EU POKREĆE "VOJNI ŠENGEN"?! Zemlje članice bi imale rok od svega 3 dana da urade ovo, novi sistem uskoro na snazi?

Prema najnovijem predlogu Evropske komisije, članice EU ubuduće bi morale da u roku od svega tri dana u miru, odnosno najviše šest sati u vanrednim okolnostima, daju zeleno svetlo za prolazak vojnih jedinica i opreme preko svojih granica.

Ovaj koncept, poznat kao "vojni Šengen", zamišljen je kao korak ka znatno bržem premeštanju vojske unutar Unije, navodi Euronews.

Apostolos Cicikostas, evropski poverenik za održivi saobraćaj i turizam, ukazao je na sadašnje probleme usporene logistike.

- Danas su, kako bi se vojna oprema i trupe premestile, recimo, sa zapada na istok, nažalost, potrebni meseci - istakao je on.

Na konferenciji za medije dodao je da EU želi da vreme potrebno za takve operacije svede "na nekoliko dana".

- Ne možete braniti kontinent ako se ne možete kretati po njemu. Vrlo je jasno, stoga stvaramo ovaj vojni Šengen - naglasio je.

Planovi za unapređenje evropske odbrane

Paket mera za unapređenje vojne mobilnosti, koji će biti predstavljen tokom dana, predstavlja još jedan korak u dugoročnoj strategiji jačanja evropske odbrane. Komisija navodi da se planovi ubrzavaju i zato što pojedine obaveštajne službe procenjuju da bi Rusija do kraja decenije mogla ponovo steći kapacitete za napad na evropske zemlje.

Jedna od ključnih izmena odnosi se na izdavanje dozvola za kretanje vojske preko granica. Sadašnji propisi, različiti od zemlje do zemlje, ponekad zahtevaju nedelje čekanja. Cilj je da se u mirnodopskim uslovima te procedure ograniče na najviše tri dana, dok bi u kriznim momentima odobrenje bilo automatsko i ograničeno na šest sati.

Predlog predviđa i uspostavljanje posebnog evropskog sistema za vojnu mobilnost, napravljenog po modelu Mehanizma civilne zaštite EU. On će uključiti "fond solidarnosti za vojnu mobilnost", kojim bi se članicama omogućilo korišćenje resursa poput trajekata ili teretnih vozova, kao i "katalog vojne mobilnosti", u kom će biti navedena civilna sredstva koja mogu imati vojnu upotrebu.

Koordinaciju celog procesa vodiće nova radna grupa sa predstavnicima svake članice. Njihov posao biće i rangiranje projekata infrastrukture od ključnog značaja, ukupno 500 njih, namenjenih poboljšanju četiri strateška koridora, čije tačne rute još nisu otkrivene.

Ogromne investicije i geopolitički motivi

Plan obuhvata modernizaciju ključne infrastrukture širom EU, puteva, železnica, mostova, tunela, luka i aerodroma, kako bi mogli podneti specifične zahteve savremene vojne tehnike.

Cicikostas je istakao da "čvrste logističke mreže čine razliku između pobede i poraza u ratovima", te da je akcenat na brzim i efikasnim ulaganjima "kako bi se brzo povećao kapacitet".

Ukupne potrebe procenjuju se na oko 100 milijardi evra. Ipak, trenutno raspoloživa sredstva daleko su skromnija - EU je za ovu namenu odvojila oko 1,7 milijardi evra u budžetskom periodu koji se završava 2027. godine, što je Cicikostas opisao kao "kap u moru". Predlog budžeta koji važi od 2028. predviđa gotovo deset puta veći iznos, oko 18 milijardi, ali ni to ne pokriva sve planirane zahteve.

Poverenik je naglasio da se deo sredstava može obezbediti i iz drugih izvora, uključujući kohezijske fondove i program odbrambenih zajmova SAFE, s obzirom na to da se radi o infrastrukturi dvojne namene. Ta ulaganja mogla bi se uračunavati i u ciljeve potrošnje NATO-a.

Cicikostas je poruku završio rečima da finansijska ulaganja nisu jedini izazov.

- Nije samo novac u pitanju. Ovaj paket je i o okviru. Geopolitička situacija u svetu sada nije laka, stoga moramo naučiti da se krećemo brže, moramo naučiti da radimo više i moramo naučiti da postignemo rezultate mnogo ranije nego što bi se očekivalo - zaključio je on.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ Vladimir Tanacković/ Prenela: T.M.)