Crkva, Foto: Tamara Trajković

SPC

NAREDNIH NEDELJU DANA VERNICI SLAVE OVE PRAZNIKE: Svi običaji o Vrbice do Uskrsa, svi moraju uraditi veliku stvar

Na Veliki četvrtak Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na taj dan bila Tajna večera, kada je Isus ustanovio svetu tajnu pričešća

Objavljeno: 08.04.2023. 10:02h

Danas pravoslavni vernici obeležavaju Lazarevu subotu - Vrbicu, zatim su Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Veliku (Strasnu) subotu i sam Vaskrs, koji se slavi tri dana.

Lazareva subota u narodu poznata je kao Vrbica posvećena vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih posle četiri dana u grobu je praznik slave mnoge porodoce kao krsnu slavu, a među njima i patrijarh SPC Irinej.

Na Lazarevu subotu praznuje se posebano i vrlo živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica, kada se bere olistalo pruće od vrbe u zamenu za palmine grančice, a deca nose cveće io zvončiće.

U nedelju na Cveti crkva slavi Ulazak Hristov u Jerusalim kao uspomenu na poslednji carski i svečani ulazak Isusa u sveti grad.

FOTO: Vikipedija / Javno vlasništvo
FOTO: Beta / Emil Vas
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović
FOTO: Stefan Stojanović

Posle Lazareve subote i Cveti, uobičajeno da oni koji su postili mogu da se pričešćuju prva četiri dana Strasne sedmice i to na "pređeosvećenim" liturgijama u ponedeljak, utorak i sredu, kao i na Veliki četvrtak kada se služi litugrija Svetog Vasilija Velikog.

Na Veliki petak nema liturgije niti pričešća, koja se ponovo služi na Veliku subotu i Vaskrs.

Takođe, oni koji su postili Veliki post mogu se pričestiti na vaskršnjoj liturgiji u pondelja i utorak, iako su mrsili na Vaskrs.

Na Veliki četvrtak Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na taj dan bila Tajna večera, kada je Isus ustanovio svetu tajnu pričešća.

Na taj dan uveče, u crkvama se čita 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

Veliki petak je dan Hristovog stradananja, kada je osuđen na smrt od strane Rimljana, a na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.

Na taj dan se čitaju Carski časovi kojim se na jutrenju podseća na njegovo vođenja na sud ka Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi plaštanica na sredinu hrama radi poklonjenja Hristu.

Prema predanju, u subotu po raspeću su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

Za hrišćane je praznik vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu. Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, a vernici se pozdravljaju sa "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!".

Inače, jaje je simbol obnavljanja prirode i života.

(Espreso/Agencije)