Albert Ajnštajn, Foto: Profimedia

rođen je na današnji dan

UPRKOS NJEGOVIM ŽELJAMA DA SE POSLE SMRTI KREMIRA, DOKTOR JE...Ovo niste znali o Ajnštajnu, detalj će vas SLEDITI

Albert Ajnštajn ne samo što je bio veliki naučnik, već je bio poseban po mnogo čemu

Objavljeno: 14.03.2024. 10:39h

Čovek koji je napravio revoluciju u fizici sa teorijom relativnosti, Albert Ajnštajn, rođen je na današnji dan 14. marta 1870. godine u nemačkom gradu Ulmu i za njega je vezan niz neverovatnih činjenica.

Kao dete, veoma je sporo učio i imao je problema sa govorom. Počeo je da govori tek sa tri godine. Doktor Tomas Sovele je uveo u praksu termin „Ajnštajnov sindrom“, koji se odnosi na inteligentne ljude koji kasno progovore. Čitavog života je imao lošu memoriju i nije pamtio brojeve telefona i datume. Ali je zato uživao da odgovara na pisma dece.

Ajnštajna mnogi uzimaju kao primer ukoliko ne završe školovanje, jer je Albert srednju školu napustio sa 15 godina. Ali on je to uradio zbog nediscipline. Bio je sklon izlivima besa. Jednom prilikom je svog učitelja gađao stolicom.

Ajnštajn nije voleo čarape, i kad god je mogao, izbegavao je da ih nosi. Nije ih imao na nogama ni tokom predavanja na Oksfordu tridesetih godina prošlog veka. Poznat je i po svojoj razbarušenoj frizuri, što je posledica njegove navike da se ne češlja.

Albert Ajnštajnfoto: Profimedia

Iako nikada nije naučio da pliva, obožavao je brodove i jedrenje. Nikada nije naučio ni da vozi kola i nije imao svoj auto.

Sa 16 godina se odrekao nemačkog državljanstva i sebe je smatrao građaninom sveta.

Između 1896. i 1901. nije posedovao nijedno državljanstvo, da bi tek na kraju tog perioda postao građanin Švajcarske.

Po dolasku Hitlera na vlast, Ajnštajn je napustio Berlin i preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je bio pod prismotrom FBI.

Špijunirali su ga 22 godine, a njegov dosije je imao 1.800 stranica. Posebno je bio pod lupom jer je podržavao prava crnaca u SAD.

Albert Ajnštajnfoto: Profimedia

Godine 1952, kada je preminuo predsednik Izraela Hajm Vajcman, Ajnštajn je imao 73 godine i ponuđeno mu je da postane drugi predsednik države, što je odbio.

Ajnštajn je umro 1955. godine od pucanja krvnih sudova u mozgu. Uprkos njegovim željama da se posle smrti njegovo telo kremira, dogodio se bizaran incident. Patolog s Prinstona Tomas Harvi, suprotno Ajnštajnovim željama, izvadio je njegov mozak.

Danas se delovi Ajnštajnovog mozga mogu videti jedino u muzeju “Muter” u Filadelfiji, zajedno sa slikama. Njegove oči čuvaju se u jednom sefu u Njujorku.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ Prenela: T.M.)