Groblje, Foto: RINA

pažnja

"NIKAD SLAĐE NISAM JELA NEGO NA GROBLJU": Običaji za ZADUŠNICE koji šokiraju, je li ovo BOGOHULJENJE?

U vreme Zadušnica posebno je upadljivo koliko hrane i pića se nosi na groblje

Objavljeno: 01.11.2023. 19:38h > 19:41h

U mnogim mestima u Srbiji postoji običaj iznošenja hrane na groblje na pomen ili na Zadušnice. Dok je jednima to potpuno normalno i kažu da se nigde ne jede tako dobro, drugi su šokirani, a etnolog objašnjava odakle potiče ovaj običaj.

Na TikToku se pojavio snimak sa jednog od naših groblja, ali ono što je prvo upalo u oči je količina hrane koja je stavljena na humku ispred spomenika. Iako to nije ništa novo i neobično da se hrana i piće iznose na pomen umrlom, bar kada su manja mesta u pitanju, ljudi su bili začuđeni tom praksom.

U vreme Zadušnica posebno je upadljivo koliko hrane i pića se nosi na groblje. Većina Srba su pravoslavci, ali ne treba zaboraviti da mnogi naši običaju potiču iz paganskog jer je tokom pokrštavanja te običaje trebalo zameniti hrišćanskim.

Grobljefoto: Profimedia

Etnolog Vesna Marjanović je odgovorila na jednostavno pitanje: zašto Srbi jedu na groblju?

Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.

Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.

"U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada 'deli' za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima", objasnila je ona za Blic.

"Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine", kaže Marjanović.

"U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period", objašnjava etnolog.

Grobljefoto: Profimedia

Trizna, gozba za pokojnika

Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.

"Inače, hrana koja se na groblje iznosi za 'deljenje', prema verovanju 'ide' pokojnicima, pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja", kaže etnolog.

U skladu sa tim da pokojniku namenjujemo sve što mislimo da je voleo da jede i pije za života, i što želimo da mu na taj način "ugodimo", jeste i pojava da često rođaci ostavljaju čak i upaljene cigarete na grobovima onih koji su bili pušači dok su bili živi.

"E, stvarno je bio strastveni pušač, vidi kako i sad 'gori' cigaru", komentarišu ožalošćeni.

Majke i snajke

(Espreso/Mondo)