Bekim Fehmiu, Foto: Profimedia

životna priča

OVAJ JUGOSLOVEN JE BIO IDEAL MUŠKE LEPOTE: Na kraju je napisao oproštajno pismo i OKONČAO ŽIVOT NA STRAŠAN NAČIN

Istina o životu i smrti slavnog glumca

Objavljeno: 28.03.2023. 10:45h > 10:50h

"Ja Bekim, što znači blagoslov, poslednji sam od muške dece. Imam veliku i gotovo uvek ošišanu glavu… Mene svi vole i uvek se raduju kad me vide, daju mi novac da kupim sladoled ili salep..." (Blistavo i strašno, 2001. godina)

Svetski poznat, filmski i pozorišni glumac, albanskog porekla, Bekim Fehmiu rođen je 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Prvi istočnoevropski glumac koji je zaigrao pred holivudskim kamerama i jedan od najboljih glumaca kog je imala jugoslovenska kinematografija.

Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mate Miloševića. Ogromnu slavu je stekao u filmu crnog talasa "Skupljači perja", u kome je igrao sa Oliverom Katarinom.

foto: Profimedia

Glumio je u celoj Evropi, naročito u Italiji. Imao je dugogodišnji ugovor sa italijanskim režiserom Dinom de Laurentisom, sarađivao je sa Džonom Hjustonom, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Dirkom Bogardom, Šarlom Aznavurom i drugima. Pored "Skupljača perja" Aleksandra Saše Petrovića, snimio je "Roj" Miće Popovića, "Uzrok smrti ne spominjati" Jovana Živanovića, "Devojka" Puriše Đorđevića i mnoge druge. Samoinicijativno je prestao da se bavi glumom 1987. godine, "u znak protesta zbog antialbanske propagande".

Bio je oženjen koleginicom, glumicom Brankom Petrić, sa kojom je imao dva sina – Hedona i Uliksa.

Branka je ispričala i da se Bekim nije sviđao samo ženama, nego i muškarcima, pa je tako za dizajnera Džona Galiana početkom 70-ih bio ideal muške lepote.

- Bekim je imao potrebu da mi se poveri, makar i u knjizi, a znao je da ću ja sve, kao i uvek, prihvatiti prijateljski. U šali sam mu govorila da bih se ja na njegovom mestu ponela još i gore - pričala je Branka za Gloriu.hr., koju je Fehmiu u knjizi opisao kao Amazonku, dok ju je s obale posmatrao u moru sa sinovima Uliksom i Hedonom.

Živeo je sa svojom suprugom, braćom i sestrama na relaciji Beograd-Priština-Prizren. Dana 15. juna 2010. godine izvršio je samoubistvo u svom stanu u Beogradu.

Ko je bio Bekim Fehmiu?foto: Profimedia

Samurajska smrt Bekima Fehmiua

O načinu na koji je skončao život jednom prilikom je za Nedeljnik ispričala njegova udovica, glumica Branka Petrić.

- Šta je samuraj? On mora da bude hrabar, da poštuje sve kodekse. Često je citirao Seneku, parafraziram: „Vlast nad samim sobom je najveća vlast.“ I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao – da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna žena je rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok.

- To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je crven, bordo, tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: „Kako je tata lep.“ A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu.

- Bekim nije hteo nigde da ga stavljaju i svrstavaju. On je pripadao svojoj porodici i našoj porodici. I veoma i istinski je doživljavao ono što je počelo da nam se dešava i ono što mi sada živimo. Jer danas nam deluje da se sve urušilo. Čemu tačno da verujemo? Toliko se na globalnom planu stvorilo nepoverenje. Vreme se iščašilo iz zgloba i kao da se svi pitamo da li je došlo do neke tačke potpunog beznađa, bezidejnosti, bez neke vodilje. Neko je izjavio da je utopija sada glavna ideja. A Bekim je već to osećao. Za njega je umetnost bila najuzvišenija kada je osetio da se svet urušava, a da ne govorim o našoj situaciji kada se pojavljuju najgore ljudske osobine, on je bio razočaran. Nije ni samo razočaranje već ono: „Svete, neću te više takvog. Želim neki drugi svet. Lepši i plemenitiji. Nosi se.“

Bekim je objavio knjigu uspomena "Blistavo i strašno", koju je napisao još 1985. Drugi deo ove knjige objavljen je posthumno, u jesen 2012. Govorio je srpski, albanski, makedonski, turski, romski, španski, engleski, francuski i italijanski jezik. Po sopstvenoj želji ispraćen je uz zvuke Betovenove "Ode radosti" a njegova supruga i deca su posuli njegov pepeo po Bistrici, zagazivši zajedno u hladnu vodu. Tako je, niz brzake ove prizrenske reke uz koju je odrastao, otišao Bekim Fehmiu, Prizrenac i Beograđanin, Albanac i Jugosloven, a pre svega veliki glumac.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)