NEKO TO RADI I 33 GODINE NAKON NJEGOVE SMRTI Neverovatne scene na Kneletovom grobu: Prizor koji ostavlja bez teksta

Iako se o njemu stvorio mit "princa asfalta", Aleksandar Knežević Knele je ušao u kriminalni milje devedesetih i živeo samo 21 godinu, a iza sebe ostavio tugu i ranu porodici i prijateljima.

Na beogradskom Topčiderskom groblju i danas, 33 godine posle ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta, na njegovom spomeniku gotovo svakog dana stoji sveže cveće. Prizor koji privlači pažnju posetilaca otvara staru temu fascinacije devedesetim i kultom kriminalnog miljea, iako je reč o mladiću koji je živeo samo 21 godinu i nastradao, po svemu sudeći, u mafijaškom obračunu.

Kratak život začetnika "dizel generacije"

Aleksandar Knežević, zvani Knele, rođen je 27. aprila 1971. u Beogradu. Odrastao je na Voždovcu u naselje Braće Jerković i postao deo voždovačkog klana. Povezivan je i sa Srpskom gardom, a u javnosti je ostao upamćen i po bliskosti sa Đorđem Božovićem Giškom. Učestvovao je u političkim dešavanjima 9. marta 1991. kao obezbeđenje Vuka Draškovića, što je dodatno pojačalo njegovu medijsku vidljivost. Sve to, međutim, nije bila afirmacija vrednosti, već put u svet kriminala i kratkog, samodestruktivnog sjaja beogradskog podzemlja.

Ubistvo koje nije razjašnjeno ni tri decenije kasnije

Knele je ubijen 28. oktobra 1992. u apartmanu 331 hotela "Hajat" na Novom Beogradu. Pronađen je licem okrenutim ka podu, upucan iz blizine. Na ogledalu je, prema policijskim beleškama i kasnijim medijskim rekonstrukcijama, bila ispisana poruka, odnosno broj "1", tumačena kao signal da je bio prvi na "spisku za odstrel". Istraga nikada nije dala konačan odgovor ko je i zašto povukao obarač, a verzije o više osoba u sobi ostale su na nivou indicija i svedočenja iz istrage.

Na mestu njegovog večnog počinka, uprkos nerazjašnjenom zločinu i decenijama koje su prošle, i dalje se vide znaci svakodnevnog održavanja, sveži buketi, uredno poređano sveće. To govori više o kolektivnom sećanju i privlačnosti "mita devedesetih" nego o realnim posledicama takvog života. Jer, iza naslovnih strana i legendi koje su stvarane u to doba, ostaju neutešne porodice, nerazrešena ubistva i izgubljene mladosti.

Mit koji je u javnosti stvoren o "princu asfalta" zapravo je iskrivljena slika stvarnosti. Surova istina je da je mladić od samo 21 godinu završio život metkom u hotelskoj sobi, ostavljajući za sobom prazninu i bolnu ranu porodici i prijateljima, ranu koja nikada neće moći da bude izlečena.

OTAC SUMNJAO DA SU GA OVI LJUDI UBILI, BIO I "MODNA IKONA"

Njegov uticaj nije se ogledao samo u ponašanju nego i u - modi.

Naime, Knele je prvi pokrenuo stil upasane trenerke u pantalone, a to je postalo zaštitni znak svih žestokih momaka beoradskog asfalta.

Međutim još jedan razlog je možda i bitniji. Naime, kada bi bežao od policije ili od protivnika u sumanutim pucnjavama, Kneletu je umeo da ispadne pištolj koji je nosio pozadi.

Nosio ga je naravno da pokaže svoju moć i razornost. Ali u tim begovima pištolj ne bi bio bezbedan, a ovako kada upašete trenerku i još dodate male mere sigurnosti u vidu stegnutog kaiša, nema šanse da se obrukate i izgubite "pucaljku".

Vremenom su svi naučili ko je on, pa nije ni morao da pokazuje oružje, ali naravno da je to i dalje radio. Od stila se ne odstupa.

Kneletov otac, Dušan Knežević zvani Buca Al Kapone, verovao je da iza ubistva njegovog sina stoji policija i tajna služba.

