Banka, Foto: Printscreen/RTS

ne piše se dobro

NEMAČKA NE MOŽE DA SE OPORAVI OD KRIZE: Poznati giganti zatvaraju firme, šta to znači za Srbiju?

Trenutna situacija u Nemačkoj izazvana krizom nije uopšte laka za sve ljude koji tamo rade

Objavljeno: 22.06.2023. 12:03h

Broj stečajeva i bankrota u Nemačkoj nezaustavljivo raste. Za samo 24 sata dve velike nemačke kompanije podnele su zahtev za bankrot. Kraj prošle i prvu polovinu ove godine obeležila su ztvaranja velikih komapnija, kao i otpuštanje radnika. Osim modne i tekstilne industrije stečajevi su se preneli i na fabrike, trgovinske lance, auto i građevinsku industriju.

Trenutna situacija u Nemačkoj izazvana krizom nije uopšte laka za sve ljude koji tamo rade, pa ni za brojne Srbe koji se bave građevinom ili rade u fabrikama i trgovini. Stručnjaci ne predviđaju bolja vremena, bar ne u ovoj godini.

Jedan od najnovijih slučajeva bankrota u Nemačkoj je kompanija "Weck-Glaser". Čelnici ove kompanije odlučili su da završe sa poslovanjem nakon 123 godine njenog postojanja. A danas je zahtev za stečaj podneo i automobilski gigant, kompanija koja se bavi procesnim inženjeringom Algajer.

foto: Uprava carine

Bankrot kompanije Algajer

Sud u Gepingenu prema navodima nemačkih medija imenovao je u utorak privremenog stečajnog upravnika za kompaniju Algajer. Algajer je inače pre godinu dana preuzela kineska Vestron grupa dok je pre toga porodica bivšeg predsednika upravnog odbora Ditera Hunda bila glavni deoničar.

Kompanija je u novembru saopštila da je ulazak Vestron grupe vratio finansijsku stabilnost, a šta je u međuvremenu pošlo po zlu za sada nije poznato, ono je samo jedan u nizu stečajeva u poslednjih par dana.

Algajer inače ima oko 1.700 zaposlenih širom sveta koje je bankrot šokirao.

maju proizvodne pogone i prodajna mesta u Nemačkoj, Španiji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama, ali i poslovnice u svim većim industrijskim zemljama sveta. Sedište kompanije je u Uhingenu.

Bankrot Weck-Glaser kompanije

Kultna Nemačka kompanija podnela je zahtev za stečaj, potvrdili su čelnici kompanije za mediji, ali bez konkretnih razloga i detalja. Sedište ove kompanije je u Bonu, gde je takođe pokrenut stečajni postupak. Ova kompanija postoji više od 123 godine na tržištu.

foto: Profimedia

Osim nadaleko poznatih tegli bez navoja proizvodili su stakleni asortiman za trgovinu i gastronomiju. Lokalni mediji navode da je poslovanje u Nemačkoj postalo sve teže. Energetska kriza, pandemija i nedostatak radnika ozbiljno su uticali na nemačku privredu, pa je i Weck-Glaser bio primoran da bankrotira.

Do sada je stečaj proglasilo nekoliko kompanija koje su se bavile prodajom odeće i obuće, ali i prehranom. Takođe se zatvorio niz tradicionalnih prodavnica i robnih kući.

Stručnjaci ne predviđaju ekonomski oporavak nemačke privrade u ovoj godini.

Modna industrija

Lista modnih lanaca koji su morali da podnesu zahtev za stečaj je sve duža. Neki od najsvežijih primera su H&M, Primark, i Orsay, od kojih većina njih radi u Srbiji.

Broj H&M prodavnica u Nemačkoj pada od 2019. Nedavno je objavljena informacija i da su zatvorene poslovnice na 38 lokacija. Nemački mediji navode kako H&M u 2023. godini planira da zatvori još više poslovnica.

Takođe, veliki maloprodajni lanac brze mode Primark najavio je da će ove godine zatvoriti više radnji u Nemačkoj nego što je prvobitno planirano.

Modna industrija u Nemačkoj pogođena stečajevima

Primark je zabeležio veliki pad prodaje u Evropi, a već je zatvorio veliki broj prodavnica, uključujući dve u Nemačkoj. Prema najavama, zatvoriće još četiri. Reč je o prodavnicama u Gelzenkirhenu, Kajzerslauternu, Krefeldu i Frankfurtu. 420 zaposlenih će ostati bez posla.

- Planiramo da optimizujemo naše prodajne prostore u Nemačkoj i revidiramo našu nemačku trgovinsku mrežu. Primarkov cilj je da nemački posao ponovo učini profitabilnim na duži rok, rekli su rukovodioci Primarka u decembru.

