ZAVRŠENO SUĐENJE: Lalić izneo JEZIVE detalje "Belivuk odvajao veće delove SEKIROM, Jovanović MESARSKIM NOŽEM"

 Završeno suđenje

Suđenje je za danas, zbog isteka radnog vremena završeno, a nastavak je zakazan za četvrtak, kada će Laliću pitanja i dalje postavljati sudsko veće, a potom odbrana. Na samom kraju, na red dolaze i optuženi, koji će takođe imati isto pravo.

Droga na stadionu i formiranje klana

Tužilac: Da li je na stadionu čuvana droga?

Lalić: Jeste, droga je dopremana uglavnom tako što se naprave porudžbine, i onda se odredi jedan dan za "izbacivanje", neko uglavnom Deda doveze drogu na stadion. Ona se krila uglavnom u kuhinji i ostavi iza kuhinje, tu je bilo pogodno. Kako ko dolazi na stadion, on uzima svoj deo. Više puta smo pravili spid u toj kuhinji, tu je stajala sumporna kiselina, veća količina etil alkohola, čist kofein, koji je stizao u kutijama od po 20 kilograma, rukavice, vage, kese, mašine za vakumiranje. Sve je to tu stajalo a kokain se dopremao i gledalo se da se razdeli istog dana. Primopredaja marihune se retko dešavala na stadionu, to su uglavnom vozači vozili na stadion. U tome je učestvovala većina ljudi koja je obitavala tu, gotovo svi iz grupe osim Stefanovića, Jankovića i Greka. U lanac distribucije su uključeni svi koji su radili obezbeđenje u klubovima i od toga se grupa i finansirala, kroz splavove a kokain su distribuirali Veljko i Marko.

Sudija: Kada je grupa formirana?

Lalić: Ja sam se krajem aprila 2019. vratio u Srbiju i tada to kreće. Tada su uzete te prostorije. Vođe su bile Veljko i Marko, braća Budimir, ja, Jankvoić, Draganić, Spasojević, Hrvatin, Đurić, onda bih tu mogao da stavim Tadića, Vučeljića, Vladimira Greka, Senada Rešovića, Dejan Tešić.

Sudija: Rekli ste da ste prvi put posle slučaja sa Kojićem čuli za kuću u Ritopeku. Kako je došlo do toga da se ona obezbedi?

Lalić: Pričao sam sa Miljkovićem i Draganićem, jer sam bio zainteresovan za to. Pitao sam i koliko bi koštalo da meni tako nešto napravi u inostranstvu. Prethodno su vršene likvidacije kao likvidacije oružjem, kao na šinama. Miljković je osmislio, prilikom prvog ubistva koje je realizovano u kući, tu su bili Miljković, Marko Budimir. Nije imao ko drugi to da osmisli. Miljković je bio mozak te operacije, za sve te operacije za ubistva, od početka do kraja.

Lalić o tome kako su uklanjali tela

Tužilac: Pojasnite koliko vam je trebalo vremena za ukljanjanje tela, taj izraz često koristite?

Lalić: Ja sam to prvi put video kod ubistva Gorana Veličkovića, ali je proces bio jednostavan. Uglavno je jedno lice odvajalo sekirom glavu, stopala, u slučaju Veličkovića je to bio Belivuk. Baratao je sa sekirom. Odvoji glavu od tela, stopala, šake, Miloš Budimir i Janković su tim velikim nožem pravili kao vođice po telu, da lakše sekirom može da se razdvoji, usitnjavaju se udovi. Zatim se nožem otvori trup, organi se odlože u odvojeni džak, sekirom se usitnjava torzo i na posletku se sekirom usitnjava glava, a pre toga se nožem skida koža sa glave da kosa ne bi zaustavljala mašinu i svi ti usitnjeni delovi, koji na kraju budu 20 puta 20 santimetara, neki i sitniji, to se odlaže u najčešće tri plastične kade i to se provlači kroz mašinu i melje. Sadržaj bude želatinasto voden, odlaže se u providne PVC džakove, koji se ubacuju u bele džakove, da ne iscuri sadržaj u garaži.

