PUTIN JE UPRAVO ZAPREPASTIO SVET Progovorio o pitanju nuklearnog oružja, OPASNO ZAPRETIO Stiže i ORUŽJE BUDUĆNOSTI!

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da će Rusija odgovoriti istom merom na nuklearne probe drugih zemalja.

"Neki od... stručnjaka smatraju da bi trebalo da sprovedemo testove nuklearnog oružja u punom obimu, a neke zemlje razmišljaju o tome, koliko znamo, čak se i pripremaju. Zato sam rekao da ako ih oni sprovedu, i mi ćemo učiniti isto", rekao je Putin na konferenciji za novinare nakon državne posete Tadžikistanu.

Putin je istakao da je Rusija spremna da pregovara sa SAD o kontroli naoružanja.

"Spremni smo da pregovaramo ako je to prihvatljivo i korisno za Amerikance. Ako nije, onda ne. Ali to bi bila šteta, jer onda ne bi ostalo ništa u smislu odvraćanja u oblasti strateškog ofanzivnog naoružanja", rekao je Putin.

Napomenuo je da će "nekoliko meseci biti dovoljno" da se postigne sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o novom START sporazumu, "ako postoji dobra volja da se ovi sporazumi produže".

On je najavio da će Rusija uskoro imati najnovije tipove naoružanja i da se "testiranje uspešno odvija".

"Ruske mogućnosti odvraćanja su inovativnije od mogućnosti drugih država", dodao je Putin.

U ISTOM MOMENTU MELANIJA OTKRILA DA SE ČUJE SA PUTINOM!

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Melanija Tramp privukla je veliku pažnju javnosti izjavom o svom odnosu sa Vladimirom Putinom predsednikom Rusije.

"Imam direktne sastanke i pozive sa Putinom, preko nezvaničnih kanala", rekla je supruga Donalda Trampa, aktuelnog šefa bele kuće.

Prva dama Melanija Tramp rekla je da se osmoro ukrajinske dece ponovo spojilo sa porodicama nakon razgovora sa Putinom.

Podsetimo, u avgustu je prva dama SAD napisala pismo Putinu i zamolila njenog muža da mu ga lično uruči tokom sastanka sa ruskim predsednikom na Aljasci.

IZA ZATVORENIH VRATA JE DONETA SUDBONOSNA ODLUKA: Putin ovakav šamar nije očekivao

Turska bi do kraja 2028. mogla da pokriva više od polovine svojih potreba za gasom iz sopstvene proizvodnje i uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, što bi predstavljalo ozbiljan udarac za poslednje veliko evropsko tržište ruskog i iranskog gasa.

Orban i Fico izrazili protest zbog obustave ruske nafte

Vašington već duže vreme javno pritiska saveznike, uključujući i Tursku, da prekinu energetske veze sa Moskvom i Teheranom. Na sastanku u Beloj kući 25. septembra, predsednik Donald Tramp zatražio je od predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da smanji kupovinu ruskog gasa.

Prema analitičarima, diversifikacija snabdevanja ne samo da jača energetsku bezbednost Ankare, već i podržava njenu ambiciju da postane regionalno čvorište za trgovinu gasom. Plan je da se ruski i iranski gas koristi za domaće potrebe, dok bi se sopstvena proizvodnja i uvoženi LNG preusmeravali ka Evropi.

„Turska jasno pokazuje da namerava da iskoristi globalni višak LNG kapaciteta“, izjavio je Sohbet Karbuz iz Mediteranske organizacije za energiju i klimu u Parizu.

Ruski ugovori pred istekom

Udeo Rusije u turskom gasnom tržištu opao je sa više od 60 odsto početkom 2000-ih na 37 odsto u prvoj polovini 2025. godine. Dok su gotovo sve evropske zemlje obustavile uvoz nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, Turska je ostala poslednji veliki kupac ruskog gasa na kontinentu.

Dugoročni ugovori Moskve o isporuci 22 milijarde kubnih metara gasa godišnje kroz gasovode Blue Stream i TurkStream bliže se isteku, dok iranski ugovor o 10 milijardi kubnih metara ističe sredinom naredne godine. Ugovori sa Azerbejdžanom, koji ukupno obuhvataju 9,5 milijardi kubnih metara, važe do 2030. i 2033. godine.

Turska će verovatno produžiti deo tih ugovora, ali pod fleksibilnijim uslovima i za manje količine, ocenjuje Karbuz. Istovremeno, domaća proizvodnja raste, a LNG terminali se šire kako bi primali gas iz SAD i Alžira.

Prema proračunima Rojtersa, do 2028. Turska bi mogla da proizvodi i uvozi više od 26 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je gotovo duplo više nego sadašnjih 15 milijardi.

SAD preuzimaju primat

Novi ugovori sa američkim dobavljačima, vredni oko 43 milijarde dolara, uključuju i 20-godišnji sporazum sa kompanijom Mercuria, potpisan u septembru. Ukupni kapacitet LNG terminala Turske već iznosi 58 milijardi kubnih metara godišnje – dovoljno da pokrije celu nacionalnu potrošnju.

Prema analizi Rojtersa, uvoz iz SAD mogao bi da se udvostruči, čime bi domaća proizvodnja i LNG zajedno pokrivali više od polovine turske potrošnje, procenjene na 53 milijarde kubnih metara godišnje. Time bi potreba za gasom iz cevi koje vode iz Rusije, Irana i Azerbejdžana pala na svega 26 milijardi – daleko ispod sadašnjih 41 milijarde.

Ipak, ruski gas i dalje teče punim kapacitetom. Ekspert iz moskovskog Instituta za energiju i finansije Aleksej Belogorjev smatra da bi Turska teoretski mogla da obustavi uvoz iz Rusije u naredne dve-tri godine, ali to neće učiniti jer je „ruski gas cenovno konkurentan i BOTAS ga koristi da pritisne druge dobavljače“.

