PUTIN DOBIO ŠOKANTNO PITANJE NA ALJASCI: A onda je usledila i njegova i Trampova reakcija: Na kraju se Rus SMEŠKAO!

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp ignorisali su pitanja novinara po izlasku iz aviona, javlja CNN.

Kako navode, Putin je upitan da li će pristati na prekid vatre, što je ignorisao. Nakon toga je usledilo pitanje "kada će prestati da ubija civile", kao i "kako SAD mogu da veruju vašim rečima", na šta je Putin gestom pokazao da ne čuje pitanje.

Oni su novinare ignorisali i nakon toga seli su u limuzinu koja ih je odvela u vojnu bazu Elmendorf-Ričardson gde se održava sastanak, a novinari su mogli da vide kako se Putin smeška u limuzini.

UKRAJINCI U PANICI

Putin je navodno rekao Americi da će zaustaviti rat u zamenu za istočnu Ukrajinu, dok je Tramp najavio "razmenu teritorija na dobrobit obe strane", čemu se protive i Ukrajina i njeni evropski saveznici. Pritisnut, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nagovestio je da bi Rusiji moglo biti dozvoljeno da zadrži deo zemlje koji je već zauzela, kako piše britanski "Telegraf".

Takav scenario bi značio zamrzavanje fronta na trenutnim pozicijama i de fakto predaju kontrole Rusiji nad okupiranim teritorijama Luganska, Donjecka, Zaporožja, Hersona i Krima.

Rusija trenutno kontroliše 20% ukupne teritorije Ukrajine, uključujući većinu Donjecka i Luganska koji zajedno čine region Donbasa, ali ukrajinske snage i dalje drže značajne delove teritorije, zajedno sa ključnim gradovima koji su sada uporišta odbrane.

Panika na istoku Ukrajine uoči samita

Priče o razmeni teritorije na samitu na Aljasci za stanovnike istočne Ukrajine deluju “mračno i nadrealno”, piše CNN. Širom Donjecka – gde Rusija kontroliše 69,2% teritorije – najava o dogovoru sa Rusijom (sa malo detalja i pride konfuznim koje je Kijev odmah odbio) unela je dodatnu uzbunu u živote stanovnika oblasti.

U Slovjansku, svega oko 25 km udaljenom od linije fronta, vest da bi delovi Donbasa koje Rusija još nije osvojila – uključujući i ovaj grad i njegovu okolinu – uskoro mogli da postanu ruska teritorija, unela je “paniku”, kako je CNN-u rekao lokalni novinar Mihajlo.

- Mnogi moji prijatelji žele da ostanu ovde, ali svi ćemo morati da odemo. Ali, iskreno ne mislim da će se to desiti – rekao je on.

"Odluče jedno, kažu drugo, urade treće"

Slovjansk su prvi put zauzeli proruski separatisti 2014, pre nego što su ukrajinske snage povratile kontrolu. Novi rovovi su brzo iskopani na zapadu grada u slučaju da trenutna ruska ofanziva ponovo ugrozi grad.

Ali, kako piše CNN, malo ko je mogao da zamisli da bi Amerika, ključni saveznik Ukrajine, mogla da razmatra ideju da prepusti njihov dom. Postoje strahovi da diplomatija sa veoma visokim ulozima na relaciji Tramp-Putin može da omane u realizaciji koliko je bila brzopleta u pripremi.

Kupanje u jezeru kod Slovjanska u jeku ruske invazije 13. jula

- Ono što je Tramp pogrešno uradio je što ga je izvukao iz problema i rekao: “Vladimire, želim da razgovaram sa tobom. Prosto mi se sviđaš”. Nije mario što Ukrajinci umiru svakog dana – rekao je Mihajlo.

- Za njih je to sve spektakl. Odluče jednu stvar, drugu kažu, urade treće. Politika je oduvek bila takva – rekla je CNN-u Ljudmila iz Slovjanska.

- Videla sam vesti. To bi bilo prilično loše. Ali mi ne možemo da utičemo na to. To neće biti naša odluka. Ljudi će prosto morati da predaju svoje domove – rekla je Tajsija iz Slovjanska.

"Ukrajinci spremni da plate cenu za mir"

Nedavna anketa “Galupa” sugeriše da većina Ukrajinaca želi da se rat okonča pregovorima, svesni da to znači ustupanje teritorije koliko god im to teško padalo. Spremni su da plate cenu za mir, piše “Independent”.

Tetjana, čiji je muž Serhij na frontu još od drugog dana ruske invazije koja je počela 24. februara 2022, malo je zainteresovana za diplomatske mahinacije.

- Da li znate o čemu ja sanjam? Samo da moj muž dođe kući. Baš me briga za te teritorije. Želim samo da on ostane živ i vrati se kući – rekla je ona CNN-u.

Od Slovjanska, 15 km dalje najbliža železnička stanica je Kramatorsk, de fakto prestonica Donjecka i živ grad u kojem su pored civila tu stacionirani ukrajinski vojnici. I Kramatorsk bi mogao da bude deo sporazuma između Putina i Trampa, navodi CNN, dodajući da je ova ideja je "duboko nepopularna" među žiteljima ovog grada sa kojima su razgovarali.