Lalić: Za to nam je trebalo između sat i dva sata, kada je bilo problema sa mašinom, bude i do tri sata.

Sudija: Ko je doneo odluku da se ovako ubije Goran Veličković?

Lalić: Belivuk i Milković su osmislili taj sistem, smislili taj modus rada i obezbedili mašinu. Veličkovića je ubio Marko Miljković.

Tuižilac: Da li je postupak identičan i za ostale žrtve?

Lalić: Potpuno identičan.

Lalić je potom, odgovarajući na pitanja tužioca detaljno opisao kako su potom džakovi iznošeni u automobil, a potom odvoženi do Dunava, gde su bacani ostaci u reku.

O fotografijama sa žrtvama

Tužilac: Da li ste se vi lično fotografisali sa nekom od žrtava?

Lalić: Bio sam na fotografiji koju je fotografisao MIloš Budimir, sa Belivukom i pokojnim Goranom Veličkovićem. Tada je još bio živ

Tužilac: Šta je razlog da se napravi takva fotografija?

Lalić: Nisam je inicirao, verovatno je Miloš Budimir hteo da fascinira Miljkovića, sugerisao nam je, tako je nastala ta fotografija.

Tužilac: Što su pravljene fotografije žrtava?

Lalić: Da se zastraši suprotan klan, te fotografije su pokazivane i drugim licima, to je bio instrument širenja straha, to je trebalo da bude efekat. Kada je stigla informacija da su škaljari nešto slično uradili, to je bio odgovor, da može i brutalnije. To je bila poenta, zastrašivanje.

Tužilac: Kako su slane suprotnom klanu?

Lalić: Putem skaja, i to tako što se vidi da li je primalac video fotografiju, postoji komanda za povraćaj fotografije, kada je primalac otvori pokrene se komanda i ta fotografija nestane. Tako je rađeno da kod njih ne ostane kao dokaz koji može da napravi problem.

O tajnoj prostoriji

Tužilac: Možete li da opišete tajnu prostoriju?

Lalilić: Otvor se nalazi u donjem desnom uglu, kada se uđe u garažu. Kada se prođe kroz otvor, to je širine oko metar, gde čovek može da se uspravi i tu su metalna vrata, kada se otvore, ulazi se u skrivenu prostoriju. Ona je širine oko 7-8 do 10 metara i dužine oko četiri ili pet metara. Na dužoj strani je jedan kanal, gde se slivala vodu, postoji slivnik sa desne strane. U desnom ćošku je jedan orman, u njemu je odlagano konzervirano oružje, bio je i jedan zeleni sanduk, vojni, u njemu su bile lisice, panciri, poliicijske uniforme. Bila je jedna wc šolja, uz orman, jedna barska stolica. Bilo je desetak utičnica. Krajnje levo, bila je jedna niša gde je tabla sa osiguračima, takođe je bila i jedna crna metalna stolica. Na sredini na plafonu su bili tiplovi sa metalnim kukama, dole su bile braon pločice, zidovi okrečeni u belo, a kao osvetljenje bila su neonska svetla na plafonu. Uvek je tu bilo hirurških, radnih rukavica, varikine, sone kiseline, alata je bilo, konopac, skalpeli, trake. Mašina je bila isrped niše sa elektro tablom.

Lalić: Mašina za mlevenje je visine oko metar i po, širine oko 80 cm i dužine oko 100 ili 120 centimetara.

Lalić: Sa prednje strane kuće i odozgo, vi nemate sliku da tu može da postoji bilo kakva skrivena prostorija. Zona iznad garaže je pokrivena travom, tu je i jedan kao ozidani objekat i jedan ozidani bunar. Praktično je ukopana. Kada se popnete na garažu popnete se na zemlju, to je ukopano u brdo.

O nadimcima na "skaju"

Tužilac: Da li ste kao distributer skaja znali ko je imao koji nadimak?

Lalić: Da, bio sam u komunikaciji sa ljudima kojima sam prodao. Belivuk je bio Soprano, Miljković Kratos, Marko Budimir Kantona

Lalić je zatim nastavio da nabraja nadimke za gotovo sve optužene kojima je "pravio" skaj.

