Knjiga, Foto: Profimedia

feminizam

DA LI JE ŽENSKI VATROGASAC ILI VATROGASKINJA? Ako ne budu poštovali Zakon kazne i do 150 000 DINARA, narod PODELJEN

"Rodno senzitivni" jezik od 1. juna ove godine u potpunosti da stupi na snagu u obrazovanju u Srbiji

Objavljeno: 25.02.2024. 18:39h

Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je u Skupštini Srbije usvojen još u maju 2021, trebalo bi od 1. juna ove godine u potpunosti da stupi na snagu, sa najinteresantnijim i najintrigantnijim delom u vidu rodno osetljivog jezika, ali je sve više onih koji smatraju da bi buduća vlada Srbije trebalo da ga povuče, dok je Zaštitnik građana najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika.

Baš kao i te 2021. godine kada je usvojen, deo zakona i danas deli Srbiju na dve strane. S jedne se nalaze oni koji su za upotrebu rodno osetljivog jezika, s druge strane oni koji su protiv. A najveće nesuglasice vezane su za „prevođenje“ zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski, pa bi od 1. juna i zvanično trebalo da imamo atašeicu (ataše), vodičicu/vodičkinju (vodič), vatrogaskinju/vatrogasilju (vatrogasac), žetelicu (žetelac), uz pojmove na koje smo odavno navikli poput profesorica/profesorka, doktorica/doktorka, ministarka, premijerka, advokatica.

Kako stoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti koji treba da se primenjuje od 1. juna ove godine, rodno osetljivi jezik treba da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama, ali i medijima koji su kao sredstvo javnog informisanja dužni da počnu sa primenom istog.

Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 zakona biće kažnjeni organi javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.

Srpski jezikfoto: Profimedia

Zašto Zaštitnik građana (tek) sad reaguje?

Temu je, ničim izazvan, pre nekoliko dana aktuelizovao Zaštitnik građana Zoran Pašalić kada je najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Već dan kasnije reagovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je predložilo zakon, navodeći „da je Zaštitnik građana Zoran Pašalić učestvovao u donošenju tog zakona 2021. godine i da tada nije imao primedbe“.

Kako su naveli, u mišljenju Zaštitnika građana na nacrt zakona, koje je 2021. potpisao Zoran Pašalić, „posebno je istaknut kvalitet“ zakonskih rešenja, isti nije iskoristio mogućnost da dostavi amandmane, niti se oglašavao posle usvajanja zakona, a kako dodaju „nije reagovao ni 2023. kada su se zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika“.

Savet za srpski jezik traži ukidanje odredbe

Međutim, nije Pašalić jedini koji dovodi u pitanje deo novog zakona. Protivljenje korišćenju rodno osetljivog jezika izrazili su pojedini stručnjaci, deo akademika Srpske akademije nauka i umetnosti, stranke desnice i desničarske organizacije, kao i Srpska pravoslavna crkva.

Početkom meseca i Savet za srpski jezik, nezavisno telo pri Vladi Srbije, najavilo je da će predložiti novoj vladi, nakon što bude formirana, da izmeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti u delu u kojem se propisuje upotreba rodno senzitivnog jezika.

- U preporuci Vladi Srbije prenećemo stav Saveta da treba ukinuti sve lingvističke odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti jer su napisane bez konsultovanja relevantnih institucija - navodi se u odgovoru Radiju „Slobodna Evropa“ (RSE) predsednika Saveta za srpski jezik Aleksandra Milanovića.

Pomenuti Savet za srpski jezik osnovan je odlukom Vlade u martu 2023. sa zadatkom da prati i analizira stanje upotrebe srpskog jezika u javnom životu, kao i da daje preporuke i stručna mišljenja, ali dve godine nakon što je u Skupštini Srbije usvojen „sporni“ zakon.

Predsednik Saveta Aleksandar Milanović za RSE je rekao da je ovim zakonom rodno senzitivni jezik uveden „političkim dekretom“ i da ne proizilazi iz jezičke prakse.

Ivan Klajn je video i dobre i loše strane

Pokojni čuveni lingvista i akademik Ivan Klajn za „Blic“ svojevremeno je rekao da je promena potrebna, najpre da bi jezik bolje gramatički funkcionisao.

- Prigodan primer u tom smislu je da je „psiholog nešto rekla detetu“, gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci - smatrao je Klajn.

Ipak, ukazivao je i na manjkavosti u primeni.

- Nedostatak rečnika je u tome što autorke nisu iznele predloge za reči koje se ne odnose na profesiju, kao što su potrošač, kupac, civil, boem... - zapazio je tada Klajn, govoreći o delu „Rod i jezik“ koji je napisala profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja 2009. godine.

Rektoratfoto: Zorana Jevtić

„Neko će reći rektorka, a neko rektorica“

Na „Rod i rečnik“ se oslanja i glosarijum (spisak) zvanja, zanimanja, titula i imenovanja žena pomenutog Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika koji su napisale Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović, a koji je objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.

Autorka dela „Rod i jezik“ profesorka Svenka Savić je objasnila da se sama standardizacija radi upravo prema jezičkom osećanju većine.

- Koji nastavak treba pridodati određenoj imenici uspostavlja se prema intuiciji izvornih govornika za svoj jezik. Neko će reći rektorka, a neko rektorica. Kada budemo imali dovoljno podataka za oba sufiksa za različite geografske oblasti (na primer u Republici Srpskoj i u Srbiji), tada ćemo moći da predložimo jednu normativnu formu. Do tada, cvetaju svi cvetovi - objasnila je ranije profesorka za „Blic“.

Izdavači udžbenika ne znaju šta da rade

U velikom problemu su izdavači školskih udžbenika jer ne znaju šta da rade.

- Predlog Standarda kvaliteta udžbenika nalazi se pred Ministarstvom prosvete - rekao je nedavno za “Blic” Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Dok ne bude usvojen, izdavači neće moći da dobiju jasne smernice o tome kako bi udžbenici i nastavna sredstva trebalo da izgledaju po pitanju upotrebe rodno osetljivog jezika.

- U ovakvoj situaciji gde se ne dopušta prirodni razvoj jezika, to zavisi isključivo od normativnih akata - poručio je Grušanović.

Poverenica bila protiv kažnjavanja

Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, nezavisnog državnog organa, u odgovoru za RSE navode da je u osnovi zahteva da se koristi rodno senzitivni jezik „potreba da se žene u javnom prostoru učine vidljivijim“.

Žene su danas značajno angažovane u društvenom, političkom i javnom životu, pa je logično i poželjno da državne i javne institucije, pa i mediji, koriste nazive njihovih zvanja i funkcija u ženskom gramatičkom rodu“, piše u odgovoru.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za RSE kaže da je prilikom donošenja zakona bila među onima koji su se protivili uvođenju kazni za nepoštovanje jezičkih odredbi, ali da je Skupština Srbije usvojila postojeće rešenje.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ V.Z/ Prenela V.A)