Sat / ilustracija, Foto: Profimedia

velika promena

ZA VIKEND ĆE "ODZVONITI" LETNJEM RAČUNANJU VREMENA:Evo kad treba VRATITI KAZALJKE i KAKO će to delovati na ZDRAVLJE

Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 29. oktobra u 2 sata.

Objavljeno: 27.10.2023. 12:48h

Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 29. oktobra u 03:00, pomeranjem časovnika za jedan sat unazad, čime počinje zimsko računanje vremena.

Sat koji se pojavljuje dva puta između dva i tri sata 29. oktobra, zbog pomeranja za jedan sat unazad, prvi put je označen kao sat 2A, a drugi put kao sat 2B.

Evropska unija je pre nekoliko godina najavila da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno računanje vremena, ali to se još nije dogodilo.

Na zimsko računanje vremena se prebacuje svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prebacuje poslednje nedelje u martu kada se vreme pomera za jedan sat unapred.

Kraći dani i duža noć mogu nekim ljudima veoma teško pasti i dovesti do zimske depresije, varijacija u krvnom pritisku, glavobolje, pojačane razdražljivosti.

Većina osoba se žali na osećaj umora, prekratak dan. Stručnjaci kao jedno od najpraktičnijih rešenja predlažu izlaganje dnevnoj svetlosti i šetnje.

Poremećajima cirkadijalnog ritma naročito su podložne osobe koje rade u smenama, u prvom redu noćnoj smeni, ali i hronični kardiovaskularni, neurološki i psihijatrijski bolesnici.

Lekari navode da to pomeranje za jedan sat, ima iste efekte na ljudski organizam kao prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu.

S obzirom da se radi o naglim promenama one imaju snažan uticaj na naš unutrašnji biološki časovnik. Kada je u pitanju povratak na zimsko računanje vremena,ljudi se najviše žale na probleme sa otežanim uspavljivanjem, osećajem da im dan prekratko traje, osećajem umora i pospanosti koja se javlja u večernjim satima i varijacijama u krvnom pritisku u prvih nekoliko dana od promene – kaže za portaleKlinika prof. dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neruofiziolog, profesor i naučni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Depresijafoto: Profimedia

Zimsko računanje vremena naglo skraćuje dan

Prof. dr Hrnčić objašnjava da vraćanjem na zimsko računanje vremena zapravo naglo ubrzavamo prirodno skraćenje dana i produženje noći. Većina osoba se relativno lako izbori s ovim promenama, ali ne i svi. Kod nekih osoba se zbog kraće vremenske izloženosti dnevnoj, sunčevoj svetlosti pojavljuju simptomi karakteristični za takozvanu zimsku depresiju.

– Nju karakterišu povećana pospanost, bezvoljnost, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, pojačan apetit, naročito ka šećerima i generalno ugljenim hidratima što vodi povwćanju telesne mase i gojaznosti. Ove promene mogu se pripisati smanjenju izlaganja dnevnoj svetlosti i promenama na nivou hormona, u prvom redu serotonina. Kod većine ljudi ovi simptomi su blagi i ne remete svakodnevne aktivnosti. Ipak, ako su ovi simptomi izraženi i ponavljaju se možemo govoriti o sezonskom afektivnom poremećaju koji zahteva pomoć lekara – navodi prof. dr Dragan Hrnčić.

S prelaskom na zimsko računanje vremena najbitnije je da se pacijenti pridržavaju terapije i da je redovno uzimaju onako kako je propisano, naglašava doktor.

– Ono što je po zdravlje najštetnije jesu zapravo same promene u računanju vremena, te bi zbog toga bilo najbolje ovu praksu obustaviti, a izabrati ono računanje koje je za našu zemlju i sa zdravstvenog i sa društveno – ekonomskog aspekta najpovoljnije – smatra prof. dr Dragan Hrnčić.

Kako se što bezbolnije prilagoditi na zimsko vreme?

Možemo preduzeti nekoliko mera kako bismo pomogli našem telu da se adaptira na nove okolnosti, a sagovornik portala eKlinika ističe da je u periodu pred nama, naročito u dugim jesenjim i zimskim danima, organizmu potrebno dosta sunčeve svetlosti.

Redovne šetnje tokom dana jako su važne, pogotovo za starije osobe i one koji nisu fizički aktivne tokom radnog vremena. Redovnu i umerenu fizičku aktivnost treba praktikovati i tokom zimskih dana. Temperatura u sobi u kojoj se spava treba da je za dva do tri stepena niža od temperatura u sobi u kojoj se boravi tokom dana i večeri, jer će to omogućiti bolji kvalitet spavanja. Potrebno je postepeno prilagoditi svoju dnevnu rutinu i psihički se spremiti da će dan mnogo kraće da traje. Osobe koje od ranije znaju da na njih pomeranje sata ima veći uticaj mogu sa promenama dnevne rutine započeti i jednu nedelju pre vraćanja sata na zimsko računanje vremena – savetuje dr Hrnčić.

Bonus video:

(Espreso / eKlinika)