"GDE ZAKORAČI RUSKI VOJNIK - TO JE NAŠE" Putin planira da proguta Ukrajince, iako mu gori pod nogama kao nikad pre!

Već mesecima se u Kijevu govori o dugo očekivanoj ruskoj ofanzivi koja bi trebao da proguta još više istočnih delova Ukrajine. Do sada je ta ofanziva bila ispod očekivanja, ali Rusi su ipak ostvarili određene pomake i značajno pojačali broj vojnika u nekim područjima. Rat u Ukrajini je pomalo, nakon napada Izraela i Amerike na Iran, pao u drugi plan. Ali, tamo se vode žestoke borbe, a Rusi gomilaju vojsku kod Pokrovska.

Ruski predsednik Vladimir Putin i dalje traži teritorijalne dobitke, dok su pregovori o primirju gurnuti u drugi plan. Prošle nedelje ponovo je izneo jedan od svojih ključnih argumenata kojim pokušava da opravda invaziju.

"Smatram da su ruski i ukrajinski narod jedan narod," rekao je.

"U tom smislu, cela Ukrajina je naša."

Uprkos tome, Ukrajinci su na nekim područjima pokrenuli protivofanzive i ubrzano razvijaju vlastitu obrambenu industriju. Istovremeno, ruska ratna ekonomija suočava se sa sve većim izazovima, piše CNN u svojoj analizi ratne situacije.

Stanje na bojnom polju

Ruske trupe pokušavaju da napreduju na više tačaka duž bojnog polja dugog 1200 kilometara. Glavni zapovednik ukrajinske vojske, Oleksandr Sirski, izjavio je ove nedelje da se samo na jednom delu frona, u blizini grada Pokrovska u Donjeckoj oblasti, gde se svakodnevno vodi najmanje 50 sukoba - nalazi čak 111.000 ruskih vojnika. Za poređenje, u decembru prošle godine bilo ih je oko 70.000, prema podacima ukrajinske vojske.

Sirski također tvrdi da je rusko napredovanje u severnoj regiji Sumi zaustavljeno. Institut za proučavanje rata (ISW), američki "think-tank" sa sedištem u Vašingtonu, navodi da su ukrajinske snage povratile deo teritorije u tom regionu i da se tempo ruskog napredovanja tamo usporio.

"Možemo reći da talas pokušaja neprijatelja da pokrene letnju ofanzivu iz teritorija Rusije – jenjava," rekao je Sirski.

Ipak, slika je šarenolika. Poslednjih dana ruska pešadija ostvarila je napredak na granici Donjecke i Dnjepropetrovske oblasti. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da su zauzeli još jedno selo – Zirku.

Ukrajinska otvorena obaveštajna platforma DeepState navodi da se "ukrajinska odbrana u tom području nastavlja da se ubrzano urušava, a neprijatelj napreduje kroz stalne napade".

Kremlj već dugo tvrdi da će kampanja trajati dok ne zauzmu cele regione Donjeck, Zaporožje i Herson. (Luganjsk je gotovo u celosti već pod ruskom kontrolom)

S obzirom na trenutni tempo napredovanja, to bi moglo potrajati godinama, ali budući da administracija Donalda Trampa pokazuje manju spremnost za aktivno posredovanje u mirovnim pregovorima, čini se da će sukob potrajati do kraja godine i verovatno se preliti u 2026.

Taktike i tehnike ratovanja

Trenutno se rat odvija na više nivoa: od smelih operacija vođenih dronovima do osnovnih pešadijskih juriša.

Na jednoj strani spektra, Ukrajina je početkom juna izvela odvažne napade dronovima na ruske strateške bombardere, koristeći uređaje upravljane iz kamiona duboko unutar ruske teritorije. Misija je rezultirala uništenjem oko desetakaviona koji su služili za lansiranje projektila na Ukrajinu.

Ukrajinska bezbednosna služba izvestila je i o napadu dronom u subotu koji je, kako tvrde, naneo veliku štetu ruskoj vazdušnoj bazi na Krimu.

Sa druge strane, ruski vojnici peške ili na motociklima - često u grupama od desetak ljudi ili manje - ulaze u napuštena sela u istočnoj Ukrajini, pod nadzorom dronova, ali bez oklopne zaštite. Takav pristup prisiljava Ukrajince da promene taktiku - na manja, utvrđena obrambena uporišta. Ukrajinski ministar obrane Rustem Umerov izjavio je prošle nedelje da se odbrambene pozicije sada kamufliraju kako bi se uklopile u teren i smanjile kako bi izbegle detekciju.

