Porođaj (ilustracija), Foto: Profimedia

problemi

DOK ŽENA LEŽI U PORODILIŠTU, MUŽ SE OPIJA SA DRUŠTVOM: Kažu "VALJA SE", a PORODILJE LUDE zbog toga

Danas, sve su češći derneci u kafanama i provodi u klubovima koji traju do rane zore, tata ostaje bez pola garderobera, jer svaki gost želi da mu pocepa košulju ili majicu, slavi se uz muziku i potoke pića...

Objavljeno: 01.12.2022. 11:15h

Bleda, ispijena, iscrpljena žena koja je na svet donela dete i koja deli bolničku sobu sa drugim porodiljama, dok njen muž slavi sa familijom i prijateljima u kafani ili klubu, slika je koja danas prati rođenje bebe u svim delovima Srbije.

Iako ovaj običaj nije novijeg datuma, već datira vekovima, način proslave se promenio, a sa njim donekle i stavovi novopečenih mama i tata.

- Kad se dete rodi, to “valja da se zalije” - rečenica je koja se poput zaveta prenosi s kolena na koleno na našim prostorima.

“Zalivanje” se nekada obavljalo u krugu porodice, sa rođacima i bliskim komšijama. Novopečenom tati gosti bi pocepali košulju, popila bi se po koja čašica rakije, ponešto zamezilo i poželelo puno sreće roditeljima i bebi, i još “punija kuća”. Čestitanje ne bi potrajalo duže od par sati, makar u prvom danu po dobijanju srećne vesti o prinovi.

foto: AP

Danas, sve su češći derneci u kafanama i provodi u klubovima koji traju do rane zore, tata ostaje bez pola garderobera, jer svaki gost želi da mu pocepa košulju ili majicu, slavi se uz muziku i potoke pića...

Ali, da li je baš u prvim satima pošto je žena prošla kroz porođajne muke etički da se muž provodi ili bi to slavlje ipak moglo i da sačeka?

Mišljenja na ovu temu su podeljena.

“Rekla sam mužu da sačeka sa žurkom i imala sam za to dobar razlog”

- Imala sam visokorizičnu trudnoću, zbog povišenog krvnog pritiska i kovida-19 koji sam dobila u trećem mesecu - kaže za Telegraf Jelena P. (29) iz Beograda.

- Pre nego što ću otići u porodilište na zakazan carski rez, dogovorila sam se sa suprugom Nikolom da ne organizuje slavlje povodom rođenja našeg prvog deteta istog dana kad se porodim. Strahovala sam da li će sve proći kako treba, što je, mislim, i prirodno u situaciji u kojoj sam se našla.

Njen suprug se, kaže, odmah složio sa tim predlogom:

foto: EPA/Attila Balazs

- Priznao je da nije u redu da se on provodi sa društvom dok se ja budim iz anestezije i pokušavam da se sastavim od porođaja. Dogovorili smo se da zajedničko slavlje povodom rođenja bebe napravimo kad beba i ja izađemo iz bolnice i malo se oporavim.

Jelena dodaje da na njen i muževljev dogovor ni njeni ni njegovi roditelji nisu gledali blagonaklono.

- Svekrva se naljutila, jer je baš htela da ugosti komšije i rođake istog dana kad postane baka, a i moj otac se uvredio kad sam ga zamolila da ne okuplja društvo dok beba i ja ne izađemo iz bolnice. Njih nije bilo briga kako ću se osećati što oni slave dok se ja sastavljam od porođajnih bolova - nastavlja Jelena.

Posebno ju je pogodila rečenica njenog tate:” Nemoj da mi braniš da proslavim rođenje unuka, neću da ga bije maler.”

- Kakav maler u 21. veku, gde mi to živimo i da li je moguće da ljudi još veruju u te stvari?! - pita se Jelena.

“Gledala sam kako se provode i bila presrećna”

Nina K. (26) porodila se ovog leta u Nišu. Pre nego što se njoj i njenom suprugu Jovanu priključiti sin Aleksa, dogovorili su se da Jovan odmah po saznanju da je postao tata ode sa društvom u kafanu.

foto: Marina Lopačić, Ilustracija

- Rođenje deteta je najvažnija stvar u životu, najsrećniji događaj koji smo Jovan i ja planirali otkako smo počeli da se zabavljamo - kaže Nina.

- Posle devet godina ljubavi, na svet je došao naš Aleksa. Po dogovoru, Jovan je sa našim prijateljima otišao u kafanu da proslave uz trubače, iće i piće. Bio mi je to najsrećniji dan u životu, jer em što sam postala mama, em što sam gledala preko mobilnog telefona kako se meni najdraži ljudi provode u čast rođenja našeg sina. Postporođajni bolovi bili su blaži, jer su me preplavila najlepša osećanja.

“Neka slavi, to se valja”

Katarina D. (36) iz Novog Sada i njen suprug godinama su se lečili od steriliteta. Devojčica, koja je proletos došla na svet, bila je iščekivana punih 12 godina.

- Uopšte nisam imala dilemu da li bi Uroš sa mojim i njegovim roditeljima i našim prijateljima i rođacima trebalo da proslavi Dunjino rođenje - kaže Katarina.

- Mi smo toliko dugo čekali dete, da bih se osećala užasno ako bih mu rekla da pričeka sa proslavom. Jeste i da je korona prisutna, i da je rizik da bi neko mogao da se zarazi na većem skupu, ali mi nije padalo na pamet da im predložim zabranu okupljanja. Svi su vakcinisani i svi su nosili maske, makar u prvom satu proslave.

Katarina dodaje da su rođenje kćerke proslavili i posle mesec dana, kada se ona oporavila od porođaja.

- Otišli smo sa društvom u kafanu i slavili celu noć. Mislim da sam bila najglasnija od svih, a i sama sam Urošu iscepala devet košulja, pa sam “pelcere” davala prijateljima koji, kao i mi, godinama pokušavaju da postanu roditelji. Proslava rođenja deteta je divan običaj, nisu ga naši stari za džabe održali toliko dugo, i mi bi trebalo da ga sačuvamo, to se valja - poručuje Katarina.

(Espreso/Telegraf)