Džejms Naneli odbio Željka Obradovića!

Nekadašnji košarkaš Partizana Džejms Naneli po prvi put je pričao za srpske medije posle burnog odlaska iz Humske.

U intervjuu za "Mozzartsport" otkrio je kako je došlo do saranje sa crno-belima.

U Evropi je igrao za Fenerbahče, Olimpiju, Makabi i na kraju Partizan.

- Čoveče, Srbija. Željko me zove i kaže: 'Džejms, potreban si mi da igraš ovde - rekao je Naneli. Upitan je kako je reagovao na poziv Željka Obradovića sa kojim je sarađivao u Fenerbahčeu u periodu 2016-2018.

- Na prvi loptu sam ga odbio. Rekao sam: NE. Obrazložio je i zašto.

- Da, Da... Setio sam se onog Fajnal fora u Beogradu kada nisam igrao. Samo sam o tome razmišljao, da li će se to ponoviti. Imao sam i druge ponude. Seo sam sa porodicom, agentom. Razmišljao sam o svemu. Da li ponovo želim da igram za Željka jer mi jeste pomogao, ali isto tako je emotivan i ume da donese drastične odluke. Stvarno sam o svemu razmislio. Zvao je nekoliko puta, imali smo dugačke razgovore i na kraju sam pristao. Tako se sve desilo. Prva sezona u Partizanu je bila za pamćenje.

- Igrali smo najbolju košarku u Evropi, zaista mislim to. Doduše nije počelo dobro, bilo je poraza, a i desilo se ponovo da ne igram. Nije mi davao priliku kao što je rekao da će dati tokom telefonskih razgovora. Doduše mislim da je još uvek u tom momentu isprobavao sve, pokušavao da nađe idealan recept, prave petorke. Sve je u nekom momentu kliknulo, igrali smo dobro, radili smo svoj posao i mislim da smo bili najbolji tim u Evropi ta poslednja četiri meseca i veoma sam razočaran kako se sve okončalo.

Utakmica protiv Efesa u decembru je bila prekretnica.

- Efes je bio sjajan tim, aktuelni šampioni u tom momentu. Bili smo u velikom zaostatku ako se dobro sećam. Izgledalo je kao da će da nas razbiju. Sećam se jednog tajm auta, svi su bili razočarani, spuštene glave, jer smo baš bili u velikom zaostatku. Ne mogu baš da se setim sa kim sam razgovarao, moguće da je sa Matijasom. Samo smo se složili da krenemo da igramo našu igru i da ne obraćamo pažnju na koga se Obradović dere, baš nas briga. Samo smo krenuli da igramo 'ono naše', šta smo mogli da izgubimo? Već smo bili na ivici provalije, ono što smo do tada radili nije funkcionisalo. Krenuli smo da igramo slobodno, bez obzira na greške jer tu je saigrač. Stvorili smo hemiju da kada neko pogreši, tu je saigrač da te pokrije i to se videlo na toj utakmici protiv Efesa. Krenuli smo da smanjujemo razliku i odjednom eksplozija, znao sam da pobeđujemo kada sam pogodio trojku u tranziciji. Toliko sam se dobro osećao tada, ne samo ja i ne samo zbog moje partije, toliko sam bio sećan zbog tima, ali i zbog sebe jer sam i sebi dokazao: 'Pa ovo je razlog zašto te ovaj čovek zove treći put u njegove timove'. Zbog ovakvih momenata, nikada ne odustajem. Smatrao sam da ne igram dovoljno, ali nisam odustajao.

Timski duh je bio sve jači.

- Nije bilo ljubomore u ekipi. To je bilo značajno. Svi smo znali da će doći naš trenutak. Svi smo shvatili uloge u timu i tamo smo pobređivali. Tako smo pobeđivali sa Obradovićem u Fenerbahčeu i tako je bilo u Partizanu. Nema ljubomore, nebitno je ko da dva poena ili 20 poena, naravno, bilo je bitno i da znaš kako da se nosiš sa Obradovićem, a-ha-ha. Poraz od Crvene zvezde u Kupu mu je jedno od najvećih razočarenja u crno-belom dresu.

- Slažem se. Utakmice protiv Zvezde su veoma emotivne, kada izgubiš kao da ideš na sahranu. Takav je osećaj. Znaš da moraš na trening sledećeg dana jer su svi emotivni, razočarani. Tada smo se još više zbližili.

Bonus video:

(Espreso sport/Mozzartsport)