Ministar energetike Alparslan Bajraktar izjavio je da Turska mora da kupuje gas „od svih raspoloživih izvora“, uključujući Rusiju, Iran i Azerbejdžan, ali je priznao da američki LNG trenutno nudi povoljnije cene.

Put ka energetskom čvorištu

Analitičari veruju da bi Turska mogla da sagoreva ruski i iranski gas kod kuće, a da sopstvenu proizvodnju i uvezeni LNG izvozi u Evropu nakon što do 2028. stupi na snagu zabrana uvoza ruske energije.

Državna kompanija BOTAS već je potpisala sporazume o isporuci manjih količina gasa Mađarskoj i Rumuniji, čime Ankara pravi prve korake ka stvaranju regionalne gasne berze.

Uprkos energetskoj diverzifikaciji, veze Turske i Rusije ostaju duboke. Ruski Rosatom gradi prvu tursku nuklearnu elektranu u Akujuu, dok je Moskva i dalje glavni isporučilac sirove nafte i dizela Ankari.

ERDOGAN NAHVALIO AMERE RANIJE

Turska pozdravlja napore Sjedinjenih Američkih Država za postizanje mira u regionu, ali Izrael mora da zaustavi svoje napade da bi ti napori bili uspešni, rekao je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u telefonskom razgovoru američkom predsedniku Donaldu Trampu, saopšteno je iz Erdoganovog kabineta.

U saopštenju se navodi da su Tramp i Erdogan razgovarali o bilateralnim vezama, tokom poziva koji je zahtevala američka strana, i dodaje se da je Erdogan naglasio važnost preduzimanja koraka za jačanje saradnje dve zemlje, posebno u odbrambenoj industriji, prenosi Rojters.

"Sastanak u Beloj kući ojačao veze dve zemlje"

Erdogan je takođe rekao da je njihov sastanak u Beloj kući prošlog meseca ojačao veze dve zemlje.

U saopštenju se navodi da je tokom razgovora o situaciji u Gazi Erdogan rekao Trampu da Turska naporno radi na postizanju regionalnog mira, i da je pozdravio inicijative usmerene ka tom cilju.

- Erdogan je naglasio da je Turska povećala svoje diplomatske kontakte radi mira, da će nastaviti da podržava (Trampovu) viziju za globalni mir i da je zaustavljanje napada od strane Izraela važno za uspeh inicijativa usmerenih ka postizanju mira u regionu - navodi se u saopštenju.

Turska, koja je nazvala izraelske napade na Gazu genocidom i obustavila svu trgovinu sa Izraelom, izrazila je podršku Trampovom najnovijem planu za okončanje rata u Gazi.

A PRE NEKI DAN SASUO PO IZRAELU

On je izjavio da ono što je Izrael uradio u Pojasu Gaze nije legitimna samoodbrana, već "planirani genocid i terorizam", i pozvao na hitan i sveobuhvatan prekid vatre i brzo dopremanje humanitarne pomoći.

Erdogan je po povratku iz službene posete Azerbejdžanu, odgovarajući na pitanja novinara označio izraelske vojne akcije "koje su pogazile vladavinu prava" kao "tamnu mrlju u istoriji" i ponovio zahtev da se sukob zaustavi hitnim prekidom vatre i omogući neometan pristup pomoći za Gazu, prenela je Anadolija.

Prema njegovim rečima, Turska je u kontaktu sa Hamasom i nastaviće razgovore.

On je ocenio kao "vrlo vredan korak" to što je Hamas izrazio spremnost za mir i pregovore.

Erdogan je rekao da je "ključ uspeha" angažman predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Takođe je ponovio da je cilj rešenja zasnovan na dvema državama, uz opasku da Gaza mora da ostane pod palestinskom upravom i da bi Palestinci trebalo da vladaju tim teritorijama.

Turska prati situaciju u regionu "bespilotnim letelicama i brodovima", pomenuvši i aktivnost "Sumud" flote.

Erdogan je rekao da pažljivo prati operacije i položaj te flote.

Pozvao je na regionalne saveze kao put ka "večnom miru i spokoju" i naveo potrebu integracije Sirijskih demokratskih snaga sa Sirijom.

Govoreći o bilateralnim odnosima sa SAD, Erdogan je rekao da se vode tehnički razgovori o pitanjima kao što su F-35 i ukidanje sankcija prema Turskoj.

Dotakao se i unutrašnjih tema - osudio je regrutovanje maloletnika u kriminalne grupe i najavio pooštravanje kazni u okviru novog pravosudnog paketa sa ciljem zaštite dece.

Erdogan je rekao i da su elementi Trampovog plana - okončanje rata, odbacivanje aneksije i izbegavanje raseljavanja civila, osnova za dalje pregovore, ali da "djavo leži u detaljima" i da je potreban međunarodni pritisak kako bi se obezbedila realizacija dogovora.

PUTIN PROGOVORIO I O PADU - "Mi smo odgovorni za to!"

Ruski predsednik Vladimir Putin danas je prvi put priznao da je ruska protivvazdušna odbrana odgovorna za obaranje azerbejdžanskog putničkog aviona u decembru, u kojem je poginulo 38 ljudi.

Putin je ovu izjavu dao na sastanku sa predsednikom AzerbejdžanaIlhamom Alijevim u glavnom gradu Tadžikistana, gde obojica prisustvuju samitu bivših sovjetskih zemalja, prenosi AP.

Putin se izvinio Alijevu za ono što je nazvao "tragičnim incidentom", ali nije priznao odgovornost. Alijev je u međuvremenu kritikovao Moskvu zbog pokušaja da "zataška" incident.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)