ONO ŠTO JE VIĐENO U BELORUSIJI MENJA SVE Potez Moskve i Minska uterao STRAH U KOSTI Zapadu: Niko neće SPAVATI MIRNO

Na radnom stolu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka pojavio se model za koji se veruje da predstavlja najnoviji ruski balistički raketni sistem "Orešnik".

Fotografija je snimljena tokom sastanka u Minsku, a prikazuje smanjeni model velikog lansera na točkovima, navodno postavljenog na šasiju MZKT-79291 sa konfiguracijom točkova 12x12, za koji se smatra da odgovara raketi RS-26 "Orešnik", prenosi Defence Blog.

Reč je o balističkom raketnom sistemu srednjeg dometa koji je projektovan za dejstvo ispod granice od 5.500 kilometara koju su propisali međunarodni ugovori o kontroli naoružanja. Međutim, tehničke specifikacije sistema ostaju poverljive, što čini nejasnim da li se Rusija pridržava bilo kakvih postojećih ugovora nakon raspada Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).

"Orešnik" je već godinama predmet nagađanja među vojnim analitičarima, a njegovo pojavljivanje u Belorusiji dešava se u trenutku sve dublje vojne saradnje Moskve i Minska i zaoštrenih odnosa s NATO-om.

Aleksandar Lukašenko je u Moskvi, na marginama Globalnog atomskog foruma, potvrdio da je sistem već na putu prema Belorusiji.

"Već stiže. Sve će biti u redu", rekao je novinarima, podsećajući da je još ranije najavio njegovo raspoređivanje do kraja 2025. godine.

"Do kraja ove godine najnoviji ruski hipersonični balistički sistem ‘Orešnik‘ biće raspoređen u Belorusiji", izjavio je Lukašenko 1. jula, tokom proslave Dana nezavisnosti.

Radi se o značajnom jačanju ruskih strateških sposobnosti na istočnom krilu NATO-a, koje Belorusiju još snažnije vezuje uz odbrambenu strategiju Moskve i potencijalno menja bezbednosnu ravnotežu u istočnoj Evropi.

Iako detalji programa ostaju strogo čuvani, poznato je da je "Orešnik" svoju prvu probnu upotrebu imao 21. novembra 2024. godine, tokom napada na ukrajinski grad Dnjepar. Time je RS-26 postao jedan od retkih ruskih balističkih sistema nove generacije koji su korišćeni u stvarnim borbenim uslovima pre zvaničnog raspoređivanja.

Postavljanje ovog sistema u Belorusiji moglo bi značajno proširiti domet ruskih strateških snaga duboko u Evropu i baltički region. Mogao bi dostići bilo koju tačku u Evropi, što bi takođe značilo značajan psihološki pritisak na Zapad.

PUTIN UPRAVO ZAPRETIO ZAPADU

Ruski predsednik Vladimir Putin drži govor na 22. godišnjem forumu Međunarodnog debatnog kluba Valdaj, koji se održava u Sočiju od 29. septembra do 2. oktobra.

Moto ovogodišnjeg foruma je "Policentrični svet: Vodič za korisnike". Putin je na početku predstavio svoju perspektivu o tome šta, po njegovom mišljenju, karakteriše novi multipolarni svetski poredak.

Putin koristi frazu "multipolarni svetski poredak" uglavnom da bi se osvrnuo na svet kojim više ne dominiraju samo Sjedinjene Države.

"Sankcije nisu uspele da pokvare Rusiju"

Putin tvrdi da međunarodne sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini nisu uspele da pokore Rusiju, koja je "pokazala najveću otpornost".

"Ponosni smo na to, ponosni smo na Rusiju i naš narod i oružane snage", rekao je.

"To znači da se globalna ravnoteža ne može uspostaviti bez odobrenja Rusije u multipolarnom svetu. Međutim, neki su i dalje tvrdoglavi u svojoj želji da nanesu strateški poraz Moskvi", rekao je.

Putin je to uradio namerno?

Amerika "prelomila"; Putine, spremi se...

Istakao je da Rusija neće propustiti da odgovori na "opasno" militarizovanje Evrope.

"Moramo to uzeti u obzir kako bismo održali našu odbranu i bezbednost", naglasio je.

On se pita da li su najave poput nemačke da će izgraditi najmoćniju evropsku vojsku samo retorika ili bi se zapravo mogle sprovesti u delo.

