OPASNA GEOPOLITIČKA SLAGALICA! Šta Donbas zaista znači Kremlju? Šest tačaka koje menjaju igru, PUTIN IMA PLAN

Predsednik Rusije Vladimir Putin postavio je novu jasnu liniju u ratu: Ukrajina mora da povuče svoje snage iz istočnog regiona Donbasa, ili će Moskva silom zauzeti taj deo, upozorio je 4. decembra.

Pretnja nije nova, ali su ulozi sada mnogo veći. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je mogućnost predaje teritorije.

Nakon decenije pokušaja i neuspeha da potpuno zauzme Donbas, Kremlj sada svaki budući prekid vatre vezuje za ukrajinsku kapitulaciju u vezi sa ovim regionom, povećavajući pritisak dok Moskva pokušava da oblikuje kraj rata po svojim uslovima.

Šta je Donbas i zašto je Rusija toliko opsednuta njime?

Gde se nalazi Donbas?

Donbas je istorijski region u istočnoj Ukrajini. Naziv je skraćenica od "Donjetski ugljeni basen", po reci Siverski Donjets koja protiče kroz region.

Ovaj termin se koristi od 19. veka i odnosio se ne samo na savremene oblasti Donjeck i Lugansk, već i na delove Dnjipropretrovske oblasti i čak delove južne Rusije, gde takođe protiče Siverski Donjets, piše Kyiv Independent.

Region je najpoznatiji kao industrijsko i rudarsko srce Ukrajine - simbol teške industrije zemlje. Ipak, delovi Donbasa su i poljoprivredni, sa prostranim farmama oko industrijskih centara.

Oblasti Donjeck i Lugansk, jezgro Donbasa, dugo su bile ekonomski moćne, zasnovane na uglju, čeliku i mašinogradnji.

Rat počeo u Donbasu

Rat Rusije protiv Ukrajine nije počeo 2022. već 2014. - aneksijom Krima i invazijom na Donbas. Zbog toga Ukrajinci često 2022. smatraju početkom pune faze rata koji je već godinama trajao.

Od početka je Moskva pokušavala da prikrije agresiju.

Dok se hvalila aneksijom Krima, poricala je učešće u ratu u Donbasu, promovišući priču da su lokalni "separatisti" odgovorni za sukobe.

U stvarnosti, nije postojalo stvarno separatističko pokretanje. Proksi republike je Kremlj stvorio - naoružane, finansirane i vođene iz Moskve kao deo šire kampanje destabilizacije Ukrajine.

Ekonomska snaga Ukrajine

Donbas je dugo bio ekonomski motor Ukrajine.

Pre ruske invazije, oblasti Donjeck i Lugansk imale su stotine metalurških, rudarskih i hemijskih fabrika koje su izvozile po celom svetu.

Po podacima londonskog Centra za ekonomiju i poslovna istraživanja, region je pre 2014. činio oko 15,7% ukrajinskog BDP-a i 14,7% stanovništva.

Rat je promenio sve. Rad mnogih preduzeća je stao zbog ruskih napada koji su oštetili industrijsku imovinu, milioni ljudi pobegli su iz zona sukoba, a blokade između Ukrajine i teritorija pod ruskom kontrolom zaustavile su trgovinu.

Invazija je dovela i do pada ukrajinskog izvoza i stranih investicija.

Između 2014. i 2021, procenjuje se da je Ukrajina izgubila 102 milijarde dolara zbog rata u Donbasu - oko 8% predratnog BDP-a godišnje.

Ipak, mnoga preduzeća su nastavila da rade uprkos pomeranju fronta nakon 2022.

Ranije ove godine, zbog ruskog napredovanja, zatvorena je poslednji aktivni rudnik koksa u Donbasu, što je udar na ukrajinsku ekonomiju.

Donbas su ljudi, a ne samo teritorija

Ljudski gubici u ratu su ogromni.

Od 2014. do decembra 2021, najmanje 3.400 civila i 4.400 ukrajinskih vojnika poginulo je u Donbasu, prema podacima UN. Oko 20.000 ljudi je povređeno.