Usijano na frontu uoči samita

U međuvremenu je “DipStejt” objavio u ponedeljak da su ruske snage izvršile prodor ka autoputu Dobropilja - Kramatorsk u Donjecku, zauzimajući položaje u obližnjim naseljima kako bi podržale dalje ofanzivne operacije. Dobropilja se nalazi 94 km severozapadno od Donjecka pod ruskom okupacijom i oko 22 km severno od Pokrovska, gde se vode žestoke borbe.

Načelnik štaba Azovske brigade Bogdan Krotevič je u javnom pismu ukrajinskom predsedniku rekao da je stanje na terenu mnogo gore nego što se prikazuje i da su gradovi Pokrovsk i Mirnograd su praktično opkoljeni, a Konstjantinivka delimično.

Prema "Kijev indipendentu", ovaj ruski prodor je nastavak ofanzive između Pokrovska i Konstjantinivke u Donjecku, koja traje još od proleća a koja je u avgustu znatno ubrzala. Prodor daleko na zapadu od glavnog skupa gradova pod ukrajinskom kontrolom u Donjeckoj oblasti - Slovjansk, Kramatorsk, Družovka i Konstjantinivka - mogao bi ozbiljno da ugrozi ukupnu odbranu Kijeva u ovom ratom razorenom istočnom regionu.

Ruska vojska puca na ukrajinske položaje na nepoznatoj lokaciji u Ukrajini 31. jula

Ukrajina ne očekuje ništa dobro

Stanje na frontu se, drugim rečima, usijalo uoči ključnog samita na Aljasci, od kojeg Ukrajina ne očekuje ništa dobro.

Dok bi za Moskvu bio “sporazum veka” – jer bi bez borbi dobila delove teritorija koje još ne kontroliše vojno - smatra se da bi Ukrajina zauzvrat mogla da “dobije” možda tek male delove pograničnih područja koje je Rusija okupirala u oblastima Sumi i Harkov - deo Putinove navodne “tampon zone”.

Ali, realno, ne mnogo više od toga.

TRAMP I PUTIN SELI U "ZVER"

Američki predsednik Donald Tramp dočekao je ruskog predsednika na pisti u Enkoridžu, a nakon srdačnog rukovanja, ušli su u ruski automobil "Aurus Senat", poznatiji kao "zver", prenosi "Skaj Njuz". Reč je o ruskom službenom predsedničkom automobilu čija vrednost je procenjena na oko 18 miliona rubalja, odnosno oko 245.000 dolara.

Aurus Senat, retro stilizovan prema ZIL limuzini iz sovjetske ere, službeni je ruski predsednički automobil i Putin ga je vozio na svoju svečanu ceremoniju u Kremlju u maju povodom obeležavanja 80 godina od pobede nad fašizmom. Državni istraživački centar Ruske Federacije (NAMI) predstavio je Aurus Senat 2018. godine.

Senat je bio prvi model u novoj liniji ultraluksuznih automobila pod brendom Aurus. Senat je imao svetsku premijeru na Međunarodnom sajmu automobila u Moskvi 2018, a vozilo dugo 6,6 metara postalo je nova limuzina ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prema podacima iz 2019. godine, Senat pokreće 4,4-litarski V-8 motor od 598 konjskih snaga uparen sa hibridnim pogonom. Uparen je sa devetostepenim automatskim menjačem koji prenosi snagu na sva četiri točka, a predsednički Senat je otporan na metke i bombe.

Kompanija je izložila Aurus limuzinu uz svetsku automobilsku elitu na Ženevskom sajmu automobila 2019. godine. “Odlučili smo da idemo na Evropsku konvenciju u Ženevu jer je Ženevski sajam automobila, lično znam iz svog poslovnog iskustva, sajam na kojem zaista možete da predstavite luksuzne brendove i luksuzna vozila. Mi nismo mejnstrim. Radimo nešto iznenađujuće jer niko nije očekivao luksuzni brend iz Rusije”, rekao je tada izvršni direktor Aurusa Hilgert Franc Gerhard.

Počevši od eksterijera, rešetka je modernizovana sa širim razmacima, a hromirani obrisi duž dna sada se proteže ka spolja sa svake strane, naglašavajući bočne usisnike vazduha. Pored toga, farovi su unapređeni.

Pozadi, izgled je aerodinamičniji, sa pravougaonim zadnjim svetlima na čijem vrhu je hromirana traka koja se proteže celom širinom automobila. Držač registarskih tablica Senata je takođe pomeren niže, na braniku.

Limuzina sada više liči na Bentli Fliing Spur nego na Rols Rojs Fantom. Unutra, Putinov vozač će imati koristi od novog NAMI MM infotainment sistema sa ogromnim prilagodljivim ekranom osetljivim na dodir.

Vozač će takođe imati koristi od poboljšanih kamera oko vozila, kao i sistema za noćno osmatranje. Senat će i dalje pokretati hibridni pogonski sklop usredsređenim na 4,4-litarski V8 koji razvija 598 KS.

Putinova zver vredi 245.000 dolara (oko 18 miliona rubalja). Motor ima devet brzina i pogon na sva četiri točka, a u kompaniji tvrde da ovaj model automobila za šest sekundi može dostići brzinu od 100 kilometara na čas.

Bonus video:

(Espreso/B92)