Tužilac: Zvicer, Živković?

Lalić: Živković je bio Best, Dendžer Vulf, Zvicer, Nikita, Nik, Born, Mason, Božović je bio Čečer Lup, ja sam imao preko 400 imena na skaju. Neki su imali i ista imena, pa se prepoznavanje vršilo po slici, koja je isto tako mogla da se stavi. Korisnik je mogao da i sam promeni nik drugog, kako mu se prikazuje u telefonu.

O mašini za mlevenje mesa

Tužilac: Da li je mašina bila u funkciji?

Lalić: Bilo je problema oko povezivanja sa mašinom, svaki put se ponovo povezivala na mrežni napon, dole u skrivenoj prostoriji. Tu je bilo nekih problema, da neće da se pokrene, to je uvek radio Draganić, bude problema pola sata, sat, ali bude uvek funkcionalna na kraju.

Tužilac: Šta je skrivena prostorija koju pominjente?

Lalić: Ona se nije videla na prvi pogled, u slučaju da policija naiđe. Postoji otvor, jedna betonska ploča koja kliza na šini i uvlači se u zid. U njoj postoji samo jedna rupa, stavi se šraf i ona se cela pomeri, a ivice, zazori su maskirani profilima od policije koja je postavljena duž zida. Kada se uđe u garažu ne vidi se da postoji nešto dok se ne demontira polica, ubaci šraf i otvori.

Tužilac: Kako je uneta ta mašina?

Lalić: Ona je prvo stajala u garaži na policaja, pre ubista Zdravka Radojevića, Draganić je rastavio mašinu, veće delove koji nisu mogli da prođu je brusilicom razdvojio, onda je peskirao delove mašine koji se mogu rastaviti. Sve je to sastavio dole u skrivenoj prostoriji. Draganiću je pomagao Janković i Bojan Hrvatin.

O ubistvu Veličkovića

Tužilac: Ubistvo Gorana Veličkovića, ko je šta radio oko uništavanja tela?

Lalić: U rasparčavanju tela, tada sam prvi put ušao u inprovizovani šator i tada sam to prvi put u svom životu i video. Tu su bili Belivuk, Janković, Miloš Budimir, oko mašine su bili Spasojević i Draganić. Konkretno u komadanju su učestvovali Belivuk, Budimir, Janković i ja sam pomogao. Pridržim nešto, zasečem, tada nisam radio sa sekirom, to je Belivuk tada sa sekirom radio. Janković je isto nožem odvajao meso i usitnjavao, u tom periodu su bili veći kuhinjski noževi a posle smo kupovali prave mesarske noževe.

O ubistvu Gligorijevića

Tužilac: Da li znate ko je ubio Gligorijevića i na koji način?

Lalić: Veljko Belivuk ga je ubio udarcem sekirom u vrat, to su mi ispričali Belivuk, Miljković i Nebojša Janković.

Lalić: Ja sam tada, kada je trebalo da se džakovi odnesu u reku, prvi put došao u kuću. Tada su mi ispričali sve što se desilo toga dana.

Tužilac Laliću postavlja pitanja

Sudsko veće, posle pauze, se vratilo u sudnicu i za govornicu je ponovo pristupio Srđan Lalić, branioci Veljka Belivuka zatražili su da pre nastavka svedočenja Lalića obave poverljiv razgovor sa prvookrivljenim.

Za govornicu je izašao okrviljeni saradnik Srđan Lalić. Tužilac prvi počinje da mu postavlja pitanja.

Tužilac: Kada je doneo odluku da postane okrivljeni saradnik, šta ga je motivisalo?

Lalić: Sigurno ima godinu dana, okvirno, od kada sam doneo odluku. Na to me motivisao odnos dela kavačkog klana prema drugim članovima i neki drugi motivi, kontatk sam ostvario dopisom. Napisao sam molbu tužilaštvu i tu je bila zamolnica za poverljiv razgovor.

Tužilac: Govorili ste o hijerarhiji u grupi, koje je vaše mesto?

