Ovo je sve što znamo o savezu koji menja GLOBALNU ENERGETSKU MAPU: Putin i Đinping udružili snage - UTICAĆE NA SVE!

Rusija i Kina su postigle dogovor o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“, višegodišnjeg projekta koji bi mogao značajno da promeni tokove globalne energetske trgovine. Reč je o gasovodu koji će povezati zapadnosibirska nalazišta sa Kinom preko teritorije Mongolije, i čiji planirani kapacitet iznosi 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Time bi se kineskom tržištu dodale količine koje prevazilaze kapacitet originalne linije „Snaga Sibira 1“, puštene u rad 2019. godine, a koja će 2025. dostići svoj maksimalni obim od 38 milijardi kubnih metara.

Ovaj projekat nije samo ekonomsko pitanje. On odražava duboku geopolitičku transformaciju – Moskva, odsečena od evropskog energetskog tržišta nakon invazije na Ukrajinu, traži izlaz u Aziji, dok Peking, suočen sa rastućim tenzijama sa Zapadom i nesigurnošću snabdevanja sa Bliskog istoka, gradi oslonac na ruskom gasu.

Politička pozadina i trenutak sporazuma

Dogovor je usledio u trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada u najtežoj fazi od Hladnog rata. Evropska unija je odlučna da do 2027. potpuno prekine uvoz ruskih fosilnih goriva, dok su Sjedinjene Države uvele oštre sankcije Moskvi i najavile dodatne kaznene mere.

Predsednik SAD Donald Tramp dao je Moskvi ultimatum da okonča rat u Ukrajini, preteći „sekundarnim tarifama“ i do 100% protiv svih zemalja koje nastave kupovinu ruskih energenata. U takvom okruženju, sporazum sa Kinom predstavlja političku pobedu za Vladimira Putina, jer pokazuje da Rusija i dalje ima veliko tržište i moćne partnere.

Za Kinu, ovaj dogovor je podjednako značajan. Predsednik Si Đinping se na međunarodnoj sceni predstavlja kao neutralan akter u ukrajinskom ratu, ali trgovinska statistika govori suprotno: Peking je postao najveći kupac ruske energije, a bilateralna trgovina svake godine obara rekorde. NATO je Kinu već nazvao „odlučujućim omogućivačem“ ruskog ratnog napora. Uprkos tome, Peking ne odustaje od pragmatične saradnje sa Moskvom.

Ekonomska računica

Zvanični dokumenti potpisani između Gasproma i kineskog CNPC-a predstavljaju tek memorandum o razumevanju, a ne konačne ugovore. Otuda brojna pitanja ostaju otvorena.

• Cena gasa – Moskva želi da zadrži model iz „Snage Sibira 1“, gde se cena vezuje za azijsku korpu naftnih derivata (oko 265–285 dolara za hiljadu kubnih metara). Peking, međutim, traži uslove bliže domaćim ruskim tarifama (120–130 dolara). Ta razlika je ogromna i može odlučiti isplativost projekta.
• Finansiranje – Prema dosadašnjim najavama, Rusija bi pokrila troškove domaćeg dela gasovoda, dok bi Kina finansirala deo na svojoj teritoriji. Ali pitanje učešća Pekinga u samoj konstrukciji i kreditnim aranžmanima i dalje je nerešeno. Procene ukupnih troškova variraju od 13,6 do 34 milijarde dolara.
• Rokovi izgradnje – Stručnjaci procenjuju da bi ruski deo gasovoda mogao biti završen za oko tri godine, ali vremenski okvir kineskog segmenta nije poznat. Čak i ako se sve odvija glatko, teško da bi gasovod bio operativan pre kraja decenije.

Uprkos ovim neizvesnostima, ruski energetski analitičari tvrde da bi „Snaga Sibira 2“ mogla donositi između 2,5 i 4,3 milijarde dolara godišnje. To je daleko manje od gubitka evropskog tržišta (oko 20 milijardi dolara prihoda godišnje pre rata), ali ipak značajan izvor prihoda za Moskvu.

Uloga Mongolije

Mongolija se pojavljuje kao treći ključni igrač. Trasa gasovoda, prolaziće njenom teritorijom. Predsednik Mongolije Uhnagin Hurelsuh učestvovao je u trilateralnom sastanku sa Putinom i Sijem, na kojem je potvrđena centralna uloga te zemlje.

Za Mongoliju, tranzit donosi političku vidljivost i potencijalne prihode od tranzitnih taksi, ali i rizik da se nađe u središtu geopolitičkog nadmetanja velikih sila.

Posledice za Rusiju

Za Moskvu, ovaj gasovod je nužnost, a ne izbor. Dok se nafta relativno lako preusmerava tankerima, gas zavisi od cevovoda. Ruski izvoz gasa u Evropu pao je za više od 70% od 2021. godine, a do 2027. očekuje se potpuni prestanak uvoza. Bez novih infrastrukturnih rešenja, ruska gasna industrija rizikuje dugoročnu stagnaciju.

Ipak, oslanjanje na Kinu nosi i ozbiljne rizike. Za razliku od evropskog tržišta, gde je konkurencija bila veća i cene više, Peking sada može diktirati uslove. U dugoročnom scenariju, Rusija rizikuje da iz uloge energetskog giganta pređe u ulogu energetskog zavisnika od jedne zemlje.

Posledice za Kinu

Za Peking, „Snaga Sibira 2“ predstavlja stratečku investiciju u sigurnost snabdevanja. Kineska ekonomija raste i potrošnja gasa kontinuirano raste, dok istovremeno zemlja pokušava da smanji oslanjanje na ugalj. Stabilne isporuke iz Rusije znače manji rizik od poremećaja na Bliskom istoku ili političkog pritiska sa Zapada.

Kina već uvozi gas iz više izvora – Rusije, Katara, Australije i SAD. Dodavanje novog gigantskog gasovoda diversifikuje rizike, ali i povećava kinesku pregovaračku moć: što više opcija ima, lakše može diktirati cene.

Globalne posledice

Ovaj projekat ima posledice koje prevazilaze bilateralne odnose.

Za EU – potvrđuje da je razlaz sa Rusijom nepovratan i da će Moskva dugoročno tražiti spas u Aziji. Za SAD – otvara pitanje novih sankcija i mogućeg trgovinskog rata sa zemljama koje nastave kupovinu ruskih energenata. Za globalno tržište gasa – premešta težište sa Evrope na Aziju. London, Brisel i Vašington sa zabrinutošću prate dogovor, dok Moskva i Peking šalju signal da su spremni da grade paralelni energetski poredak, nezavisan od Zapada.

Budući scenariji

• Brza realizacija – ako ugovori budu potpisani već 2025, a radovi krenu odmah, gasovod bi mogao proraditi oko 2028–2029. godine.
• Odugovlačenje – zbog finansijskih nesuglasica, izgradnja bi mogla trajati znatno duže, a kapaciteti bi ostali na nivou „Snage Sibira 1“.
• Geopolitički zastoj – ukoliko dođe do eskalacije pritiska SAD i EU na Kinu, Peking bi mogao da uspori ili modifikuje projekat kako bi izbegao sankcije.

Gasovod „Snaga Sibira 2“ je mnogo više od infrastrukturnog poduhvata. On je simbol novog energetskog saveza Rusije i Kine, saveza zasnovanog na međusobnoj potrebi, ali i na nepoverenju prema Zapadu. Za Moskvu, to je pokušaj da preživi gubitak evropskog tržišta. Za Peking, to je osiguranje protiv globalnih šokova i geopolitički alat u nadmetanju sa SAD.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Mila Marinović/ Prenela: T.M.)