači da gotovo svaki lider može da ga predstavi kao pobedu. Ali niko više od belgijskog premijera. Loša vest za njega jeste da se to u hodnicima moći Evropske unije neće zaboraviti još dugo.

- Bart De Veber uskoro neće dobijati nikakve ustupke od Komisije. A verovatno će mu biti potrebni - zaključio je jedan diplomata.

POGLEDAJTE I ŠTA JE SVE PUTIN PRIČAO DOK SE KUVALO U BRISELU - SPOMINJAO JE I NAS!

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je pre nekoliko dana da je Zapad u SR Jugoslaviji radio šta god je smatrao potrebnim i da nije mario za Povelju Ujedinjenih nacija.

''Sve je na Zapadu počelo brzo da degradira i počelo je ignorisanje Povelje UN. Događaji u Jugoslaviji, šta je to? Gde je tu Povelja UN? Zapadne zemlje radile su šta su mislile da je potrebno. Koristili su direktnu vojnu silu. I na kraju su Jugoslaviju rastrgli i rastrgli su Srbe'', rekao je Vladimir Putin, a prenosi Sputnjik.

Prema njegovim rečima, Zapad je smatrao da će moći da uništi i rasturi Rusiju za kratko vreme.

"Jugoslaviju i Srbe su rastrgli, rastrgli su jedan narod", smatra Putin.

Ruski predsednik je ocenio da na Zapadu nema civilizacije, već samo kontinuirana degradacija.

"Zapad je posle raspada SSSR-a sprovodio odluke u pravcu Rusije silom, pa i oružanim putem", rekao je Putin, navodeći kao primer vojnu podršku teroristima na Severnom Kavkazu.

Kako je naveo, delovalo je da će nakon raspada SSSR-a Rusija postati ravnopravni član ''civilizovane zapadne porodice'', ali do toga nije došlo.

"Zapad je takođe koristio destruktine instrumente uticaja na unutrašnju politiku Rusije, da bi Rusiju destabilizovao iznutra. Kao što je sada svima postalo očigledno, svi ovi pokušaji i svi ovi destruktivni planovi Zapada u vezi sa Rusijom su potpuno propali", naveo je ruski predsednik.

Putin je rekao da je Zapad započeo rat u Ukrajini, a da Rusija pokušava da ga okonča.

"Nismo mi započeli rat 2022. godine. To su bile destruktivne snage u Ukrajini, koje je podržavao Zapad. U suštini, sam Zapad je pokrenuo ovaj rat. Mi samo pokušavamo da ga okončamo, da ga završimo. Oni su jednostavno potpuno ignorisali sve naše interese. Na kraju je to dovelo do državnog udara u Ukrajini", naveo je Putin.

On je rekao da je Rusija tokom rata povratila status suverene zemlje.

"Najvažnije što se dogodilo tokom vođenja Specijalne vojne operacije jeste da je Rusija povratila svoj status punog suvereniteta. Rusija je postala suverena zemlja u svakom smislu te reči", rekao je on.

Govoreći o širenju NATO-a na istok, predsednik Rusije je rekao da ta zemlja nikoga ne lišava prava na bezbednost, ali i da istovremeno insistira na ispunjenju datih obećanja.

"Ja sada čak ni ne govorim o širenju NATO-a, iako je to očigledno. Čak i danas nam govore da nemate pravo nekoga da primoravate da rešava svoja bezbednosna pitanja onako kako želite, ili da ga lišavate prava da radi onako kako želi. Mi nikoga ne lišavamo nikakvog prava. I ne zahtevamo ništa posebno ni od koga. Javno je saopšteno da neće biti nikakvog širenja NATO-a na istok. I šta? Njih to ne zanima, jedan talas širenja za drugim", smatra Putin.

POGLEDAJTE I - AMERIKA ĆE UDARITI NA RUSIJU NAJMOĆNIJIM ORUŽJEM?! Putinu se crno piše!

Skoro četiri godine nakon početka ruske invazije, Sjedinjene Američke Države, Evropa i Ukrajina postigle su dogovor o bezbednosnim garancijama čiji je cilj sprečavanje budućih sukoba.

