Benzin, Foto: Profimedia

STRAŠNO

AKO VOLITE MIRIS BENZINA, ČUVAJTE SE: Naučnici otkrili JEZIVU ISTINU, evo koliko može da BUDE OPASAN

Što se tiče benzina, njegov miris možemo povezati s ugodnom vožnjom, zbog čega nam ponekad prija kada ga osetimo, ali to je samo jedna strana priče

Objavljeno: 14.03.2023. 13:43h

Miris benzina je vrlo specifičan fetiš mnogih ljudi iako mnogi to ne žele da priznaju. Naučnici su se zainteresovali za ovaj fenomen i došli do dva objašnjenja jedno opasnije od drugog.

Od te dve teorije jedna je psihološka, a druga fiziološka. Prva, poznata kao Prustov fenomen, ima korene u psihologiji kognitivnog ponašanja, a uzima u obzir i anatomiju. U pitanju je fenomen koji je dobio ime po francuskom piscu Marselu Prustu, a koji objašnjava zašto volimo miris vanile, limuna ili borova, ili zašto nas miris sveže pokošene trave podseća na detinjstvo, piše The Drive, a prenosi N1.hr.

Prema istraživačima Univerziteta u Liverpulu, naš olfaktorni sistem dovoljno je blizu delova našeg mozga koji obrađuju emocije i pamćenje (amigdala i hipokampus) da mirisi mogu lakše uticati na emocije isključivo na temelju blizine našeg frontalnog korteksa. Vaše čulo mirisa je toliko blizu vašem mozgu da mirisi pokreću emocije brže nego bilo šta drugo. Što se tiče benzina, njegov miris možemo povezati s ugodnom vožnjom, zbog čega nam ponekad prija kada ga osetimo.

foto: Profimedia

Druga teorija je više fiziološka i puno strašnija. Ideja je da mali tragovi benzena u benzinu umrtvljuju naš mezolimbički sistem, dajući nam privremeni osećaj euforije i povezujući miris plina s osećajem blaženstva. Možda nam se zapravo ne sviđa miris plina, nego samo ono što on čini našem mozgu povezujući ga sa srećom. To bi mogao biti razlog zašto isti ljudi vole miris benzina kao miris boje, teniskih loptica ili laka za nokte. Benzen čini samo vrlo mali udeo u benzini, manje od 1 posto, ali naše čulo mirisa može pokupiti ugljikovodike u vazduhu.

Benzen je ipak gadna stvar. Američki Nacionalni institut za zdravlje opisuje šta se događa kada smo previše izloženi inhalatorima kao što je benzen, koji je bezbojan, i njegovu sposobnost da izazove “oštećenje kratkoročnog pamćenja, pažnje, inhibicije odgovora i rešavanja problema”, s dugotrajnim učincima “zbog gubitka volumena bele mase u mozgu. Ukratko, benzen praktično izjeda naš mozak.

(Espreso)