KARDIOLOZI NIKAD OVO NE DAJU SVOJOJ DECI! Roditelji ih masovno time hrane, a kad porastu, mogu da dobiju OVO

Kardiolog Sandžaj Bohdžaj za CNBC napisao je: "Kao kardiolog koji više od 20 godina leči pacijente s infarktom, često sam viđao kako navike u ishrani stečene u detinjstvu postavljaju temelje za hronične bolesti u odraslom dobu".

Moja supruga i ja imamo tri ćerke koje su sada u srednjoj školi. Znam koliko je teško tokom ranih godina preživeti vreme večere. Sećam se kako smo kupovali pileće medaljone u obliku dinosaurusa, čips i sve ono što je bilo brzo, lako i primamljivo. To je faza kroz koju svi prolazimo, ali znam i kakvu štetu takva hrana može da izazove.

Želim da žive dug i zdrav život, pa smo sada mnogo svesniji toga šta stavljamo na sto. Evo pet toksičnih namirnica koje ne dajem svojoj deci — i čime ih zamenjujemo:

Kokice iz mikrotalasne

Da, brzo su gotove. Ali mnogi industrijski brendovi sadrže hemikalije koje me zabrinjavaju, posebno kao kardiologa. Kesice često sadrže PFAS supstance – tzv. „večite hemikalije“ koje su povezane sa problemima imuniteta i urođenim manama. A veštačka „puter“ aroma može sadržati spojene opasne za pluća.

Voćni jogurti

Jogurti sa ukusima, posebno oni namenjeni deci, izgledaju zdravo zbog reklamiranog sadržaja proteina. Ali kada pogledate deklaraciju, videćete da su puni šećera i veštačkih boja. Porcije su često male, pa deca pojedu i po dve-tri, umnožavajući unos šećera.

Prerađeno meso

Salame, viršle – klasičan sadržaj dečjih užina. Međutim, ova hrana je puna natrijuma, konzervansa i nitrata koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka.

Kao kardiolog, užasavam se onoga što te supstance mogu da urade na ćelijskom nivou. Omogućavaju nakupljanje holesterola i omogućavaju oštećenje endotela, sloja koji oblaže krvne sudove.

Slatke žitarice i zaslađeni napici

Kao dete, bio sam onaj „srećnik“ koji je uvek imao slatke žitarice u kuhinji. Danas bih ih sve bacio – zajedno s gaziranim sokovima.

Prema dr. Robertu Lustigu, stručnjaku za metabolizam, prosečno dete ujutru unese više šećera nego što njegovo telo može da obradi za tri dana.

Pržena hrana

Brza hrana nije samo u tome što je hrana pržena, već i što se koriste industrijska ulja koja se zagrevaju više puta, proizvodeći akrilamide i AGE spojeve koji podstiču upale u telu.

Još gore – takva hrana navikava decu da žude za „hrskavim“ ukusom.

Ne morate jesti savršeno sve vreme. I naravno, pre bilo kakvih većih promena u ishrani deteta, posavetujte se sa pedijatrom.

Poenta je u tome da svakodnevno pravite sve pametnije izbore. Obratite pažnju na skrivene industrijske ulja u namirnicama. Poboljšajte doručak zdravim mastima, proteinima i složenim ugljenim hidratima. Uključite decu u pripremu hrane.

I najvažnije — budite primer. Deca vas posmatraju, i ono što vide da radite ima veći uticaj od onoga što im govorite.

Bonus video:

(Espreso/Nova)