RUSIJA SPROVODI NAJMASOVNIJI I NAJSKUPLJI VOJNI PROGRAM Glavni ukrajinski obaveštajac: "Biće MOĆNIJI nego ikada"

Kao deo ovog plana, Rusija je već formirala dve nove vojne oblasti – Moskovsku i Lenjingradsku – i planira dodatne divizije i jedinice. Budanov je priznao da će ovi koraci dugoročno značajno ojačati rusku vojnu moć.

Do 2036. godine ruske oružane snage biće moćnije nego ikada i možda snažnije od čitave Evrope zajedno, upozorava glavni ukrajinski vojni obaveštajac Kirilo Budanov (načelnik GUR-a).

Šef Glavne uprave za obaveštajne poslove ukrajinskog Ministarstva odbrane nazvao je Rusiju ekstremističkom i terorističkom državom, otkrivajući da Kremlj planira da do 2036. potroši gotovo 1,1 biliona dolara na potpuno preoružavanje svoje vojske.

Jezive brojke iz Moskve

Budanov je izjavio da Rusija sprovodi najskuplji i najmasovniji vojni program od raspada SSSR-a, što je otkrio u direktnom prenosu na ukrajinskoj televiziji. Prema njegovim rečima, Moskva se priprema za budući veliki sukob militarizujući politički, ekonomski i društveni sektor.

Kao deo ovog plana, Rusija je već formirala dve nove vojne oblasti – Moskovsku i Lenjingradsku – i planira dodatne divizije i jedinice. Budanov je priznao da će ovi koraci dugoročno značajno ojačati rusku vojnu moć.

On je dodao i da Rusija širi uticaj kroz privatne vojne kompanije poput Vagnera, podržava režime u Africi i koristi hibridne metode za destabilizaciju protivnika.

Budanov tvrdi da je krajnji cilj Moskve uništenje postojeće svetske ravnoteže i uspostavljanje sistema u kojem mali krug moćnih država, predvođenih Rusijom, donosi ključne geopolitičke odluke.

Ipak, brojni analitičari ocenjuju ovakve izjave kao propagandne. Modernizacija ruske vojske planira se godinama unazad – pre početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Predsednik Vladimir Putin je još ranije najavljivao masovni vojni preobražaj kako bi zaštitio nacionalne interese i odgovorio na pretnje zapadne alijanse NATO.

Iako se ovaj projekat u zapadnim prestonicama posmatra sa zabrinutošću, nije iznenađenje za upućene. Ruski vojni modernizacijski plan izaziva nervozu na Zapadu jer se odvija u trenutku kada NATO već ima problema sa popunjavanjem sopstvenih kapaciteta.

Dok šef Glavne uprave za obaveštajne poslove ukrajinskog MO, Budanov, pokušava da uzbuni ovim izjavama Zapad, Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirskij je zatražio od predsednika SAD Donalda Trampa podršku u snabdevanju Ukrajine dužedometnim raketama i — po prvi put — dozvolu da ih koristi za napade na teritoriju Rusije.

UKRAJINCIMA SE SPREMA CRNI SCENARIO

Ruske snage napreduju severno od Pokrovska, stvarajući još jednu kritičnu tačku za ukrajinsku odbranu.

Prema ranijim izveštajima sa linije fronta, pod rusku kontrolu su već prešle Bojkovka, Fedorovka i Novotorecko.

To označava značajno širenje ruskog uporišta na severu fronta. Istovremeno, ukrajinski mediji potvrđuju zauzimanje sela Majak. Vodi se borba za Pankovku.

Ofanziva je proširena u pravcu mesta Nikanorovke i Zatišok. Ovaj pravac je značajan i za operacije kod Pokrovska, ali i za predstojeću izvesnu opsadu Konstantinovke.

Strateški značaj pravca: Ključ za Konstantinovku, omča za Pokrovsk

Ono što prodor čini posebno važnim jeste njegova strateška osovina. Ruski napadni pravac vodi ka putu koji povezuje Pokrovsk i Družkovku.

Napadi u pravcu Druškovke znače direktan pritisak na logistiku Konstantinovke.

Družkovka je sada jedini grad iz kojeg se Konstantinovka snabdeva. Sa pritiskom iz pravca Časov Jara, južno i zapadno, Konstantinovka bi doživela sudbinu Pokrovska.

Ipak, do ovog ruskog cilja ostaju još desetine kilometara ukrajinske odbrane.

Katastrofa ukrajinske odbrane u Pokrovsku

Ukrajinski vojni analitičari sve glasnije upozoravaju da je situacija u Pokrovsku “katastrofalna”, i da ljudstvo trpi teške gubitke, uz nedostatak rotiranja, tehnike i logistike.

