Rumunska tradicija, Foto: Printscreen/TikTok/romaniaexplores

NESVAKIDAŠNJA PROSLAVA BOŽIĆA

KAD VIDITE ŠTA RUMUNI RADE ZA BOŽIĆ PAŠĆETE SA STOLICE: Za ovaj stari običaj retko ko zna, a i dalje se POŠTUJE

U Rumuniji proslave Božića i zime traju od 20. decembra do 7. januara

Objavljeno: 25.12.2023. 16:31h

Pisali smo o tome šta se jede širom sveta za Božić, ali i o neobičnim običajima, a jedan od njih je svakako i onaj u Rumuniji. Rumunska tradicija prevazilazi razmenu poklona i kićenje jelke, a najpopularnije su koledanje (Carol), koza (Capra) i ples medveda (Ursul).

U Rumuniji proslave Božića i zime traju od 20. decembra do 7. januara. Dvadeseti se zove Ziua de Ignat ili, u prevodu, Dan Ignata. Po predanju, ako porodica drži svinje, jednog dana zakolje glava domaćinstva, piše Index.

Svinjetina se koristi u božićnim jelima

Nakon što se svinja ubije, članovi porodice dele jelo pod nazivom Pomana Porcului (svinjski milosrđe) koje se tradicionalno kuva u kazanu i sastoji se od raznih komada svinjskog mesa (svinjski stomak, lopatica, džigerica, bubrezi, itd.) u sosu od belog luka. i servirano uz mamaligu (palentu).

Proslava Božića zapravo počinje na Badnje veče, kada je vreme da se kiti jelka. To se radi uveče na Badnje veče. Na rumunskom se Badnje veče zove Ajunul Craciunului. Pevanje božićnih pesama (poznato kao Colindatul) je takođe veoma popularan deo Božića u Rumuniji.

Na Badnje veče deca idu od kuće do kuće pevajući pesme i izvode ih za odrasle u svojim domovima. Često plešu. Deca dobijaju slatkiše, voće, tradicionalne kolače zvane kozonac, a ponekad i novac za dobro pevanje. Odrasli idu da pevaju pesme na Badnje veče.

U mnogim delovima Rumunije takođe je tradicionalno da se neko obuče u kozu sa šarenom maskom i ide okolo sa pevačima. Jarac je poznat kao Capra i on skače i igra unaokolo i ustaje na nestašluk!

Još jedna božićna tradicija u Rumuniji je ansambl bubnjeva ili dubasi. Ovo obično čine neoženjeni muškarci, a bend može imati do 50 ili 60 ljudi. Pored bubnjeva, često su tu i saksofoni i violine. Idu ulicama i primaju poklone.

Imaju i Deda Mraza

U Rumuniji, Deda Mraz je poznat kao Mos Craciun (Starac). Ranije, u komunizmu, donosilac poklona je bio Mos Gerila (Starac Mraz), a sada je Mos Craciun glavni donosilac poklona.

Tradicionalna rumunska božićna hrana uključuje pečeni đumbir i svinjske kotlete (napravljene od ubijene svinje s početka priče), Ciorba de perisoare, koja je blago kiselkasta supa od povrća napravljena od fermentisanih mekinja i svinjskih ćufti. Tu su i sarmale (kao i naša sarma), listovi kupusa punjeni mlevenim svinjskim mesom i servirani sa maligom/palentom, kozonac, bogat voćni hleb, i rumunske krofne zvane gogosi i kolači od sira.

Bonus video:

(Espreso/Index/Preneo M.D.)