"Rusija bi pažljivo pratila ova dešavanja. Ruski odgovor bi bio, blago rečeno, prilično ubedljiv."

O situaciji na Bliskom istoku

Putin je pohvalio napore američkog predsednika Donalda Trampa da posreduje između Izraela i Hamasa i uspostavi prekid vatre u Gazi.

"Pažljivo proučavamo inicijative predsednika Trampa. Verujemo da bi moglo biti svetlosti na kraju tunela", rekao je on.

Podsetimo, Tramp je u ponedeljak predstavio mirovni plan koji je već dobio blagoslov izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua.

POGLEDAJTE I ŠTA JE PUTIN URADIO U 11 VREMENSKIH ZONA

Rusiјa јe sprovela nacionalnu vežbu nuklearnog oružјa usred rastućeg straha od Trećeg svetskog rata, samo dan nakon što јe američki predsednik Donald Tramp upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da SAD poseduјu više nuklearnog oružјa nego bilo koјa druga zemlja.

Sirene su zaviјale, a zvučnici su emitovali uputstva širom svih 11 ruskih vremenskih zona, kao deo sistema osmišljenog da upozori stanovništvo u slučaјu rata, hemiјskog ili biološkog napada.

Televiziјski i radio prenosi su prekinuti, a građanima su data uputstva šta da rade ako se sirene oglase u realnim okolnostima. Sistem, kažu, može se koristiti i u slučaјu ekstremnih vremenskih uslova.

Takođe su emitovana uputstva: "Ostanite mirni i ne paničite. Uključite televizor ili bilo koјi јavni kanal, ili radio i sačekaјte informativno saopštenje".

Vežba dolazi odmah nakon što јe američki predsednik Donald Tramp otvoreno rekao Putinu da SAD imaјu naјveći i naјmoderniјi nuklearni arsenal na svetu.

Govoreći na skupu u Kvantiku, u Virdžiniјi, Tramp јe rekao: "Iskreno, ako do toga dođe, imamo više (nuklearnog oružјa) nego bilo ko drugi. Imamo bolje, imamo noviјe. Ali to јe nešto o čemu nikada ne bismo želeli ni da razmišljamo".

Dodao јe da su SAD poslednjih nedelja "pomalo ugrožene" od Rusiјe. Takođe јe priznao da јe ponovo rasporedio nuklearnu podmornicu nakon što јe bivši ruski predsednik i premiјer Dmitriј Medvedev zapretio Vašingtonu u avgustu.

- Na osnovu Medvedevih reči o nuklearnom oružјu... Pomerio sam јednu ili dve podmornice ka ruskoј obali, čisto iz opreza. Ne možemo dozvoliti da se taј termin tako olako koristi - rekao јe Tramp okupljenima.

Medvedev i Tramp su se takođe sukobljavali na društvenim mrežama, a Putinov bliski saradnik јe podsetio da Moskva i dalje ima sovјetske nuklearne kapacitete.

Otkrijte zašto Wingo postaje najpopularnija igra klađenja na brojeve u regionu. Samo na volcanobet.rs - REGISTRUJ SE - Na bolje se lako navići!

Lokalni mediјi su dodali da se sirene mogu čuti u mnogim gradovima, ali da "nema razloga za zabrinutost - ovo јe planirani test".

U udaljenoј Јamalo-Neneckoј autonomnoј oblasti, unutar Arktičkog kruga, oglasila se poruka: "Pažnja! Testiranje integrisanog sistema upozoravanja јe u toku!"

Ali u Volgogradu i Krasnodaru, buka saobraćaјa јe nadјačala sirene, a neki stanovnici Moskve uopšte nisu čuli uzbunu. Neki građani su bili nezadovoljni učinkom: "Prvo se oglasi sirena, a tek onda obјave da јe vežba i da treba da ostanemo mirni", požalio se јedan. Drugi јe dodao: "Čuјete sirene, ali ono što govore preko razglasa јe potpuno nerazumljivo. Ne možete da razaznate ni reč".

U međuvremenu, tenziјe između Zapada i Rusiјe naglo rastu nakon niza ruskih provokaciјa na istočnom krilu NATO-a.

Poslednjih nedelja, ruski dronovi i borbeni avioni povremeno su ulazili u vazdušni prostor Poljske, Rumuniјe i Estoniјe, dok јe sumnjiva aktivnost dronova priјavljena i u Danskoј, Litvaniјi, Švedskoј i Norveškoј, u blizini voјnih baza i aerodroma.