Lalić: U rangu, posle braće Budimir, oni su imali najbliži odnos. Tu smo negde, ili ja posle njih.

Tužilac: Pričali ste da ste učestvovali u opremanju bašte na stadionu?

Lalić: Moja uloga su bili sigurnosni sistemi, za blokadu vrata, kontrola prolaska lica i vozila, video nadzor.

- Ta bašta je imala dva kolska prolaza uz stadion, jednu stranu smo zatvorili, zavarili smo kapiju, da bi se zaštitili od pucanja ili probijanja kapije, a druga stvara je bila kontrolisani ulaz. Pešačka kapija je promenjena, kolska se otvarala na daljinski. Gore, iznad ograde su bili navareni i šiljci. To je bio restriktivni prostroj, ko dolazi svirne, ili se pogleda na kapiju ili je najavljen. I ko dolazi pešački, pozvoni na interfon ili ima svoj elektronski ključ za otvaranje interfona. Ko nije imao taj tag, morao je da pozvoni, onaj ko je unutra pita ko je i odluči da ga pusti ili ne.

Tužilac: Na šta se odnose baza ili bunker?

Lalić: U komunikaciji smo tako zvali taj restriktivni prostor, baštu, restoran...

Tužilac: Da li znate ko je ubio Gligorijevića i na koji način?

Lalić: Veljko Belivuk ga je ubio udarcem sekirom u vrat, to su mi ispričali Belivuk, Miljković i Nebojša Janković.

Lalić: Ja sam tada, kada je trebalo da se džakovi odnesu u reku, prvi put došao u kuću. Tada su mi ispričali sve što se desilo toga dana.

Tužilac: Ubistvo Gorana Veličkovića, ko je šta radio oko uništavanja tela?

Lalić: U rasparčavanju tela, tada sam prvi put ušao u inprovizovani šator i tada sam to prvi put u svom životu i video. Tu su bili Belivuk, Janković, Miloš Budimir, oko mašine su bili Spasojević i Draganić. Konkretno u komadanju su učestvovali Belivuk, Budimir, Janković i ja sam pomogao. Pridržim nešto, zasečem, tada nisam radio sa sekirom, to je Belivuk tada sa sekirom radio. Janković je isto nožem odvajao meso i usitnjavao, u tom periodu su bili veći kuhinjski noževi a posle smo kupovali prave mesarske noževe.

Tužilac: Da li je mašina bila u funkciji?

Lalić: Bilo je problema oko povezivanja sa mašinom, svaki put se ponovo povezivala na mrežni napon, dole u skrivenoj prostoriji. Tu je bilo nekih problema, da neće da se pokrene, to je uvek radio Draganić, bude problema pola sata, sat, ali bude uvek funkcionalna na kraju.

Tužilac: Šta je skrivena prostorija koju pominjente?

Lalić: Ona se nije videla na prvi pogled, u slučaju da policija naiđe. Postoji otvor, jedna betonska ploča koja kliza na šini i uvlači se u zid. U njoj postoji samo jedna rupa, stavi se šraf i ona se cela pomeri, a ivice, zazori su maskirani profilima od policije koja je postavljena duž zida. Kada se uđe u garažu ne vidi se da postoji nešto dok se ne demontira polica, ubaci šraf i otvori.

Tužilac: Kako je uneta ta mašina?

Lalić: Ona je prvo stajala u garaži na policaja, pre ubista Zdravka Radojevića, Draganić je rastavio mašinu, veće delove koji nisu mogli da prođu je brusilicom razdvojio, onda je peskirao delove mašine koji se mogu rastaviti. Sve je to sastavio dole u skrivenoj prostoriji. Draganiću je pomagao Janković i Bojan Hrvatin.

Tužilac: Pomenuli ste brisanje video zapisa sa kamera na stadionu FK Partizan?

Lalić: Što se tiče uređaja za snimanje u našoj kancelariji, bili je lako, u meniju sam formatirao hard disku i isključio dalje video snimanje. Veljko i Marko su organizovali to da odem gore "u fudbal", odnosno u portirsku prostoriju i tu sam u tim prostorijama obrisao kompletni materijal, taj video nadzor pokriva ceo stadion i okolinu stadiona.