Detalji sporazuma, koje su američki zvaničnici opisali kao "platinasti standard", predstavljeni su nakon uspešnih dvodnevnih pregovora u Berlinu.

SAD planira da Senat ratifikuje sporazum, čime bi on postao pravno obavezujući, po uzoru na bilateralne odbrambene sporazume sa Japanom i Južnom Korejom. Međutim, za razliku od tih aranžmana, plan ne predviđa slanje američkih vojnika na teritoriju Ukrajine, potvrdili su ukrajinski i evropski zvaničnici.

Umesto toga, u početnoj fazi biće uspostavljena misija pod vođstvom SAD, zadužena za nadzor prekida vatre i posredovanje u sporovima, s ciljem da se eventualne tenzije reše pre nego što eskaliraju u nasilje, piše britanski list The Telegraph.

Vazdušna sila kao odgovor na agresiju

U slučaju da diplomatski napori ne uspeju i dođe do nove ruske invazije, Vašington bi morao da odluči o upotrebi smrtonosne sile. Diplomatski izvori navode da bi najverovatniji odgovor uključivao upotrebu vazdušnih snaga.

Prema tom planu, američki borbeni avioni F-35, rakete "Tomahavk" ili slični sistemi, stacionirani na teritoriji NATO-a, mogli bi da budu korišćeni za protivudare ukoliko Moskva prekrši primirje. Teoretski, američke snage mogle bi da pomognu Ukrajini izvođenjem prekograničnih udara na rusku vojnu opremu.

Ipak, preventivni udari smatraju se malo verovatnim zbog rizika od eskalacije, a američka vojna akcija usledila bi tek nakon što se odgovornost za sukob jasno pripiše Rusiji.

Američko teško naoružanje dopunilo bi obaveze koje su već ponudili evropski partneri. Koalicija voljnih, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, predložila je preuzimanje značajnog dela tereta raspoređivanjem multinacionalnih snaga za „uveravanje“.

Njihova primarna uloga bila bi obuka posleratne ukrajinske vojske, nadzor vazdušnog prostora i obezbeđivanje ključnih pomorskih ruta u Crnom moru. U izjavi koju je potpisalo više od deset evropskih lidera navodi se da će snage "pomoći u obnovi ukrajinskih snaga, obezbeđivanju ukrajinskog neba i podršci bezbednijim morima, uključujući delovanje unutar Ukrajine".

Evropski izvori priznaju da bi te kopnene snage mogle da posluže i kao "okidač" za usporavanje eventualne ruske invazije do dolaska pojačanja, ali još nije doneta odluka o "pravilima angažovanja" u slučaju direktnog kontakta sa ruskim snagama.

Stvaranje "čeličnog ježa"

Kijev je mesecima insistirao na ključnoj ulozi SAD u bezbednosnim garancijama, što mu je Donald Tramp u najnovijoj ponudi i omogućio. Garancije obećavaju obnovu i razvoj ukrajinskih oružanih snaga u ono što je postalo poznato kao "čelični jež", vojsku koju bi budući osvajači teško mogli da savladaju.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute opisao je Ukrajinu kao "prvu liniju odbrane".

Još moramo da obezbedimo da ukrajinske oružane snage imaju snagu da se odupru bilo kakvoj ruskoj agresiji sada, naravno, ali i u budućnosti“, izjavio je on.

Razrađeni mirovni plan od 20 tačaka predlaže ograničavanje ukrajinske vojske na 800.000 pripadnika, što predstavlja kompromis u odnosu na ruske zahteve. Ipak, ne bi bilo ograničenja kada je reč o sistemima naoružanja koje bi Ukrajina mogla da koristi za sopstvenu odbranu.

Hoće li Putin pristati?

Iako su bezbednosne garancije koje nudi SAD dočekane s odobravanjem u Kijevu i evropskim prestonicama, proces još nije završen, a dalji razgovori nastavljaju se ovog vikenda u Majamiju.

