Antonio je Makedonac i preko 50 godina navija za Partizan: Ovo je njegova priča o velikoj ljubavi prema crno-belima

Kup Radivoja Koraća završio se u subotu pobedom Crvene zvezde nad Partizanom u dramatičnom finalu.

Ipak, u ovom tekstu se nećemo baviti samom utakmicom, već za vas imamo jednu veoma zanimljivu priču sa tribina dvorane "Čair" u Nišu.

Naime, na finalnu utakmicu stigao je i bračni par iz Makedonije, iz mesta Kavadarci.

Antonio Kocevski (57) i njegova supruga stigli su u obeležjima Partizana i tokom čitave utakmice zdušno su bodrili crno-bele, a vredi napomenuti da su uz voljeni klub bili i u mečevima protiv Vojvodine i Mege.

Pred sam početak duela Antonio je govorio za portal "Espreso" o svojoj ljubavi prema Partizanu, ali i očekivanjima od aktuelnog tima Parnog valjka.

Njegova ljubav prema crno-beloj boji traje već više od 50 godina.

- Pre više od 50 godina sam počeo da navijam za Partizan. Tada smo bili jedna država i tada smo se u našem mestu delili na dva tima, na Partizan i Crvenu zvezdu. Ja sam izabrao Partizan i ne mogu da objasnim zbog čega.

Otkrio nam je i kada je ispratio prvi meč Partizana uživom

- Prva utakmica Partizana koju sam uživo gledao bila je krajem 70-ih godina protiv Crvene zvezde na stadionu JNA. Ljubav prema Partizanu se nikada nije smanjivala i nikada nije bila veća nego sada.

U Makedoniji i dalje ima velikog broja navijača Partizana i Crvene zvezde.

- Starije generacije u Makedoniji navijaju za Partizan ili Zvezdu - otkriva nam Antonio.

Pričali smo malo i o sadašnjem timu Partizana i odluci Željka Obradovića da prošlog leta raspusti čitav tim, a u ekipi ostavi samo Balšu Koprivicu.

- Ja sam samo navijač, nije moje da mislim o tome. Žao mi je što su otišli Aleksa Avramović i Alen Smailagić, ali to je bila odluka uprave i Željka Obradovića i ja to moram da prihvatim kao navijač. Da li mi se dopada ili ne, to je moj problem.

Priznaje da jednog igrača crno-belih posebno voli i ceni.

- Karlik je moj omiljeni igrač u ovom timu Partizana i zbog njega sam najviše i došao na utakmicu.

Kada je u pitanju era Duška Vujoševića, tu, takođe, nije imao dilemu ko mu je bio omiljeni košarkaš.

- Dušan Kecman, to je tip igrača koji ja volim, a ranije su to bili iz moje generacije, Đorđević, Divac... Oni koji su osvojili u Bormiju sa Jugoslavijom zlatnu medalju, sa Kukočem, Rađom i drugima... - rekao je Antonio i dodao da se nada da Partizan sa Obradovićem ponovo može da se popne na krov Evrope.

- Nadam se, mnogo se nadam, mnogo bih voleo da vidim to.

Fudbaleri Partizana su u dalekoj težoj situaciji nego košarkaši. Ipak, Antonio slabije prati izdanja kluba iz Humske 1.

- Ne pratim toliko fudbal, nemamo gde da pratimo fudbal na televiziji. Inače, mnogo slabije pratim fudbal nego košarku.

Otkrio nam je i da je njegova supruga uz njega zavolela Partizan, kao i njegov sin.

- Ona je zbog mene krenula da navija za Partizan, samo zbog mene. Deca su rođena u drugo vreme i oni to ne mogu da prepoznaju. Sin mi voli košarku i fudbal, i on je navijač Partizana, ali mnogo manje vatreniji od mene. To su druge generacije, drugi uslovi i oni pričaju samo o Barseloni, Junajtedu, Sitiju, a mi smo pričali samo o Partizanu i Zvezdu. To je nama život bio, tu je počelo sve i tu se sve završavalo.

Poslednjih godina najpopularnija i najomiljenija pesma navijačima Partizana je "Da volim crno-bele". Ipak, za Antonija je to jedna druga pesma, koja je ranije bila neizostavni deo na Partizanovim utakmicama.

- Najomiljenija mi je ona stara himna Partizana, "Dok Partizan bitke bije, zastava se naša vije".

Antonio na kraju meča nije imao razloga za slavlje, ali je uživao u tome što je imao priliku da Željka Obradovića i njegove izabranike uživo prati u niškoj dvorani "Čair".

Bonus video:

(Espreso/Andrej Kosić)