Rat dronovima

Dok pešadija brani ili zauzima teritoriju, dronovi igraju sve veću ulogu u oblikovanju sukoba. Rusi masovno proizvode jeftine dronove namenjene opterećivanju ukrajinske protivvazdušne obrane, kako bi barem neki njihovi projektili prošli. Posebno su često koristili ovu taktiku za napade na ukrajinske gradove, posebno Kijev, koji je poslednjih nedelja pretrpeo znatnu štetu i veći broj civilnih žrtava.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da je "preko noći 477 dronova bilo na našem nebu, većinom rusko-iranskih Šaheda, uz 60 projektila različitih tipova. Meta su bile sve stvari koje omogućuju život."

Prema rečima Umerova, Rusi koriste "i do 500 Šahed dronova po noći, u kombinaciji s balističkim i krstarećim projektilima – s ciljem iscrpljivanja naše protivvazdušne odbrane."

Zelenski je ponovno uputio apel za dodatne američke protivvazdušne sisteme poput Patriota, za koje je Tramp prošle nedelje rekao da bi ih SAD "mogao razmotriti" s obzirom na sve češće napade na ukrajinske gradove.

Ukrajina je izrazila spremnost da ih kupi direktno ili putem fonda koji je uspostavljen u sklopu američko-ukrajinskog sporazuma o rudnim resursima.

Obe strane proizvode dronove svih tipova neverovatnom brzinom. Ukrajinska bezbednosna služba procenjuje da Rusija dnevno proizvodi gotovo 200 iransko dizajniranih SŠahed dronova, a da u skladištu ima još oko 6.000 takvih dronova, kao i isto toliko lažnih meta. Ukrajinska vojska tvrdi da je u poslednjih nedeljuu dana na prvoj liniji korišćeno više od 23.000 malih "kamikaza" dronova.

Radi se o stalnoj trci u dizajnu i proizvodnji. Sirski je nedavno rekao da Rusija sada ima prednost u korišćenju dronova sa optičkim vlaknima, koji su teže otkrivljivi i presretljivi.

"Rat dronovima je neprekidna intelektualna borba - neprijatelj stalno menja algoritme, a Ukrajina prilagođava taktike," kaže Umerov. "Rešenja koja su na početku rata bila izuzetno učinkovita, vremenom su izgubila snagu jer se taktike menjaju."

Ukrajina, sa svoje strane, pojačava proizvodnju bespilotnih letelica dugog dometa, koje koristi za napade na rusku infrastrukturu – poput aerodroma, rafinerija i saobraćajnih pravaca. Umerov navodi da će "deseci hiljada" takvih dronova biti proizvedeni, uz više od četiri miliouna dronova za upotrebu na bojnom polju tokom ove godine.

Rusija na rubu recesije

Obje strane nastavljaju da grade odbrambene industrije koje im omogućavaju dugotrajno ratovanje – iako je razmera ruske proizvodnje daleko veća od ukrajinske. Ogromni ruski vojni konglomerat Rostek navodno proizvodi oko 80% opreme koja se koristi u ratu protiv Ukrajine.

Izvršni direktor Rosteka, Sergej Čemezov, rekao je Putinu ovog meseca da je proizvodnja od 2021. porasla čak deset puta, a prihodi prošle godine na vrtoglavih 46 milijardi dolara.

Ali, oblaci se gomilaju na horizontu. Ruski vojni budžet čini oko 40% ukupne državne potrošnje – više od 6% BDP-a. To je dodatno pokrenulo inflaciju, a Putin je prošle nedelje priznao da će privredni rast ove godine biti "mnogo skromniji", kako bi se obuzdalo poskupljenje. Čak je i nagovestio da bi se vojna potrošnja mogla smanjiti sledeće godine.

Visoki ruski zvaničnik, ministar za privredni razvoj Maksim Rešetnjikov, izjavio je: "S obzirom na trenutne signale iz privrede, čini mi se da smo na rubu recesije."

Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina nije se složila s tom tvrdnjom, ali je upozorila da su finansijske rezerve poput nacionalnog fonda gotovo iscrpljene.

"Moramo biti svesni da je veliki deo tih sredstava već potrošen," izjavila je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu.

Putin je sam priznao rizik, rekavši da iako neki stručnjaci predviđaju stagnaciju, to se "ni pod kojim uslovima ne sme dopustiti."

Iako je dugoročna prognoza za Rusiju prilično sumorna – i ekonomski i demografski – ona i dalje može kratkoročno da finansira vojsku od više od pola miliona vojnika, raspoređenih u Ukrajini ili uz samu granicu, koji nastavljaju da osvajaju po nekoliko kilometara.

Uprkos stotinama hiljada poginulih i ranjenih, ruska vojska i dalje može mobiliziuje mnogo veće snage od Ukrajine.

Putin, koji i dalje ne skida pogled sa "nagrade", prošle nedelje je izjavio: "Imamo jednu poslovicu... gde zakorači ruski vojnik - to je naše."

Bonus video:

(Espreso/Index)