S obzirom na to da su ponuđene garancije slične članu 5 NATO-a, evropski izvori izražavaju sve veću sumnju da će Vladimir Putin pristati na takve predloge. Iako se Ukrajina u skorije vreme neće pridružiti NATO-u, ova garancija predstavlja ozbiljnu stratešku prepreku Putinovim ambicijama.

Pitanje koje ostaje otvoreno za Evropu glasi: "Kako će Tramp reagovati ako Putin odbije mirovni sporazum zasnovan na ovim garancijama?"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je jasan.

"Verujem da će SAD primeniti snažan sankcioni pritisak i obezbediti nam više oružja ako [Putin] sve odbije. Mislim da bi to bio fer zahtev s naše strane prema Amerikancima. Prema mom mišljenju, logika je sledeća: ako je SAD spreman da pruži bezbednosne garancije Ukrajini i primeni snažne mere ako Putin prekrši sporazum, onda mi iskreno recite – po čemu se to razlikuje od situacije u kojoj Putin ne želi da okonča rat?", dodao je Zelenski.

A NI PUTIN NE MIRUJE - Rusija uvodi najmoćnije oružje do kraja godine

Ova godina bila je važna etapa u rešavanju zadataka Specijalne vojne operacije, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane.

On je istakao da je ruska vojska osvojila i čvrsto drži stratešku inicijativu duž cele linije fronta.

Putin je istakao da jeruska vojska 2025. godine osvojila više od 300 naselja, uključujući velike gradove koje je neprijatelj pretvorio u utvrđena uporišta.

Ruski vojnici uspešno slamaju otpor ukrajinskih jednica, uključujući i one elitne, obučene na Zapadu, istakao je ruski lider. Vrhovni komandant je napomenuo da ruske snage takođe uništavaju „jedinice koje su obučene u zapadnim vojnim centrima i opremljene savremenom stranom tehnologijom i oružjem“.

On je napomenuo da je Rusija ponosna na podvige svojih vojnika i oficira koji se bore na frontu.

„Pozicije koje smo zauzeli, mostobrani koje smo stvorili poslednjih meseci i, naravno, jedinstveno taktičko i operativno iskustvo koje smo stekli u borbi probijajući duboku odbranu neprijatelja, omogućavaju nam da povećamo tempo naše ofanzive u strateški važnim oblastima“, objasnio je ruski lider.

Takođe je napomenuo da ruske snage pokazuju visok stepen borbene gotovosti i obučenost u teškim uslovima, kada Kijev podržavaju članice NATO-a.

Putin je primetio da Rusija ima mogućnost da pojača tempo ofanzive na strateškim pravcima u zoni SVO.

Kako je naveo, ruska vojska će dosledno raditi na proširivanju tampon-zone i ciljevi SVO će biti ostvareni, poručio je Putin.

O razvoju vojno-industrijskog kompleksa

Sposobnosti ruske vojske se stalno razvijaju, rekao je Putin i istakao da će „Orešnik“ do kraja godine biti uveden na borbeno dežurstvo.

Potencijali ruske vojske se neprekidno razvijaju, rekao je Putin.

„Raketni kompleksi, bespilotne letelice, roboti ulaze u sastav naoružanja neprekidno“, rekao je on.

Sistemi „burevesnik“ i „posejdon“ još dugo će biti jednostveni u svom rangu.

„Zahvaljujući korišćenju nuklearnog pogona, ovi sistemi će ostati jedinstveni i neponovljivi još dugo vremena, obezbeđujući strateški paritet, bezbednost i globalnu poziciju Rusije decenijama unapred. Nastavićemo da radimo na ovim sistemima, nastavićemo da ih usavršavamo i poboljšavamo, ali oni su već tu“, podsetio je on.

Kako je naveo, ruske strateške nuklearne snage zadržaće svoju ključnu ulogu u obuzdavanju agresora i održavanju ravnoteže snaga u svetu.

„Naš prioritet je usavršavanje naših strateških nuklearnih snaga. Kao i do sada, one će igrati ključnu ulogu u obuzdavanju agresora i održavanju balansa snaga u svetu“, ocenio je Putin.