Iako je do sada ovaj sektor smatran sekundarnim, tempo ruskog napredovanja i sve izraženije paniku u ukrajinskim izvorima ukazuju na potpuni slom lokalne odbrane.

„Situacija je alarmantna — ovo više nije sporedni pravac“, priznaju ukrajinski kanali. Ruske diverzantske grupe su već aktivne unutar grada, iako ova pojava nije konstanta.

U gradovima Pokrovsk i Mirnograd je i dalje ostao dosta, uglavnom starijih, civila.

Ukrajina se nalazi na opasnoj prekretnici, a sve zbog zakona koji je parlament juče usvojio, a predsednik Volodimir Zelenski uprkos protivljenju mnogih - potpisao. Radi se o zakonu koji je eliminisao nezavisnost antikorupcijskih institucija u zemlji i stavio ih pod komandu kabineta Zelenskog. A šef tog kabineta, čini se i cele Ukrajine, je Andrij Jermak - čovek koji se nedavno našao na tapetu antikorupcijskih NVO, koje sada pokušava da ućutka. Zbog kontroverznog zakona, buknuli su prvi protesti od početka rata, na kojima Ukrajinci poručuju - ovo je tačka bez povratka.

Zakon će podrediti Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAT) generalnom tužiocu. Aktivisti i opozicioni poslanici kažu da će ovo onemogućiti agencijama za borbu protiv korupcije da istražuju visoke zvaničnike bez odobrenja administracije Zelenskog.

Usvojen kontroverzni zakon u Ukrajini

- U stvari, antikorupcijska infrastruktura je demontirana glasovima 263 poslanika. Dve nezavisne institucije, NABU i SAP, efikasno su dovedene u potpunu zavisnost - rekao je šef NABU Semen Krivonos na zajedničkom brifingu sa glavnim tužiocem za borbu protiv korupcije Oleksandrom Klimenkom.

Aktivisti protiv korupcije kažu da će zakon blokirati evropske integracije Ukrajine, budući da je funkcionisanje nezavisnih institucija za borbu protiv korupcije ključni uslov za pristupanje zemlje Evropskoj uniji.

Za neke kritičare, značaj zakona je uporediv sa odlukom bivšeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča iz 2013. godine da poništi evropske integracije Ukrajine, što je pokrenulo proteste koji su poznati kao Euromajdan i doveli su do svrgavanja Janukoviča.

Usvajanje zakona usledilo je nakon sveobuhvatnih pretresa prostorija NABU i SAP 21. jula. Ovi potezi takođe dolaze usred krivičnog postupka protiv Vitalija Šabunjina, jednog od vodećih ukrajinskih aktivista za borbu protiv korupcije, i pokušaja vlasti da usvoje zakon o amnestiji za korupciju u odbrambenoj industriji.

Zakonodavci, stručnjaci i aktivisti, kako piše "Kijev Independent", kažu da je Ukrajina tokom protekle nedelje napravila skok ka autoritarizmu i bezakonju.

Šta su NABU i SAPO

I Nacionalni antikorupcijski biro (NABU) i Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo su stvoreni 2015. godine kao deo prozapadnih reformi nakon Euromajdana.

NABU istražuje korupciju na najvišem nivou, a njene slučajeve nadgleda i krivično goni Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije. Nakon toga, sudi im Viši antikorupcijski sud.

Svrha reformi bila je stvaranje nezavisnih agencija za borbu protiv korupcije sposobnih da istražuju i gone visoke zvaničnike osumnjičene za korupciju. Stare agencije za sprovođenje zakona, koje su bile politički podređene i zaglavljene u korupciji, smatrane su nesposobnim da ispune ovaj zadatak.

Ideja je bila da, bez političkog mešanja, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije budu slobodni da gone moćne funkcionere.

Od svog osnivanja, administracije predsednika Petra Porošenka i njegovog naslednika Zelenskog su mnogo puta pokušale da ograniče nezavisnost agencija za borbu protiv korupcije.

Aktivisti i poslanici opozicije kažu da je nacrt zakona usvojen uz proceduralne povrede. Konkretno, poslanici nisu blagovremeno dobili tekst zakona.

- Ono što se danas dogodilo u skupštinskoj sali bilo je šokantno. Nacrt zakona je usvojen uprkos jasnim proceduralnim kršenjima, poslanici iz stranke Sluga naroda su aplaudirali - rekla je za "Kijev Independent" Ina Sovsun, poslanica stranke Golos.

Sluga naroda je, inače, stranka Zelenskog.

Burne reakcije

Nakon glasanja u parlamentu, šef NABU Krivonos je pozvao Zelenskog da stavi veto na zakon, ali je ta molba ostala bez odgovora.

