Evo šta svaki vlasnik kuće ili stana mora da zna pre nego što klikne 8. decembra: U ovom slučaju trpećete posledice

U oktobru 2025. Skupština Srbije je usvojila Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima — zakon koji bi trebalo da omogući masovno evidentiranje i formalizaciju objekata izgrađenih bez dozvole, uz simbolične takse i minimalne formalnosti

Mnogi ga vide kao konačno rešenje za “bespravnu gradnju”, ali u moru naslova i najava, ostali su detalji koji nisu široko predstavljeni.

Ovo uopšte nije “klasična legalizacija”

Prema rečima resorne ministarke — ovo nije legalizacija u smislu dobijanja građevinske/upotrebne dozvole ili verifikacije tehničke i urbanističke ispravnosti. Zakon služi isključivo za evidentiranje faktičkog stanja i upis prava na nepokretnost, a ne za proveru da li je objekat bezbedan ili legalan po standardima.

To znači: objekti dobijaju pravo svojine, ali država ne garantuje da su strukturalno ili urbanistički u redu.

Ne važi za sve: isključene su zaštićene zone i tuđa svojina

Zakon eksplicitno predviđa da objekti izgrađeni na zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama, u pojasevima infrastrukture (putevi, autoputevi, železnica), vodoprivrednim i saobraćajnim pojasevima, ili na parcelama koje su u privatnoj svojini trećih lica, ne mogu biti evidentirani.

Drugim rečima: kuća “na divlje” u nacionalnom parku, uz reku, pored autoputa, neće proći.

Sistem je digitalan i centralizovan — ne kroz opštinske katastre

Za razliku od ranijih pokušaja legalizacije putem lokalnih opština, sada se prijava vrši elektronski, preko državne digitalne platforme koju vodi Agency for Spatial Planning and Urbanism of the Republic of Serbia (i uz podršku Republic Geodetic Authority). To znači da stari proces preko opština više ne važi, država je uzela centralnu nadležnost.

Rok za prijavljivanje i mogućnost kasnije dopune ima limit

Prema zakonu, period za podnošenje prijava počinje 45 dana nakon stupanja zakona na snagu. Prijave traju 60 dana, mada je dozvoljeno i produciranje dokaza u roku od godinu dana uz opravdanje. Zahtevi koji ne budu kompletni neće automatski biti ubačeni u red — vlasti imaju pravo da odmah obaveste da je dokumentacija nepotpuna.

Taksa je niska, ali ne za sve

Za većinu stambenih objekata taksa za evidentiranje biće između 100 i 1.000 evra, u zavisnosti od zone i karakteristika objekta. Predviđena je i olakšica ili oslobađanje od takse za socijalno ugrožene kategorije, npr. osobe sa invaliditetom, porodice s više dece, korisnike socijalne pomoći.

Upis ne znači garanciju tehničke bezbednosti

Zakon ne zahteva građevinsku dozvolu, upotrebnu dozvolu, tehničke provere, niti izveštaj projektanta o statičnosti. To znači da se upisuju i objekti koji bi, po standardima, možda bili neispravni. To je izričito upozorenje, vlasnik preuzima punu odgovornost za eventualne posledice.

Šta ovo znači za obične ljude

Ako imaš kuću, vikendicu ili pomoćni objekat izgrađen bez dozvole, ovo je šansa da dobiješ pravno vlasništvo i da legalno uredite svoj status.

Ako objekat stoji u nekoj spornoj zoni (prividna “divlja gradnja”), moguće da uopšte ne budeš prihvaćen.

Čak i ako prođeš: ne znači da je tvoja kuća “bezbedna”, svakako proveri statiku, priključke, dozvole.

Za starije objekte i one izgrađene bez ičeg, moguće, ali ne i automatizam.

Zaključak — “Pogled ispod haube”

Novi zakon jeste velika reforma: država pokušava da reši decenijama staru dilemu miliona objekata bez statusa. Ali nije univerzalna amnestija, nema garancije bezbednosti, postoji niz ograničenja i pravila.

Za građane, informisanost je sada najvažnija.

Bonus video:

(Espreso)