Gas, Foto: Profimedia, Grad Vršac

NEMA SIGURNOSTI NA VIDIKU

NEMAČKA SKUPO PLAĆA DA OBEZBEDI ENERGENTE ZA VREME KRIZE: Ulaganje blizu 500 milijardi dolara NIJE DOVOLJNO?

Nema sigurnosti na vidiku, a napori da se stvore dve alternative za rusko gorivo – tečni prirodni gas (LNG) i obnovljivi izvori energije biće godinama udaljeni od ciljanih nivoa

Objavljeno: 16.12.2022. 10:21h > 10:34h

Nemačka skupo plaća da obezbedi snabdevanje energentima u krizi, a ulaganja od skoro pola triliona dolara u energetski sektor od početka rata u Ukrajini i dalje rastu i uopšte nije izvesno da će to biti dovoljno, piše Rojters.

Suma od 440 milijardi evra, namenjena za borbu protiv energetske krize, približava se iznosu od 480 milijardi evra, koliko je, prema podacima nemačkog ekonomskog instituta IV, Nemačka potrošila od 2020. godine da zaštiti svoju ekonomiju od uticaja virus korona pandemija.

Sredstva uključuju četiri paketa pomoći u vrednosti od 295 milijardi evra, uključujući spas od 51,5 milijardi evra za energetsku kompaniju Uniper i paket od 14 milijardi za Sefe, ranije poznat kao Gazprom Germania, a zatim i do 100 milijardi evra likvidnosti za komunalne kompanije da se osiguraju od neplaćanja i oko 10 milijardi na infrastrukturu za uvoz LNG.

foto: Profimedia

Analitičar: Cela nemačka privreda se suočava sa ogromnim gubitkom

Suma takođe uključuje ranije nenajavljene obaveze od 52,2 milijarde evra državnom zajmodavcu KfV za pomoć komunalnim preduzećima i trgovcima da napune skladišta gasa, kupe ugalj, promene izvore gasa i pokriju neke marginalne zahteve.

Uprkos takvim naporima, neizvesno je da će Nemačka zameniti ruske isporuke: prošle godine je iz Rusije uvezla oko 58 milijardi kubnih metara gasa, što predstavlja oko 17 odsto njene ukupne potrošnje energije.

foto: Profimedia

„Koliko će ova kriza biti ozbiljna i koliko će dugo trajati u velikoj meri zavisi od toga kako će se energetska kriza razvijati. Cela nacionalna ekonomija se suočava sa velikim gubitkom bogatstva“, rekao je Mihael Gromling iz IV.

Prema proračunima koji daju najnižu zbirnu sumu svih nemačkih finansijskih napora u cilju obezbeđivanja snabdevanja energijom, izdvojena sredstva iznose oko 440 milijardi evra. To je otprilike 1,5 milijardi evra dnevno od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, ili oko 12 odsto nemačkog BDP-a, ili oko 5.400 evra po stanovniku.

Vrhunska evropska ekonomija, koja je dugo bila sinonim za razborito planiranje, sada se našla na milost i nemilost. Racioniranje energije predstavlja pretnju u slučaju produženih hladnoća u Nemačkoj ove zime, prvih u pola veka bez ruskog gasa.

"Kako je nemačka privreda? Ima visoku temperaturu"

Zemlja se okrenula skupljem spot tržištu, ili gotovinskom plaćanju, u pokušaju da nadoknadi neke od izgubljenih ruskih pošiljki, gurajući inflaciju na dvocifrene stope. Nema sigurnosti na vidiku, a napori da se stvore dve alternative za rusko gorivo – tečni prirodni gas (LNG) i obnovljivi izvori energije biće godinama udaljeni od ciljanih nivoa.

„Nemačka ekonomija je sada u veoma kritičnoj fazi jer je budućnost snabdevanja energijom neizvesnija nego ikad“, rekao je Stefan Kuts iz Kil instituta za svetsku ekonomiju.

"Kako stoji nemačka ekonomija? Ako pogledamo inflaciju, ona ima visoku temperaturu", rekao je on.

Nemačka se dugo oslanjala na ruski gas

Prema podacima Instituta Kil, nemački računi za uvoz energije će ove i sledeće godine porasti za ukupno 124 milijarde evra, u poređenju sa rastom od sedam milijardi za 2020. i 2021. godinu. Ovo predstavlja veliki izazov za nemačke energetski intenzivne industrije.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Grad Vršac
FOTO: Profimedia

Hemijski sektor, koji je najizloženiji rastu troškova električne energije, ove godine očekuje pad proizvodnje od 8,5 odsto. Sektorsko udruženje VCI upozorava na velike strukturalne lomove u nemačkom industrijskom pejzažu.

Ministar ekonomije Robert Habek je u martu postavio cilj da se ruska energija zameni do sredine 2024. godine, što mnogi smatraju preambicioznim. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja Marcel Fračer i izvršni direktor najvećeg nemačkog proizvođača električne energije RVE Markus Kreber računaju da se to neće dogoditi do 2025. godine, i to samo ako se brzo pronađu ili povećaju alternativni izvori.

Što se LNG-a tiče, Nemačka nema sopstvenu infrastrukturu jer se dugo oslanjala na ruski gas, pa tek sada počinje da gradi svoje uvozne kapacitete. Za sada se oslanja na šest plutajućih uvoznih terminala. Tri bi trebalo da budu puštene u rad ove zime, dok bi ostale trebalo da budu postavljene krajem 2023. godine, čime bi ukupan kapacitet bio najmanje 29,5 milijardi kubnih metara godišnje.

(Espreso/Index.hr/Agencije)