Dankwardt podneo zahtev za stečaj

Kako su ranije objavili nemački mediji još jedan poznati brend ide u stečaj. Dankwardt proizvodi šampone, dezodoranse, kreme za sunčanje za razne robne marke i privatne robne marke. Takođe su proizvodili proizvode za negu poznate marke Sebamed.

Sebapharma je ranije ove godine kupila delove kompanije Dankwardt kako bi osigurala buduću proizvodnju proizvoda Sebamed u Nemačkoj. Još uvek nije jasno kako će se nastaviti proizvodnja Sebamedovih proizvoda, mada postoje uveravanja da zastoja neće biti.

Uprkos finansijskim poteškoćama, stečajni upravnik kaže kako situacija nije nepovoljna, jer Dankwardt ima dosta narudžbina, piše Fenix Magazin.

Političarka Kristin Hininger je nedavno izjavila kako su se gradske vlasti do poslednjeg dana nadale kako će Kaufhof ipak ostati otvoren.

- Tu pre svega mislimo na radnike koji ostaju bez posla. Sigurno su neki radnici u trgovačkom lancu radili decenijama. Teško je to podneti. Kada tako velika zgrada u centru grada stoji prazna, to ima ozbiljan uticaj na neposredno okruženje i privlačnost našeg centra grada, rekla je Hininger.

Poklekla i najstarija mesara

Najstarija mesara u severnom delu Nemačke je podnela zahtev za stečaj. Reč je o mesari Rohrs koja je deo Jorka od 1709. Jork je gradić na levoj obali Elbe, u blizini Hamburga.

- Naša porodična mesara radi više od 300 godina. Mesara Rohrs deo je Jorka od 1709. U Altes Landu i šire, poznati smo po širokoj paleti proizvoda, svežini, čistoći, kvalitetu i usluga, stoji na internetskoj stranici stranici mesare Rohrs.

U prvom kvartalu pad proizvodnje 0,3 odsto

Nemačka ekonomija je u prvom kvartalu 2023. godine pala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je danas nemački Savezni zavod za statistiku Destatis. Nemački BDP je u poslednjem kvartalu 2022. godine pao za 0,5 odsto u odnosu na treći kvartal te godine, a negativan privredni rast u dva uzastopna kvartala je za mnoge ekonomiste znak recesije. Pad je istovremeno značajno viši u odnosu na tržišna očekivanja.

Generalno u Nemačkoj je došlo do pada potrošnje, a samim tim to je udar i na proizvodnju i na privredu. Praktično, slabljenje ekonomije koči pad privatne potrošnje, pošto su nemačka domaćinstva izdvajala manje za hranu, piće, odeću i obuću, kao i nameštaj, a u ovom segmentu je zabeležen pad od 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Šta sve ovo znači za Srbiju?

- Nekoliko stvari je tu važno. Imaće uticaja ali teško je reći koliko. Mi imamo vezu sa Nemcima po više osnova. Dve trećine naše trgovinske razmene se plasira u Evropsku uniju. Najveći naš trgovinski partner je Nemačka. Ako oni zapadaju u recesiju to znači da će određeni broj njihovih preduzeća imati problema i smanjiće svoj nivo aktivnosti a to znači da ćemo mi imati problema u nekom smislu, rekao je nedavno za "Blic Biznis" profesor i ekonomista Ljuba Savić.

On dodaje da svakako nije ista situacija kada je zemlja imala rast od 3 do 4 odsto uz polet, kada je reč o zemlji gde se puno investira, zapošljava, podižu plate ali i očekivanja.. Sada je kako kaže obrnuto i u kojoj meri će biti izražena nemačka recesija u toliko možemo očekivati uticaj na srpski izvoz.

foto: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Recesija u Nemačkoj prema rečima ekonomista se ogleda upravo u problemima sa kojima se suočavaju preduzeća

- Drugo, mi sada imamo veliki broj nemačkih fabrika, i prema poslednjim informacijama preko 70.000 ljudi u Srbiji je radilo u tim fabrikama. Većina tih fabrika su komponentaši, odnosno one proizvode neke delove za nemačke automobile. I vrlo mali deo toga ide na slobodno tržište. Ako te kompanije budu imale problema sa proizvodnjom, sa krizom, sa recesijom u koju upadaju polako, svakako da će to da se odrazi i na naše fabrike koje proizvode te komponente za njihove kompanije, tvrdi profesor.

Treća stvar preko koje smo povezani, kaže profesor Savić jesu naši radnici koji rade u Nemačkoj.

- Prilično veliki broj naših radnika radi tamo, čak i treće generacije, ljudi koji su otišli i davno, neki su otišli i skoro ali je sasvim jasno da će oni imati problema zbog recesije. Tu su i oni koji deo novca šalju u našu zemlju ili ga troše kada dolaze. Sada može da se desi da oni izgube posao. To naravno ima veze sa tim da li će fabrika u kojoj rade biti pogođena recesijom, što je vrlo verovatno da hoće, kaže ekonomista.

(Espreso/Blic)