NEKO KAŠLJE CELE GODINE, NEKO NI DA KINE! Imunitet koji ne popušta: 4 navike ljudi kod kojih GRIP BEŽI, PAZITE OVO

O imunitetu danas govorimo više nego ikada ranije. Pandemija korona virusa naučila nas je novim pojmovima: T ćelije, antitela, citokini... Iza svih tih termina krije se jedna jednostavna istina: imuni sistem i imunitet je naša lična vojska, sofisticirani mehanizam koji nas svakog dana štiti od nevidljivih neprijatelja.

Šta je u stvari imunitet?

Imunitet nije jedna stvar, niti jedan organ. To je mreža ćelija, tkiva i organa koji zajedno rade kako bi prepoznali, zaustavili i uništili bakterije, viruse, gljivice i parazite.

Njegova snaga ne zavisi samo od genetike, već i od toga kako živimo, koliko ga čuvamo i da li mu dozvoljavamo da radi svoj posao.

Prva linija zaštite su koža i sluzokoža. One su poput zida koji sprečava ulazak patogena u organizam. Svaka rana, posekotina ili oštećenje kože otvara vrata infekcijama. I zato nije slučajno što su zdrava koža, vlažne sluzokože i očuvana crevna barijera temelj jakog imuniteta.

Telesne tečnosti (suze, znoj, pljuvačka i sluz) nisu beznačajne. One ispiraju klice, ali sadrže i enzime koji ih direktno uništavaju. Kada je organizam iscrpljen i dehidriran, i ova odbrana slabi.

Druga tajna: Imunitet stalno patrolira

Čim neki mikroorganizam ipak uspe da uđe u telo, aktivira se urođeni imunitet - brza, instinktivna reakcija. Specijalne ćelije poput fagocita i prirodnih ćelija ubica odmah prepoznaju uljeze, "proždiru" ih ili uništavaju inficirane ćelije. To je i razlog zašto se često ne razbolimo, iako smo bili izloženi virusu.

Upala, otok, crvenilo i temperatura nisu neprijatelji. To su znaci da imuni sistem radi. Oni pomažu telu da ograniči širenje infekcije i dovede pomoć tamo gde je najpotrebnija.

Treća tajna: Imunitet ima pamćenje

Ako se patogen pokaže upornim, u akciju stupa stečeni imunitet, precizniji i pametniji deo odbrane. Tada B-ćelije stvaraju antitela, a T-ćelije prepoznaju i uništavaju zaražene. Ovaj proces je sporiji, ali daleko efikasniji.

Najveća prednost stečenog imuniteta je pamćenje. Nakon preležane bolesti ili vakcinacije, u telu ostaju memorijske ćelije. One omogućavaju da pri sledećem susretu sa istim virusom reagujemo brzo i snažno, često bez ikakvih simptoma. Upravo tu leži odgovor zašto neke bolesti preležimo samo jednom.

Četvrta tajna: Imunitet mora da bude u ravnoteži

Jak imunitet ne znači agresivan imunitet. Kada sistem pretera, dolazi do alergija, reakcija na inače bezopasne supstance. Kada ne reaguje dovoljno, nastaju imunodeficijencije. A kada pogreši metu i napadne sopstvene ćelije, razvijaju se autoimune bolesti.

Zato je najvažnija reč kada govorimo o imunitetu - ravnoteža.

Kako se imunitet zaista jača?

Ne postoji čarobna pilula. Tajna jačanja imuniteta krije se u svakodnevnim navikama:

• kvalitetnom snu, jer se imune ćelije tada obnavljaju
• raznovrsnoj ishrani koja hrani i imuni i digestivni sistem
• kretanju, koje pokreće limfu i pomaže imunim ćelijama da „patroliraju“
• smanjenju hroničnog stresa, jer on dugoročno slabi imuni odgovor.

Imunitet ne traži da ga forsiramo, traži da ga ne ometamo.

Bonus video:

(Espreso / eKlinika.rs / M.S.)