POSTOJI SAMO 5 AUTORKI ČIJA DELA DECA U SRBIJI ČITAJU U ŠKOLI: Postavlja se veliko pitanje zašto je zapravo tako?

Prisutnost spisateljica i pesnikinja u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju u Srbiji značajno je zbog stvaranja slike da i žene pišu, i da pišu dobro, te da je moguće poistovetiti se sa lirksim Ja i junakinjama i junacima koje su žene stvorile jednako kao i sa onim koji su produkti muške mašte.

Uplovljavanjem žena u kurikulum omogućava se stvaranje svesti kod devojčica i dečaka da su žene važan deo istorije i da nisu građanke drugog reda koje su samo opevane u pesmama velikana. Potom, korak po korak, oslobađa se stvaralački potencijal devojčica da slobodno izražavaju sebe i svet kroz pero.

U patrijarhatu žene su utišane kako bi sistem funkcionisao, ali, to ne znači da žene nisu govorile, pisale, stvarale, živele.

Izostavljanjem ženskih imena iz obrazovanja deci deluje kao da žene nisu bile sposobne da stvaraju, a realnost je da i te kako jesu, postoje i dokazi toga. No, potrebno je da deca znaju da su žene diskreditovane, zabranjivane ili pak im je bilo onemogućeno da se kroz život bave umetnošću, naukom ili drugim radom van kuće.

Osnovna i srednja škola u Srbiji imaju programe koji zahtevaju obaveznu i dodatnu lektiru, domaćih i stranih autora. Među njima kad-kad se nađe koja žena, ali, mahom su u pitanju muški autori.

Srpske spisateljice postoje, o njima pišu autorke i autori u časopisu Knjiženstvo, ali samo su pojedine ušle u kurikulume.

Spisateljice i pesnikinje koje devočice i dečaci čitaju u osnovnoj i srednjoj školi

1. Jefimija (1349-1405) Prva zapisana srpska spisateljica Jefimija deo je lektire za prvi razred srednjih škola. Njeno delo Pohvala knezu Larazu ušla je u kurikulum, ukoliko posmatramo da je obrazovanje u Srbiji nacionalizovano, zbog njenog dela koje veliča vladara koji se borio u Kosovskom boju. No, to ne znači da je autorkina veština umanjena.

   

2. Jelena J. Dimitrijević (1862-1945) Iako ne odmah prepoznata, Dimitrijević je ušla obrazovni program u Srbiji 2019. godine kao autorka čija dela će čitati učenice i učenici sedmog razreda, ali, kako je profesorka Dojčinović navela na Letnjoj školi u Ljubljani u okviru programa CEEPUS, prema nahođenju profesorki i profesora. Dakle, iako jeste deo kurikuluma, nastavnici će birati da li će deca čitati Sedam mora i tri okeana Jelene J. Dimitrijević.

   

3. Isidora Sekulić (1877-1958) U odnosu na prethodne dve autorke, građanke i građani Srbije su sigurno čuli i/ili čitali Isidoru Sekulić. Autorkina dela su obavezna lektira kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi. S druge strane, postoji pitanje da li je moguće deci predstaviti i sa njima analizirati dela Sekulić, kao i koliko se uči o samoj autorki i njenom delovanju van književnosti i društvenim odnosima sa poznatim osobama njenog doba.

   

4. Desanka Maksimović (1898-1993) Najpoznatija srpska (i jugoslovenska) pesnikinja, bar u okvirima obrazovanja, jeste Desanka Maksimović. Autorka čije pesme poznaju svi koji su se školovali u Jugoslaviji i Srbiji, a oko čijeg su se prisustva u kurikulumu vodile rasprave, svakako je prva asocijacija na žensko književno stvaralaštvo na našim prostorima.

   

5. Grozdana Olujić (1934-2019) Još jedna autorka čiju su poeziju mnogi čitali deo je kurikuluma u osnovim školama za tri razreda - šest, sedmi i osmi. No, Olujić je i esejistkinja, prevoditeljka, antologičarka, ali ti delovi njene bibliografije zanemareni su u daljem obrazovanju.

Dakle, pet autorki je uneto u kurikulum osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, kao obavezna ili izborna literatura. Kao što je gore napomenuto, one nisu jedine, ali dat je mali prostor.

Mali krug izabranih jeste višedecenijska borba feminističke kritike u užem smislu (one koja se bavi stvaralaštvom autorki) da se prepozna i prizna delo žena u književnom stvaralaštvu na prostoru Srbije.

Strah od obruča kanona i istiskivanja drugih (muških) autora zarad književnica i dalje vlada, te su učenice i učenici ograničeni na samo pet izvrsnih autorki.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)