Ruska odbrambena industrija proizvodi proizvode potrebne vojsci u sve većim količinama, izjavio je ruski predsednik.

„Naravno, povećana efikasnost odbrambene industrije, koja je brzo restrukturirala mnoge proizvodne i tehnološke procese, proizvodi tražene proizvode u sve većim količinama. Zahvaljujući efikasnom radu odbrambene industrije, vojska i mornarica se blagovremeno opremaju savremenim naoružanjem i tehnikom“, rekao je on.

O pregovorima o ukrajinskom sukobu

Govoreći o pregovorima o Ukrajini, Putin je rekao da bi preferirala da se pozabavi osnovnim uzrocima sukoba u Ukrajini diplomatskim putem.

Prema njegovim rečima, Rusija je uvek težila da pronađe diplomatska rešenja za teške situacije, „sve dok je postojala i najmanja šansa“, rekao je Putin.

On je dodao da, ukoliko Kijev odbije razgovor, Rusija će sloboditi teritorije vojnim putem.

„Ako suprotstavljena strana i njihovi strani pokrovitelji suštinski odbiju razgovore, Rusija će postići oslobođenje svojih istorijskih zemalja vojnim putem“, rekao je šef države.

On je dodao i da ruska strana pozdravlja nastali napredak u dijalogu sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

O geopolitičkoj situaciji

Govoreći o geopolitičkoj situaciji u svetu, Putin je napomenuo da ona ostaje napeta, a u nekim regionima i kritična.

Prema njegovim rečima, političari u Evropi dižu stepen histerije i šire strah o neizbežnosti sukoba sa Rusijom.

„U Evropi, ljudima se ispiraju mozgovi strahovima od neizbežnog sukoba sa Rusijom, govoreći da treba da se pripreme za veliki rat. Razne ličnosti koje su navodno zauzimale ili još uvek zauzimaju odgovorne položaje izgleda da su jednostavno zaboravile svoju odgovornost. Rukovode se kratkoročnim, ličnim ili grupnim političkim interesima, ali ne i interesima svog naroda, i sve više podižu nivo histerije. Više puta sam to rekao, to je laž i, jednostavno, besmislica“, naglasio je ruski lider.

Putin je dodao da se Rusija zalaže za izgradnju ravnopravne i uzajamno korisne saradnje i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Evropom.

Takođe je napomenuo da je važno razvijati vojno-tehničku saradnju sa saveznicima i partnerima.

Putin je primetio da zemlje NATO-a jačaju svoje ofanzivne snage i razvijaju i raspoređuju nove vrste oružja, uključujući i u svemiru.

UKIDA SE UVOZ RUSKOG GASA!

Evropski parlament je u sredu odobrio plan EU za postepeno ukidanje uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, čime je prevaziđena pretposlednja pravna prepreka pre nego što zabrana stupi na snagu.

Ranije ovog meseca, EU je pristala na zakon o prekidu veza sa Rusijom, bivšim najvećim evropskim dobavljačem gasa, nakon što se zaklela da će to učiniti nakon potpune invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine.

Zakonodavci su glasali sa 500 glasova za, 120 protiv i 32 uzdržana. Zabrana i dalje zahteva formalno odobrenje ministara EU, što se očekuje početkom sledeće godine. Zvaničnici očekuju da će zemlje odobriti sporazum bez izmena.

Zakon je osmišljen tako da ga odobri većina zemalja, što bi mu omogućilo da prevaziđe protivljenje Mađarske i Slovačke, koje žele da održe bliske veze sa Moskvom.

Prema sporazumu, EU će obustaviti uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa do kraja 2026. godine i gasa iz cevovoda do kraja septembra 2027. godine.

Od oktobra, Rusija je činila 12% uvoza gasa u EU, što je pad u odnosu na 45% pre invazije na Ukrajinu 2022. godine. Mađarska, Francuska i Belgija su među zemljama koje još uvek dobijaju zalihe.

Evropska komisija je saopštila da će početkom 2026. godine takođe predložiti zakon o postepenom ukidanju uvoza ruske nafte.

Bonus video:

(Espreso/Blic)