Šta je eutanazija i da li je moguća u Srbiji? Vedrana Rudan zbog bolesti želi da prekine život, evo šta kaže zakon

Vedrana Rudan, hrvatska spisateljica, bori se sa retkim rakom, koji je iz dana u dan savladava. Ona je sada otvoreno govorila o svojoj borbi za goli život.

- Rekla sam 100 puta da ne želim umirati na rate! Želim eutanaziju. Muž i ja imamo štek sa strane za Švajcarsku. Pogledala sam na internetu, to košta 17.000 evra. Pozvala sam decu i rekla im: "Gotovo je, ne želim da se mučim". Pitala sam muža da li je za i da li me želi pratiti, i rekao je da je to moj izbor i da prihvata. Poslala sam njima tamo, u Švajcarskoj, sve nalaze i bila sam prihvaćena kao kandidat. Platila sam i članarinu, i onda su počeli da mi traže još nalaza, pa još, pa te jedan Božić, drugi Božić... Kako je vreme odmicalo, tako sam shvatila da ja nemam snage za to - rekla je Vedrana Rudan, te je onda otkrila kakva je sama procedura za eutanaziju:

- Oni su mi u jednom trenutku napisali da čak 85 odsto ljudi odustane od eutanazije jer su njihovi protokoli strašno strogi. Vi idete tamo, pa vas ispituju da li ste pri sebi, da li vas rodbina želi ubiti... I ja sam shvatila da ću morati da idem za Švajcarsku i da ću biti tamo ko zna koliko, da bi neki njihov član napisao da mi se možda može pomoći, pa da se vratim kući onda. U međuvremenu sam toliko onemoćala da nisam mogla ni u auto da uđem, a ne tamo da idem. Onda sam odustala od toga.

Šta je to eutanazija?

Sa druge strane, eutanazija je u pojedinim državama legalizovana i radi se u posebnim uslovima.

Poslednja država koja je uvela eutanaziju je Portugal i time je postao šesta zemlja Evropske unije koja dozvoljava taj postupak.

Zakon precizira da će ljudima biti dozvoljeno da traže asistiranu smrt u slučajevima kada su "u situaciji intenzivne patnje, imaju definitivne ekstremne povrede ili ozbiljnu i neizlečivu bolest". Zakonom je propisano da postoji dvomesečni razmak između prihvatanja zahteva i samog postupka, dok je psihološka podrška obavezna.

Svaka zemlja je u skladu sa nekim svojim propisima i stavovima donela zakone i usvojila određene oblike na koji način lekari asistiraju u tom procesu i tako ispunjavaju prava pacijenata.

Eutanazija je dozvoljena u Holandiji, Belgiji, Španiji, Luksemburgu, Kanadi, Kolumbiji, australijskoj državi Viktoriji i na Novom Zelandu, dok je u Švajcarskoj moguće samoubistvo uz pomoć. Eutanazija predstavlja ubistvo iz milosrđa, kada se pacijentu, koji je dao saglasnost, ubrizgava hemijska supstanca, nakon koje umire. Mahom su u pitanju osobe koje boluju od teških bolesti i pate od nesnosnih bolova, te odlučuje da prekinu svoj život na bezbolan način.

Kako u Srbiji eutanazija nije legalizovana, ono što je najpribližnije tome jeste član Zakona koji se odnosi na ubistvo iz samilosti, a kazna za njega jeste manja u odnosu na druge oblike ubistva, osim za ubistvo iz nehata, za koje je zaprećena ista kazna u trajanju od šest meseci do pet godina.

- Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina - navodi se u Krivičnom zakonu.

- Kod ubistva iz samilosti, gde je motiv da ublaži drugome patnju i muke, zakonodavac propisuje kaznu u ravni krivičnog dela ubistvo iz nehata, što daje reč o jednom privilegovanom obliku krivičnog dela. Zakonodavac prepoznaje te situacije, jer da nije propisano delo ubistvo iz samilosti, bilo bi reči o ubistvu, za koje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 15 godina - objašnjava advokat Jugoslav Tintor.

Kako on objašnjava, za krivično delo ubistvo iz samilosti gde je zaprećena kazna zatvora do pet godina, osuđeni bi mogao da dobije i uslovnu osudu.

- Kada je reč o krivičnom delu ubistvo, za koje je zaprećena kazna od 5-15 godina zatvora, zakon kaže da se kazna za krivično delo gde je minimum pet godina zatvora, kazna može ublažiti do 3 godine - objašnjava advokat.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela:M.S.)