UKRAJINA DOBILA OGROMAN RUSKI NOVAC, OGLASILA SE I FON DER LAJEN

Evropska unija je prebacila Ukrajini četiri milijarde evra iz zamrznutih ruskih sredstava u Evropi, prenosi "Skaj Njuz". Lideri Evropske unije trenutno se nalaze u Kopenhagenu na samitu na kom raspravljaju o rasporediđavanju i korišćenju oko 200 milijardi evra koje pripadaju Rusiji, ali je taj novac zamrznut i Rusija ne može da ga koristi.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je potvrdila ovu vest. Vlasti u Kijevu su potvrdile takođe da je reč o novcu ruske centralne banke koji je zamrznut u Evropskoj uniji.

"Jaka Ukrajina je naša prva linija odbrane. Zbog toga moramo da joj pojačamo našu vojnu pomoć.

Danas isplaćujemo četiri milijarde evra Ukrajini. Kao što smo se dogovorili sa njima, polovina te sume je namenjena za dronove", izjavila je Fon der Lajen.

PUTIN BI DO KRAJA NEDELJE MOGAO DA DOBIJE NOVOG SAVEZNIKA U EVROPSKOJ UNIJI

Birači u Češkoj Republici izlaze na birališta 3. i 4. oktobra u onome što protagonisti i analitičari opisuju kao ključne parlamentarne izbore koji bi mogli dovesti do sukoba sa EU oko brojnih pitanja, od migracija do klimatske politike.

Glasanje će biti sa pažnjom praćeno u Briselu, koja nervozno razmatra mogućnost pojave trećeg antievropskog agitatora u centralnoj Evropi, pored Mađarske i Slovačke, sa potencijalnim implikacijama na podršku bloka Ukrajini, piše Guardian. I ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da dobije još jednog saveznika u Evropi.

Zašto su važni izbori u Češkoj?

On se (skoro) vratio. Četiri godine nakon poraza od velike koalicije ujedinjene protiv njega, milijarder i bivši premijer Andrej Babiš, koji je poznat i kao "češki Tramp", i njegova stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO, ili Da na češkom) veruju u prvo mesto.

Babiš je inače bliski politički saveznik dvojice najodanijih evropskih prijatelja ruskog vladara Vladimira Putina - mađarskog premijera Viktora Orbana i premijera Slovačke Roberta Fica.

Populistička ANO, članica grupe Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana, ima 10 poena više u anketama od desnocentričnog saveza Spolu (Zajedno) koji predvodi premijer Petr Fijala. Pobedila je na evropskim i regionalnim izborima 2024. godine i na putu je da osvoji oko 30%.

Iako se ne prognozira da će ijedna stranka osvojiti većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta, ANO će - pod pretpostavkom da završi prva - započeti koalicione pregovore sa nizom manjih stranaka kako bi pokušala da pronađe parlamentarnu podršku koja će joj biti potrebna za formiranje vlade.

Nije sigurno da će uspeti. Ali ako se to desi, stranke poput antievropskih, proruskih Sloboda i direktna demokratija (SPD) i Stačilo! ili novopečeni "Motoristi za sebe" zahtevali bi značajne političke ustupke u zamenu za svoje glasove.

Ko su glavni igrači i šta obećavaju?

Babiš (71), milijarder iz agrobiznisa, osnovao je ANO kao centristički, proevropski pokret 2011. godine, ali ga je od tada pretvorio u populističku antiimigracionu i EU skeptičnu stranku. Obećala je da će ograničiti cene energije, sniziti starosnu granicu za penzionisanje i smanjiti poreze na inicijative i preduzeća.

Babiš je takođe obećao da će se boriti protiv zelene agende EU i pakta o migraciji i rekao da je otvoren za saveze sa strankama koje se protive daljoj pomoći Ukrajini. On želi da okonča "češku inicijativu" za isporuku artiljerijske municije Ukrajini koju finansira Zapad.

Fijalin trostranački savez Spolu, koji je smanjio češki javni deficit sa 5% na 2% otkako je preuzeo vlast od Babiša 2021. godine, kaže da bi obećanja ANO-a zemlju uvela u dužničku spiralu. Obećava obnovu javnih finansija, smanjenje duga i unapređenje oružanih snaga.

