Praznik, Foto: Tamara Trajković

vernici

JEDAN STROG OBIČAJ DANAS ČIM USTANETE MORATE DA ISPOŠTUJETE: Verovanje za MALI BOŽIĆ kaže da će vam SVE IĆI OD RUKE

Jednu stvar nikako ne smete da učinite uoči Srpske nove godine

Objavljeno: 13.01.2024. 14:32h > 07:56h

Četrnaesti januar (prvi januar po starom kalendaru) je praznični dan u kojem se slavi Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpska nova godina, kao i crkveni praznik Obrezanje Gospoda Isusa Hrista.

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.

Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina.

Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi a šta treba obavezno ispoštovati.

U obnovljenoj srpskoj državi pod Karađorđem, kada su se ustaničke granice i vlast ustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu.

Mnogi obredi i radnje o Božiću su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, tako da i ovaj dan obiluje živopisnim obredima.

foto: EPA-EFE/NIC ANTAYA

U mnogim mestima Vojvodine je bio običaj da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote.

Mešen je i posebni obredni hleb, zvani vasilica (ili: vasuljica), čiji naziv upućuje na ime Svetog Vasilija (ili Vasiljevdan), koji se praznuje istog dana.

Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

Na Mali Božić 14. januara ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Na ovaj dan, u svim hramovima SPC, služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog čiji pomen Crkva, takođe, slavi prvog dana Nove godine.

U nekim krajevima se veruje da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

Tu su i mnogi drugi običaji vezani za samu proslavu i trpezu.

Prema narodnim običajima uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu a posle se obavlja svečani ručak.

foto: Printscreen/Youtube/Dron Movies Design

O novogodišnjem ručku, pojedu se glava i plećka božićne pečenice koja se čuva do 14.

Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruča, pokupe se kosti od pečenice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka patila (množila) ko mravi.

Stari kažu i da se na Mali Božić nikako ne treba svađati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je tada bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu.

Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.

Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, goni te studena!“. Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”.

Na ovaj dan dolazi u selima pored Gruže domaćica položajniku jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.

Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića…

Veruje se tada da ide pravo u raj.

I na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući. Sveća se takođe gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, čim kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se čuva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san dođe pokojnik.

Bonus video:

(Espreso/Penzionisani.rs/Preneo D.M.)