Rok je 60 dana, a ako ne podnesete prijavu u tom periodu, neće biti dobro po vas: Država za to vreme može da vam..

Zakon donosi dobrobit i državi i privredi, ali pre svega štiti porodice. Podseća da građani koji su lošijeg materijalnog stanja, primaoci socijalne pomoći, porodice sa troje i više dece, invalidi i ratni borci ništa ne plaćaju.

Za seoska domaćinstva cene su fiksne i iznose 100 evra uključujući i pomoćne i ekonomske objekte. Najavljena je i nulta tolerancija za bespravnu gradnju.

Na ovu temu za Kurir televiziju u emisiji "Redakcija" govorila je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

- Zakon je veoma precizan i naši građani počinju da se prijavljuju od 8. decembra do 8. februara. Prijave su elektronske. Rok za prijave je 60 dana, Naši građani će moći, iako nisu e-građani, da očekuju pomoć svoje države - kaže Sofronijević.

Sofronijević objašnjava da će građani moći da izvrše elektronske prijave i u jedinicama lokalne samouprave, pa dodaje i da pošto se radi o digitalnoj platformi koja je jedinstvena za čitavu Srbiju, prijave će se izvršavati nezavisno od grada.

- Na primer, ukoliko imate vikendicu u Nišu, moći ćete da izvršite prijavu i u Beogradu. Moći ćete da prijavite nepokretnosti na drugoj jedinici lokalne samouprave. Pre par dana je ugovoreno da će i pošte Srbije pružiti podršku, pa će građani moći da izvrše prijavu i na ovim lokacijama - kaže ona.

Sofronijević dalje objašnjava da je uspostavljen i kol centar koji će se vremenom nadograđivati, a građanima će ovde biti obezbeđeni odgovori na sve nedoumice.

- Najčešća pitanja su kada i gde mogu da se prijave, ali i šta je potrebno od dokumentacije koju je neophodno pripremiti do 8. decembra. Oni dobijaju odgovore od svojih opština koje su spremne dočekale ovaj zakon - izjavila je ona.

Šta je potrebno od dokumentacije?

Sofronijević kaže da je proces olakšan i pojednostavljen.

- Građani treba da, ukoliko nisu istovremeno i investitori svojih objekata, da pripreme osnov sticanja, da li je to ugovor o kupovini ili ostavinsko rešenje, treba poneti to i ličnu kartu, što pokazuje da je dokumentacija zaista minimalna - kaže ona.

Sofronijević ističe i da je motiv ove akcije upravo u njenom motou, da građani konačno budu svoj na svome.

- Zakon je predvideo rok od 60 dana, ali spomenuću i dodatnih 30 dana u kom periodu se mogu podnositi prigovori, ali je dat i rok od godinu dana za sve one koji iz objektivnih razloga nisu do sada podneli prijavu. to može biti boravak u inostranstvu, ili bolest, ali mora se doneti i dokaz o tome - kaže Sofronijević.

Koliko će legalizacija koštati?

Sofronijević kaže da je opšte načelo da svi plaćaju naknadu za upis prava svojine, koja je u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

- Isti iznos se naplaćuje ljudima koji su sada gradili bez dozvole, kao da su gradili sa dozvolom. Izuzeci važe za dve kategorije lica, vlasnici porodičnih stambenih objekata, kuće do 400 metara kvadratnih sa najviše dva stana, i za kupce stanova koje su gradili investitori koji sada nisu dostupni državi - kaže ona.

Sofronijević kaže da se ova cena kreće od 100 do 1000 evra, u zavisnosti od veličine objekta.

- Najveći broj jedinica lokalnih samouprava su gradovi ispod 50.000 stanovnika, za njih ne važi zona i cena je identična, fiksna i ja bih rekla simbolična, a iznosi 100 evra. Ovo važi i za objekte na selu, bez obzira koji deo Srbije je u pitanju. Postoji kategorija lica koja uopšte ne plaća jer postoji izraženi socijalni aspekt. Prvenstveno je cilj ovog zakona zaštita doma i porodice. Mi smo se trudili da ljudi koji su se našli u specifičnim situacijama, poput samohranih roditelja, ili onih sa troje i više dece, kao i borci, invalidi i primaoci socijalne pomoći. Ta lica treba da pripreme dokumentaciju koja svedoči o njihovom statusu - kaže Sofronijević, objašnjavajući da će ove kategorije ljudi biti oslobođene od plaćanja.

Ona dodaje i da se dokumentacija treba doneti prilikom prijavljivanja, a pošte i opštine će biti u obavezi da dokumente pretvore u elektronski skeniranjem, pa i pridruže prijavi.

- Ukoliko građani ne podnesu prijave, država će to učiniti za njih. Bolje je da sami to učine - kaže Sofronijević.

Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine kaže da ukoliko pojedinac, vlasnik objekta, ne završi proces, dolazi u situaciju da će država preuzeti imovinu i upisati je u svoje vlasništvo:

- Ima malo nelogičnosti u tome što cenu formira tržište, a ono funkcioniše po principu ponude i potražnje. Ako imamo veću ponudu, cena bi trebalo da ide dole. Radi se o kvalitetu objekta. Objekti koji su obuhvaćeni ovim zakonskim predlogom uglavnom se ne nalaze u gradskim jezgrima, već je većina u prigradskim naseljima.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)