Tito, Foto: printscreen

pažnja

OVO JE TITO TRAŽIO OD SVEŠTENIKA NA SAMRTI U LJUBLJANSKOJ BOLNICI: Hteli sve da ZATAŠKAJU, a onda on PROGOVORIO

Da je Tito bio tajni vernik i hrišćanski mistik kasnije su se prisećali neki svedoci.

Objavljeno: 24.04.2024. 10:57h

U svojoj najnovijoj knjizi „Čudesni život Josipa Broza Tita“, hit na tržištu knjiga (štampao ju je David Tasić, poznati član grupe sa Janezom Janšom, uhapšen pod optužbom za raspad Jugoslavije), Slovenački pisac Žarko Petan (1929) otkriva da je Tito pre smrti tražio sveštenika u ljubljanskoj bolnici 1980. godine!

„Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru“, piše Petan, „februara 1980. hteo je da razgovara sa sveštenikom! Crkva je taj zadatak poverila svešteniku Frančeku Križniku (rođen 17. jula 1944. Šmarje pri Jelšah), tada je poznati i javni Križnik otišao u Klinički centar, ali kada je Broz ponovio svoju želju, poslali su po sveštenika koji je otišao u bolnicu i dugo razgovarao sa Josipom Brozom, pop Križnik je otišao na studijsko putovanje u SR Nemačku, gde je 28. marta pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo pod kamionom kod Diseldorfa Očigledno je da je struktura vojne policije KOS-a htela da trajno zataška nemilu priču o tom susretu“, zaključuje Petan.

Anonimno pismo kao upozorenje

Međutim, slučaj je u jesen 1980. godine u Beogradu pomenuo jezuita otac Anton Župančić, koji je tada delovao u jugoslovenskoj prestonici. I sam Petan je bio upozoren na nešto drugo.

„Mesec-dva nakon objavljivanja moje prve knjige o Titu, Srećni diktator, u leto 1994. (prevedena je i na hrvatski, op. str.), pronašao sam anonimnu poruku u svom poštanskom sandučetu pod naslovom Dodatak k knjiga Srećni diktator Odnosilo se na događaj sa sveštenikom u Kliničkom centru... Do danas nisam našao proverene dokaze, ali sam dobio informaciju da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer ga jure u Sloveniji, i to u blizini. Diseldorf je svojim automobilom udario direktno u kamion na ravnom putu." Iako Petan iskreno priznaje da nema čvrstih dokaza, brojni detalji iz Brozove biografije su u saglasnosti sa njegovim otkrićem i poprilično doprinose mišljenju da je Tito bio nekakav mistik, čak sklon hrišćanskom verovanju.

Tito tajni vernik?

foto: Prinstcreen/Youtube/YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani

Da je Tito bio tajni vernik i hrišćanski mistik kasnije su se prisećali neki svedoci. Đilas je bio jedan od njih. Vraćajući se sa Kidričeve sahrane, Plavim vozom za Beograd, Đilas se podrugljivo dotakao teme zagrobnog života. Tito ga je oštro prekinuo: "Nemoj o tome! Ko zna šta je to!" A kada su spalili Kardelovo telo, Tito je prokomentarisao da je trebalo da ga sahrane na stari hrišćanski način.

Najdirektniji je bio Tito u Zagrebu 1945. godine, kada je pozvao katoličke biskupe na razgovor, kako ih ne bi isprovocirao da se distanciraju od Stepinca. Na karakteristično lukav način dao im je do znanja da je i on „katolik i Hrvat“. I to je ponovio navodno dva dana kasnije na tajnom sastanku sa samim Stepincem. Tito je od rane mladosti rado pričao kako ga je kao ministru ošamario paroh jer mu nije pomogao da brzo i vešto obuče misno ruho u sakristiji. „Tako sam postao ateista“, objasnio je.

Grob bez zvezde

Najveća zagonetka u vezi s tim je što na njegovom grobu u Kući cveća nema pentagrama, prvog simbola komunističke ideologije koji su južni komunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojim su stradali mnogi partizani, a posle rata sa njom su sahranjivani članovi partije. Jedno je sigurno: bez Titovog naređenja, njegovog groba ne bi bilo bez tog međunarodnog komunističkog znaka. I naravno, nije mogao da traži krst. U svakom slučaju, Petanovo otkriće zaslužuje pažnju.

Ko je Žarko Petan?

Zanimljiva je i značajna i biografija Žarka Petana, jednog od najpoznatijih slovenačkih pisaca i istraživača Titove biografije. Kao trogodišnje dete putovao je iz Ljubljane u Zagreb sa starijim bratom, majkom i veoma preduzimljivim ocem. Između dva rata Zagreb je bio meka za mnoge poslovne Slovence, a Petanov otac je ubrzo postao uspešan zagrebački trgovac, a pre rata je uzeo u zakup hotel Dubrovnik, tada „Milinov”. Tako je Žarko Petan započeo školovanje u Zagrebu. Usled ratnog vihora, 1944. godine otac se sa njim vraća u Sloveniju, a majka sa starijim bratom u Trst. Po očevoj želji, da bi stekao što bolje obrazovanje, neko vreme je bio učenik katoličke gimnazije u domu „Školska braća“ u Deželićevoj ulici (danas Prilaz), pod Stepinčevim patronatom, i morao je da ide u Stepinčeve mise u katedrali sa svojim štićenicima. Posle 1945. godine, komunisti su konfiskovali svu očevu imovinu u Hrvatskoj i Sloveniji, a on je umro u jednoj sobici u Ljubljani, klevetan kao "kapitalista". Brat je ostao u Italiji, radio kao prevodilac na Radiju Slobodna Evropa. U želji da se nekako dočepaju brata, Udbaši su Žarka zatvorili dok je bio na odsluženju vojnog roka u Beogradu, lažno ga optužujući za antidržavno delovanje. Godinu i po ucenjuju ga da pozove brata kući. Osuđen je na sedam godina zatvora! Stane Kavčič, 1971. poznat kao „Slovenac Miko Tripalo“, izvukao ga je iz zatvora, uglavnom u samici. Uz brojne knjige, scenarije, memoare (Petan je među prvima objavio aforizme slovenačkih pozorišnih reditelja), objavio je knjigu „P.

(Espreso/ Večernji list/Prenela P.V.)