Krivonos je opisao zakon kao efikasan signal "uništavanja nezavisnosti" dve antikorupcijske institucije izlažući ih političkom uticaju i pritisku na tekuće i buduće istrage.

- Ono što je stvoreno kao odgovor na zahteve društva i zahteve Euromajdanske revolucije danas su uništili poslanici, uključujući bivše članove Janukovičeve partije i pojedince koji su pod istragom NABU i SAP - rekao je on.

Krivonos je takođe rekao da ga predsednička kancelarija nije kontaktirala da bi razgovarali o predlogu zakona.

"Zaustaviće istrage protiv prijatelja Zelenskog"

Kritičari zakona tvrde da je to smrtonosni udarac ukrajinskim agencijama za borbu protiv korupcije.

Izvor iz NABU rekao je za "Kijev Independent" da razmatra ostavku nakon usvajanja zakona jer ne zna "kako da bude efikasan u ovim uslovima".

Gorenavedeni Šabunjin, šef Centra za borbu protiv korupcije, protiv kog je pokrenut krivični postupak, naveo je na Fejsbuku da, nakon usvajanja zakona, "postojanje NABU, SAP i Visokog antikorupcijskog suda nema smisla".

- Generalni tužilac Zelenskog će obustaviti istrage protiv svih predsednikovih prijatelja - dodao je.

Uništavanje ukrajinske antikorupcijske infrastrukture takođe je veliki udarac njenim težnjama da se pridruži EU, čiji uslovi za pristupanje zemlje uključuju napredak u antikorupcijskim reformama.

Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, 22. jula je izjavila da je "ozbiljno zabrinuta zbog glasanja u parlamentu“.

Povratak u mračnu eru

Za neke protivnike zakona, on podseća na bezakonje i autoritarizam karakterističan za eru bivšeg predsednika Janukoviča.

Jurij Nikolov, istraživački novinar koji se fokusira na korupciju, rekao je za "Kijev Independent" da se Ukrajina "vratila u vreme Janukoviča, koje je uvek smatrao vrhuncem korupcije".

Ukrajinski istoričar Jaroslav Gricak je čak opisao zakon kao "državni udar, ne u smislu promene vlade, već u smislu principa na kojima vlada treba da funkcioniše".

Aktivisti i poslanici kažu da je obračun sa ukrajinskim agencijama za borbu protiv korupcije reakcija vlade na slučajeve koji su nedavno bili usmereni na uže okruženje Zelenskog.

To uključuje slučaj podmićivanja i zloupotrebe položaja protiv Oleksija Černišova, potpredsednika vlade i ministra nacionalnog jedinstva, kao i slučaj pronevere protiv rođaka Timura Mindiča, filmskog producenta i suvlasnika produkcijske kuće Zelenskog - "Kvartal 95".

Jedan od ljudi koji se sada smatra bezbednim kada su u pitanju bilo kakve istrage je Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, koji se nedavno našao na meti optužbi Šabunjina.

Nedugo nakon toga, policija je upala u stan antikorupcijskog aktiviste, a protiv njega je pokrenuta istraga zbog - izbegavanja vojne službe.

Jermak se već duže vreme smatra sivom eminencijom, koja zapravo vuče konce i diktira poteze Zelenskog, što je izazvalo zabrinutost u zapadnim zemljama.

Prvi protesti od početka rata: "Pred nama su mračna vremena"

Nakon što je Zelenski potpisao sporni zakon, Ukrajinci su izašli na ulice na najveće proteste od početka rata.

Mnogi su nove zakonske izmene opisali kao uništavanje decenije teško izborenih reformi i povratak u ozloglašenu eru visoke korupcije pod Janukovičem.

Od tada su sprovedene velike reforme protiv korupcije kao deo napora zemlje da se integriše sa Evropom. Neki se plaše da bi novi zakon mogao da ugrozi veze zemlje sa Zapadom i ključnu finansijsku podršku.

- Sve se sada vraća unazad. Ove taktike nisu nove u istoriji Ukrajine. One podsećaju na Kancelariju državnog tužioca pod Janukovičem, kada je jedan zvaničnik mogao da odredi ishod bilo kog slučaja, a tužilački sistem je služio političkim interesima, a ne pravdi - rekla je za "Kijev Independent" Svetlana Matvijenko, izvršna direktorka ukrajinske neprofitne Agencije za zakonodavne inicijative.

"Pred nama su mračna vremena", "Ovo je vrhunac korupcije", "Tačka bez povratka", samo su neke od poruka koje su Ukrajinci nosili na transparentima.

Zelenski se, na razočarenje mnogih, nije oglašavao.

Bonus video:

(Espreso/Oružje.com/Blic)