Tvorac čuvene dizel generacije žestokih momaka pronađen je u sobi, u hotelu Hajat, kako mrtav leži na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka "broj 1" koja sve do današnjeg dana nije dešifrovana. Prethodno je Knele, zabrinut za svoje najbliže, odlučio je da se iz porodične kuće preseli u jedan od najelitnijih beogradskih hotela. Uselio se na treći sprat, u sobu broj 331.

Bivši funkcioner beogradske policije, iz odeljenja za krvne delikte, izjavio je:

- Bio sam na uviđaju u sobi 331 hotela Hajat kada je Knele ubijen. Ležao je na stomaku, upucan s leđa. Mislimo da su u sobi bile dve osobe, jedna koja je očigledno imala nešto da mu saopšti i stajala je ispred njega, i druga, koja mu je stavila pištolj na potiljak i naterala ga da klekne na kolena. Na ogledalu je bio ispisan broj 1, što je možda bila poruka da je Knele prvi sa spiska za odstrel - objašnjava ovaj policajac.

U noći između 28. i 29. oktobra 1992. godine, u hotelu nisu radile bezbednosne kamere, a neko je pokucao na vrata apartmana broj 331, u kojem je Knele boravio.

Poslednje sekunde života i rekonstrukcija otkrivaju mnogo o tome ko je bio Kneletov ubica. Istraga veruje da je Knežević poznavao osobu koja je pokucala na vrat, jer ju je pustio unutra. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je uvek po nekoliko puta proveravao koga pušta u sobu, a da je pištolj u ruci držao čak i kada su mu bliski prijatelji dolazili u posetu.

Kako su pričali njegovi prijatelji, s obzirom da je Knele bez ikakvih problema pustio ubicu u svoj apartman, njega je ubio neko koga je on dobro poznavao. Poznato je da su napadač, ili napadači u Kneleta ispalili tri hica iz pištolja malog kalibra sa prigušivačem.

Kneletov otac, Dušan Knežević zvani Buca Al Kapone, verovao je da iza ubistva njegovog sina stoji policija i tajna služba.

- Giški, Belom i mom sinu pretili su zbog SPO-a i Srpske garde. Deset dana pre ubistva imali su generalnu probu ubistva, kada su im upali u sobu i naterali ih da legnu sa rukama na podu. U sobi su bili Knele i Mirko Bosanac. Specijalci su upali u apartman hotela Hajat i rekli im da legnu na pod. Potom su im objasnili da proveravaju alarmne uređaje, ali sam sigurno da su u stvari proveravali kako će Knele reagovati pred policijom. Jedan moj prijatelj iz SUP, rekao mi je da je kobne večeri preko policijske "motorole" preneta poruka "Knele ide sam". Darko Stanojević je kobne noći bio u hotelu "Hajat". Pokušavao sam da dođem do Darka kasnije, da saznam šta se te večeri dešavalo, ali je i on ubijen u Nemačkoj. Niko nije dao odgovor na pitanje kako to da su kamere u hotelu otkazale i da su nestale trake sa zapisima svih ulazaka u hotel - pričao je Kneletov otac.

OVO SU BILE ČITULJE ZA NJEGA

tu su bile brojne čitulje koje su ubijenom Aleksandru Kneževiću Kneletu dali drugovi: Bambalići, Romeo, Mirko Bosanac, Klopa, Falke, Nil, Stojke, Konta, Kačavenda, Mija, Žuća, Goran, Mirza, Šućur, Rus, Ajkula, Dugi, Steva Nosati...

Među brojnim čituljama koje su naslovljene "Kneletu" ističe se jedna drugačija, od izvesne Nataše, gde piše: "Uvek ću se sećati Saše."

Na ovoj strani se može videti i čitulja Kneletovog oca Buce koji obaveštava rodbinu i prijatelje da će se sahrana održati tog dana, 31. oktobra. Na groblju je na dan sahrane bila nepregledna kolona mladića i devojaka.

Aleksandar Knežević Knele rođen je 27. aprila 1971. godine kao prvo od dvoje dece. U osnovnoj školi je bio odličan đak, kada je imao dvanaest godina jedva je preživeo penicilinski šok, a pet godina kasnije je zbog svog mladalačkog revolta sevnuo blic foto-aparata u oko i gotovo oslepeo. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška...

Živeo je u naselju Braće Jerković, ubijen je 28. oktobra 1992, a sahranjen je na današnji dan. Njegova smrt i dan danas je misterija.

Bonus video:

(Espreso/Srbijadanas)