5 stvari koje roditelji u Skandinaviji rade drugačije nego ostatak sveta: Zato tamo odrastaju najsrećnija deca!

Zemlje u kojima žive nordijski narodi uvek su u vrhu lista najboljih mesta za život mališana, a u tome da oni budu najsrećniji pomažu im i države i pristup njihovih mama i tata u vaspitanju.

Iz godine u godinu čitamo rezultate istraživanja koji pokazuju da je detinjstvo zaista najsrećnije u Skandinaviji.

Na prvim mestima lista najboljih zemalja za podizanje dece obavezno su Norveška, Danska, Finska i Švedska, a analize pokazuju da najsrećniji mališani rastu baš u ovim državama.

Očigledno mame i tate u skandinavskim zemljama znaju nešto što ostatak sveta ne zna, pa nas je interesovalo šta je to što bi oni posavetovali roditelje širom planete.

Nijednog trenutka neće biti prljav i u neredu: Trik Japanaca za dom koji sija od poda do plafona – a pomaže i lenjima

1. Čuvanje dece nije luksuz, već pravo.

U Norveškoj čuvanje maluišana nije samo pristupačno, zahvaljujući subvencijama, već je i visokog kvaliteta i dostupno maltene svima.

Mališani u ovoj zemlji sa godinu dana kreću u barnehage, ustanovu u okviru sistema ranog obrazovanja i nege, gde je sve usmereno na igru. Deca tu ne uče mnogo stvari napamet, već odrastaju razvijajući društvene veštine i emocionalnu inteligenciju.

2. Ne postoji loše vreme.

Sigurno ste čuli da deca u Skandinaviji spavaju u snegu i provode vreme u prirodi i po najnižim temperaturama. Svaka aktivnost koja se obavlja van kuće može da bude korisna za motorički razvoj deteta, uključujući i skakanje po baricama, a psiholozi kažu da to pomaže deci da veruju u sebe i svoje sposobnosti, uče da rešavaju probleme, ohrabruju se da istražuju i jedna sposobnost povlači drugu.

Za njih boravak napolju nije nešto u čemu uživaju vikendom, već način života.

– U Skandinaviji priroda nije luksuz, to je nužnost – kaže Linda Okeson Megurk u knjizi "Ne postoji loše vreme". – Igra na otvorenom nije stvar izbora.

3. Manje stresa i ega.

Objave na Instagramu kojima roditelji predstavljaju svoj život i decu savršeno nisu toliko česte u skandinavskim zemljama kao u ostatku zapadnog sveta.

Mame i tate u nordijskim sredinama imaju mirniji pristup, koji je fokusiran na to da deca izrastu u emocionalno stabilne ljude, a ne uspešne. Ako postanu uspešni, to je upravo rezultat toga što su mališani bili dovoljno samouvereni i slobodni da istražuju, uče i usavršavaju se.

Oni naglašavaju važnost empatije, igre i povezanosti. Kako Helen Rasel piše u svojoj knjizi "Kako odgajati vikinga", roditelji puštaju svoju decu da rizikuju, greše, isprljaju se i igraju koliko god je moguće jer je igra ključ dobrobiti deteta, kao i sloboda da napravi nered.

4. Roditeljstvo je timska "aktivnost".

U zemljama Skandinavije se ne smatra herojskim činom ako otac ode na odsustvo da bi brinuo o deci. To je nešto sasvim normalno.

Štaviše, većina očeva u prvoj godini od rođenja bebe to čini, a ovo rano povezivanje postavlja temelj za ravnopravno zajedničko roditeljstvo u kasnijim uzrastima mališana. I, što je ključno, pomaže u stvaranju kulture u kojoj odgvoronost za odgajanje dece nije samo majčina.

5. Empatija se uči, ne podrazumeva se.

Knjiga Džesike Džoel Aleksander i Iben Dising Sandal "Danski način roditeljstva" je bestseler koji se bavi osnovnim roditeljskim principima ukorenjenim u danskoj kulturi, od kojih su mnogi zajednički nordijskim narodima.

Jedan se posebno ističe – ideja da mame i tate "aktivno podučavaju empatiji", što se smatra jednako važnim kao učenje deteta da čita i piše. Najpre se to postiže kroz igru, koja je odlična prilika da dete vežba empatiju tako što će pomoći drugaru u nevolji, deliti s njim igračke ili volontirati na neki način.

Bonus video:

(Espreso)