Zgrada, Foto: epa deniz tekin

PROČITAJTE

EVO ZAŠTO ZGRADE TOKOM ZEMLJOTRESA PADAJU KAO "KULE OD KARATA" To se dešava isključivo iz OVOG razloga

Dr Željko Žugić, građevinski inženjer, magistar inženjerske seizmologije je otkrio zašto zgrade padaju kao da su "kule od karata".

Objavljeno: 09.02.2023. 10:00h > 11:38h

Govoreći o zemljotresima u Turskoj i generalno o razornim posledicama zemljotresa, Dr Željko Žugić, građevinski inženjer, magistar inženjerske seizmologije i doktor tehničkih nauka, kaže da zgrade padaju jer projektanti imaju obavezni minimum koji moraju prema propisima da ispune.

"Glavno iznenađenje u ovom slučaju je generalna podcenjenost inteziteta seizmičkog hazarda u seizmički aktivnim područjima, što dokazuje zemljotres u Turskoj i Siriji, kao i skoriji potresi u Hrvatskoj i Albaniji. Sa svakim zemljotresom smo sve pametniji ali i sve nesigurniji jer saznajemo da propisi nisu odgovarajući. Propisi jednostavno kaskaju za zemljotresima", rekao je on. Dobar primer je Hrvatska koja je nakon zemljotresa u Petrinji menja svoje propise, napominje Žugić za potral Gradnja.rs

FOTO: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
FOTO: ap kamran jebreili, printscreen/twitter
FOTO: Arnaud Andrieu / Sipa Press / Profimedia
FOTO: Adem ALTAN AFP Profimedia
FOTO: Depo Photos/ABACA / Abaca Press / Profimedia
FOTO: MUP Srbije
FOTO: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
FOTO: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
FOTO: Depo PhotosABACA Abaca Press Profimedia
FOTO: AP Photo Ghaith Alsayed
FOTO: IHA agency via AP

Ni od seizmologa ne treba očekivati previše

"Karte seizmičkog hazarda su polazna osnova da li je neko područje podložno seizmičkim uticajima i u kom intezitetu. Sam proces kreiranja ovih mapa u mnogome zavisi od kvaliteta razpoloživih ulaznih podataka. Na područjima gde nemamo merenja (zapise prethodnih zemljotresa, kao ni podatke o geologiji) prinuđeni smo da kombinujemo inženjerski izmerene veličine sa istorijskim podacima (npr. u crkvenim knjigama postoji zapis da je zvonik crkve bio oštećen u zemljotresu početkom 19. veka), što sam rezultat naše analize može učiniti prilično nepouzdanim. Često smo svedoci da se meterolozi i hidrolozi prevare u svojim prognozama iako za svoje predikcije imaju mnogo bolje i merljivije ulazne podatke, prema tome ni od seizmologa ne treba očekivati previše", rekao je Žugić.

U našoj zemlji je, kako dodaje, sličan problem - podcenjenost inteziteta seizmičkog hazarda u određenim regionima kao i neuzimanje u obzir lokalnih uslova tla, ali, na sreću, Srbija je zemlja male do srednje seizmičnosti. Postoji veoma mala verovatnoća pojave zemljotresa ovakve jačine, ali sigurno da bi on izazvao devastaciju velikog broja novih zgrada u Srbji, ali i same infrastrukture, kao što su mostovi, putevi, železnica...", zaključio je na kraju Željko Žugić za Gradnja.rs.

(Espreso/Gradnja.rs)