ŠTA SE TO DEŠAVA SA NEMAČKOM PRIVREDOM? Objavljeni su novi podaci!

Učinak nemačke privrede u četvrtom kvartalu prošle godine bio je lošiji od očekivanog, što je znak da najveća evropska ekonomija, usled teško pogođene proizvodnje i smanjene potražnje, verovatno ulazi u recesiju.

S druge strane, ekonomija evrozone je ostvarila rast u poslednja tri meseca 2022, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.Nemačka privreda zabeležila je neočekivani pad u četvrtom kvartalu prošle godine, signalizirajući da možda ulazi u dugo očekivanu recesiju, ukazuje Tajms.

Dok su ekonomisti očekivali da će BDP ostati isti, on je u poslednja tri meseca 2022. smanjen za 0,2 posto u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je nemački biro za statistiku 30. januara.

Recesija, koja se tehnički definiše kao dva uzastopna tromesečna pada, postala je verovatnija jer, naglašava list, mnogi ekonomisti misle da će se ekonomija takođe smanjiti u prvom kvartalu 2023, piše Tajms.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je prošle nedelje da se ekonomskom krizom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu sada može upravljati, iako visoke cene energije i rast kamata znače da vlada ostaje oprezna. Vlada je saopštila da bi ekonomska situacija trebalo da se poboljša od proleća.

Neočekivani ekonomski pad u četvrtom tromesečju pokazuje da sve veći troškovi energije smanjuju potražnju potrošača ali i to koliko je njemačka proizvodnja teško pogođena, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Ipak, navodi londonski list, proporcije ekonomskog pada u Nemačkoj, kao i drugde u Evropi, daleko su manje nego što su ekonomisti predviđali tokom većeg dela druge polovine 2022, kada su skokovi cene gasa povećali zabrinutost od teške recesije.

Nakon što su objavljeni podaci o neočekivanom padu nemačke ekonomije, pojedini stručnjaci tvrde da je reč o blagom padu koji ukazuje na "tehničku recesiju".

Nemačka statistička kancelarija je saopštila da je nemački ekonomski pad posledica smanjene potražnje usled rasta troškova energije, ističe Fajnenšl tajms i dodaje da su troškovi energije za nemačke potrošače porasli za 34,7 posto tokom 2022.

Nemačka ekonomija je sada 0,2 posto veća nego pre pandemije, što je sporiji oporavak nego u ostatku Evropske unije, navodi list uz ocenu da je Nemačka zbog velike proizvodne baze pogođena snažnije skokom cena gasa od drugih evropskih zemalja.

Analitičari smatraju da su se izgledi Nemačke "poboljšali" poslednjih nedelja, zahvaljujući ne samo blagonaklonom zimskom vremenu i smanjenju cena gasa i struje, već i kraju kineske politike "nula kovida" što bi moglo povoljno da utiče na nemački izvoz.

Međutim, drugi veruju da ekonomski rast može ugroziti agresivni ciklus Evropske centralne banke (ECB) u povećavanju kamatnih stopa i rizik od trajno visokih cena energije. Tržišta očekuju da će u narednim danima ECB povećati stope za pola procentnog poena, pa za još pola poena u martu.

Dok su Nemačka i Italija zabeležile negativne stope ekonomskog rasta u četvrtom kvartalu prošle godine, Francuska i Španija su povećale rast, piše Rojters pozivajući se na najnoviji izveštaj Eurostata.

Prema izveštaju objavljenom 31. januara, evrozona je ostvarila rast u poslednja tri meseca 2022, uspevši da izbegne recesiju, iako su ogromni troškovi energije i rast kamatnih stopa uzeli težak danak na ekonomiju valutnog bloka.

Bruto domaći proizvod u zoni eura povećao se za 0,1 posto u četvrtom kvartalu, pokazali su podaci Eurostata, nadmašivši očekivanja Rojtersove ankete o padu od 0,1 posto. U poređenju s godinom ranije, rast je bio 1,9 odsto.

Rat u Ukrajini, koji traje skoro godinu dana, pokazao se, naglašava Rojters, skupim za evrozonu, koja sada obuhvata 350 miliona ljudi u 20 zemalja, s obzirom na to da se neke članice u velikoj meri oslanjaju na jeftinu energiju.

Rast cena nafte i gasa iscrpio je štednju i usporio investicije, dok je ECB pokrenula neviđena povećanja kamatnih stopa kako bi zaustavila inflaciju.

Međutim, navodi Rojters, ekonomija je pokazala i određenu neočekivanu otpornost – slično kao tokom pandemije kovid-19, kada je rast nadmašio očekivanja jer su se preduzeća brže prilagođavala promenjenim okolnostima nego što su kreatori politike predviđali.

(Espreso/Beta/Tajms)