OVI STANOVNICI NAŠEG TELA MOGU NAPRAVITI PROBLEM ORGANIMA! Kardiolog Marko Vuleta upozorava na OZBILJAN RIZIK

Mikrobiom već godinama prolazi kroz svoj trenutak slave, ali realno, to nije nikakav trend. To je pravi biološki ekosistem koji živi u nama, utiče na hormon, raspoloženje i imunitet, a sada znamo i nešto mnogo veće. Način na koji naš crevni sistem funkcioniše zapravo ima veću težinu za srce nego klasične brojke poput holesterola. Zvuči ludo, ali medicina odavno ide u tom smeru.

Iinterventni kardiolog dr Marko Vuleta objašnjava da mikrobiom danas posmatramo kao sopstveni organ, sa metaboličkim, imunološkim i endokrinim funkcijama. Kada je stabilan, čuva nas. Kada se poremeti, ubrzava aterosklerozu i remeti metabolizam. Ukratko, pravi tihi haos.

- Mikrobiom se opisuje kao metabolički organ, sposoban za sintezu ili razgradnju supstanci, pri čemu se ističe da se pojedini delovi tog ekosistema povezuju sa inflamacijom, lipidnim profilom, glukoregulacijom i funkcijom endotela, kaže dr Marko Vuleta.

Sve nabrojano ga čini veoma uticajnim u potencijalnoj modifikaciji ukupnog kardiovaskularnog rizika, dodaje on.

Suština je u tome što crevne bakterije proizvode molekule koji mogu da povećaju ili smanje rizik od srčanih bolesti. Najpoznatiji među njima je TMAO, supstanca koja utiče na endotel, podstiče zgrušavanje trombocita i ubrzava arterijsko propadanje. Kada se takav faktor spoji sa hipertenzijom, visokim šećerom ili lošim lipidnim profilom, priča postaje mnogo ozbiljnija.

- Posebno se ističe TMAO, označen kao molekul koji utiče na funkciju endotela, agregabilnost trombocita i progresiju ateroskleroze, objašnjava dr Vuleta.

S druge strane, dobre bakterije koje proizvode butirat rade potpuno suprotnu stvar. One smanjuju inflamaciju, čuvaju crevnu barijeru, poboljšavaju lipide i usporavaju razvoj ateroskleroze. To je ona frakcija mikrobioma koja vas štiti i kada ne mislite na to.

Kada nastupi disbioza, telo to itekako oseća. Intestinalna propustljivost raste, inflamacija skače, glikemijska regulacija se pogoršava, a odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina izmiče kontroli. Rezultat je povećan oksidativni stres i ubrzano stvaranje kardiometaboličkih problema.

- Navedeni procesi se prepoznaju kao faktori koji doprinose razvoju koronarne bolesti, hipertenzije, srčane insuficijencije i metaboličkog sindroma, navodi dr Vuleta.

Ovo više nije pitanje estetike ili “zdravog stomaka” nego fundamentalna tema za dugoročnu kardiovaskularnu stabilnost. Znači, srce oseća sve što se događa u crevima mnogo više nego što slutimo.

Kako izgleda dobro formiran mikrobiom

Kada je mikrobiom stabilan, ceo sistem radi tiše i lakše. Intestinalna barijera je čvršća, inflamacija niža, LDL-C se smanjuje kroz modulaciju žučnih kiselina, pritisak pada zahvaljujući SCFA signalizaciji, šećer je uređeniji, patogene bakterije se povlače, a sinteza vitamina poput K2 i B-kompleksa je aktivna.

- Takav profil se smatra zaštitnim i ima najveću vrednost u održavanju povoljne kardiometaboličke ravnoteže, ističe dr Vuleta.

Drugim rečima, mikrobiom je tihi saveznik koji radi 24 sata dnevno, sve dok mu ne smetamo. A kada mu damo ono što mu treba, on radi više za naše srce nego što bi holesterol ikada mogao da pokaže u brojkama.

Bonus video:

(Espreso / Blic zdravlje/M..S)