Stranka gradonačelnika i nezavisnih (Stan), liberalna, centristička, proevropska stranka i članica Fijaline odlazeće koalicije za štednju, želi da Češka Republika usvoji evro, kao i liberalna, centristička stranka Pirati, deo vlade do prošle godine.

Na krajnjoj levici, moskovski prijateljski i antiestablišmentski savez "Stačilo!", koji uključuje nekada moćne socijaldemokrate i poslednju nereformisanu komunističku partiju centralne Evrope, obećava referendume o izlasku iz EU i NATO-a i nacionalizaciju ključnih industrija.

Na krajnjoj desnici, SPD, koji je progutao tri manje radikalno desničarske stranke, protivi se EU, NATO-u, imigraciji i pomoći Ukrajini. Motoriste sebo (Motoristi za sebe) odbacuje zelenu politiku i želi smanjenje troškova života.

Koji su najveći problemi?

Visoka inflacija i ozbiljna kriza troškova života doprineli su dubokom nezadovoljstvu Fijalom: samo 15 posto Čeha kaže da je zadovoljno političkom situacijom u zemlji.

Anketa je prošle godine pokazala da se manje od polovine oseća bolje nego pre Plišane revolucije 1989. godine, kada su antivladini demonstranti srušili komunistički režim u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Troškovi energije i bezbednost ostaju glavne brige, ali većina analitičara sugeriše da će mnogi ljudi glasati svojim novčanikom. Vlada se smatra u velikoj meri stranom koja je izgubila kontakt sa svojom javnošću i više je zainteresovana za povećanje prihoda političara nego za održavanje niskih cena.

Fijalini pokušaji da ograniči štetu do sada su se uglavnom svodili na podsećanje birača na pretnju koju bi koalicija predvođena ANO predstavljala za češku demokratiju, vladavinu prava i kontinuirano usklađivanje zemlje sa proevropskim tokovima.

Kako sistem funkcioniše?

Mesta u parlamentu se raspoređuju u svakoj izbornoj jedinici na proporcionalnoj osnovi, pri čemu pojedinačne stranke moraju da pređu izborni cenzus od 5% nacionalnih glasova, dvostranački saveze trebaju 8%, a grupe od tri ili više stranki 11%.

Ukupno 28 stranaka se registrovalo za učešće na izborima. Neobično je da se glasanje u Češkoj Republici održava tokom dva dana - u petak i subotu ujutru - a skoro kompletni rezultati mogu se očekivati do kasnog subotnjeg popodneva.

Šta kažu ankete?

ANO prema anketama ima nešto više od 30%, vladajući centralno-desničarski savez Spolu ima 21%, a krajnje desni SPD 12%. Proevropski Stan i Pirati imaju 11% i 9% respektivno, krajnje levičarsko Stačilo! ima 7%, a radikalno desničarski Motoristi za sebe imaju nešto više od 5%.

ANO je osvojila više mesta od bilo koje druge stranke na parlamentarnim izborima u oktobru 2021. godine, ali je tesno izgubila na glasanju naroda i bila je potisnuta od strane opozicionih stranki. Tri stranke Spolu, plus Stan i Pirati, sve su rekle da ni ovog puta neće sarađivati sa ANO, Stačilom! ili SPD-om.

Situaciju dodatno komplikuje izjava češkog predsednika Petra Pavela da zadržava pravo da odbije imenovanje ministara koji se zalažu za izlazak iz EU ili NATO-a, niti će imenovati poslanike krajnje levice ili krajnje desnice na mesta u vladi koja se tiču bezbednosti ili spoljnih poslova.

Analitičari su rekli da bi koalicija Spolu-Stan-Pirati mogla biti ponovo formirana ako stranke koje učestvuju osvoje dovoljno mesta. Međutim, formalnu koaliciju predvođenu ANO-om moglo bi biti mnogo teže formirati i održati, jer bi morala da uključi krajnju desnicu, krajnju levicu - ili možda oboje.

Nije jasno kakve ustupke bi Babiš mogao biti spreman da napravi koalicionim partnerima. Smatra se da favorizuje jednostranačku manjinsku vladu ANO koju u parlamentu podržavaju Stačilo!, SPD ili oboje, plus - ako osvoje 5% - Motoristi.

Nijedan od mogućih ishoda koji uključuju ANO ne izgleda posebno stabilno, zaključuje Guardian u analizi.

Bonus video:

(Espreso/NIN)