Najmanje dva miliona ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove, dok je približno isti broj ostao pod ruskom okupacijom - u siromaštvu, pod kremaljskom indoktrinacijom i u presecima fronta, dok je Ukrajina odbijala kontinuirane napade.

Od 2022. Rusija je uništila mnoge gradove i sela u regionu. U Marijupolju, koji je pre ruske invazije imao oko 500.000 stanovnika, procenjuje se da je Rusija ubila do 75.000 civila.

Prava cena rata Rusije, osim brojki, još nije potpuno shvaćena.

"Kada se priča o Donjeckoj oblasti kao o nečemu što se može 'predati kao vrući kolač', želim da se ljudi podsete da svako ovde ima porodicu, voljene, nadu i želju za mirnim životom i budućnošću za svoju decu, kao i svuda u svetu", rekao je Oleksij Ladika, lokalni novinar iz Kramatorska, sada u 92. jurišnoj brigadi Ukrajine.

Region govornika ruskog jezika

Jedna od najstarijih mitova Moskve je da Donbas "prirodno" pripada Rusiji jer mnogi stanovnici govore ruski. U stvarnosti, jezik nikada nije bio jednak nacionalnosti ili političkom opredeljenju.

Pre 2014, velika većina stanovnika Donjecka i Luganska identifikovala se kao ukrajinski državljani, a ankete su pokazivale da većina želi da ostane deo Ukrajine.

Rusija je dugo iskorišćavala jezičke veze za opravdanje agresije, ali govoriti ruski ne znači podržavati Moskvu.

Anketa Razumkov centra u aprilu-maju 2025. pokazala je da 82% ljudi koji govore ruski u Ukrajini ima negativno mišljenje o Rusiji.

Ruske tvrdnje o "spasavanju" ljudi koji govore ruski ne odgovaraju stvarnoj razmeri razaranja. Godine zapostavljanja i ratna šteta ostavile su oblasti Luganska i Donjecka pod ruskom kontrolom sa gotovo nefunkcionalnom infrastrukturom, što je dovelo do krize u snabdevanju vodom leta 2025.

Donbas kao vojna tvrđava

Pravi razlog Putinovog interesa za Donbas je verovatno vojni.

Do sredine avgusta 2025, Rusija je zauzela 19% teritorije Ukrajine.

Luganska oblast je gotovo u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok ukrajinske snage drže deo Donjecke oblasti - oko 6.600 km², uključujući ključne gradove Slovjansk i Kramatorsk, dok borbe za Pokrovsk još traju.

Za Putina, potpuna kontrola nad Donjeckom oblasti ostaje glavni zahtev.

Prava vrednost Donbasa leži u tzv. "pojasu tvrđava" - 50-kilometarskom delu sa snažno utvrđenim gradovima od Slovjanska i Kramatorska do Družkivke i Kostjantinivke.

Ovaj sistem utvrđenja, rovova, minskih polja i protivtenkovskih barijera kontinuirano je jačao od 2014. Nakon zauzimanja Bahmuta 2023, Ukrajina je dodatno ojačala liniju.

Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk rekao je da su ogromni resursi uloženi u mrežu odbrane, pretvarajući Slovjansk i Kramatorsk u "tvrđave" - logističke i industrijske centre koji su se do sada odupirali ruskom napredovanju.

Trenutna situacija u Donbasu

Američki plan za mir od 28 tačaka, koji su pripremili specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i Kiril Dmitrijev iz ruskog državnog fonda, predviđa potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz regiona.

Putin je 27. novembra ponovio da je povlačenje ukrajinskih trupa njegov ključni uslov za prekid vatre, čak i dok Vašington pokušava da oživi zaustavljene pregovore.

Za Kijev, ideja o "razmeni" delova Donbasa pod ukrajinskom kontrolom je nezamisliva.

To bi značilo predaju teritorije koju Moskva nije uspela da zauzme od početka invazije 2014.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Prenele Espreso vesti)