Tužilac: Da li ste kao distributer skaja znali ko je imao koji nadimak?

Lalić: Da, bio sam u komunikaciji sa ljudima kojima sam prodao. Belivuk je bio Soprano, Miljković Kratos, Marko Budimir Kantona

Lalić je zatim nastavio da nabraja nadimke za gotovo sve optužene kojima je "pravio" skaj.

Tužilac: Zvicer, Živković?

Lalić: Živković je bio Best, Dendžer Vulf, Zvicer, Nikita, Nik, Born, Mason, Božović je bio Čečer Lup, ja sam imao preko 400 imena na skaju. Neki su imali i ista imena, pa se prepoznavanje vršilo po slici, koja je isto tako mogla da se stavi. Korisnik je mogao da i sam promeni nik drugog, kako mu se prikazuje u telefonu.

Sud odredio pauzu

Specijalni sud odredio je pauzu u trajanju 30 minuta. Sledi ispitivanje Srđana Lalića.

Lalić drukao sve o Skaju

"Skaj" sam prvi put dobio pre ubistva na šinama od Belivuka i posle ubistva sam ga uništio. Drugi sam dobio 2018. godine i tada sam postao distributer. Takođe sam koristio i "eko čet", koji je bio najveća konkurencija "skaju". Te dve aplikacije su mogle da razmenjuju poruke, ali je to kasnije zbog sigurnosti ukinuto. Krajem 2018. putem oficijalne stranice "Skaj" sam podneo zahtev da budem distributer, odnosno partner. Stupio sam u kontakt sa rukovodstvom "Skaja", razmenili smo pin kodove i komunicirali".

Kada su postigli dogovor otvorio je firmu koju je na leto 2019. preneo na drugu osobu, jer im je trebala čista firma za registraciju kamiona kojima bi transportovali drogu.

"Čovek s kojim sam komunicirao Bin je rekao da u "Skaju" radi više od 70 ljudi i da imaju oko 800 saradnika. Dobio sam svoj portal koji je koristio za otvaranje novih naloga i gašenje. Kasnije sam dobio nalog za skaj akademiju, na kojoj sam obučavao nove saradnike. Takođe sam dobio i šifru kojom sam u cilju promocije dovodio nove klijente, neke sam dobio i od "skaj" menadžmenta koji su mi prosledili klijente. "Skaj" je podržavan u početku samo na "blekberi" telefonima, kasnije sa "nokiom" sa android sistemom, ali je to ukinuto 2019. godine, kasnije je bio "blekberi" sa android operativnim sistemom, "Iphone" i google piksel. Ja sam uglavnom prodavao "Iphone." Instalacija se vršila tako što se uređaj apdejtuje na poslednju verziju, potom se resetuje i usmeri na skaj server. Uređaj počinje da funkcioniše, server ima administraciju nad uređajem, posle se ručno podese aplikacije i na posletku se instalira "skaj".

Svaki "Skaj" je imao korisničko ime.

"Poslednja stavka je stavljanje sim kartice, holandska KPM i koštala je 14 evra i američki TNT čija je cena bila 9 evra. U našoj zemlji "skaj" je funkcionisao na dva mobilna operatera. Kartice je slao kontakt iz Nemačke. Poručivao sam prvo 10 pa 30 do 50 kartica, pa posle 100. Slao mi je brzom poštom. Naručivanje se vršilo putem beleške, koje smo svi agenti posedovali. Što se tiče prodaje "skaja", cena je bila 1.100 evra za šest meseci, 600 evra za tri meseca, to su bile neke minimalne cene, 250 evra za nedelju- U jednom momentu sam bio reprezent za Balkan, imao sam više agenata. Za Beograd su sa mnom sarađivali Ilija Kovačević, Balkan skaj - naveo je on i rekao da je mrežu imao u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Nemančkoj, Severnoj Makedoniji.

- Uoči hapšenja sam imao 1.250 aktivnih korisnika, imao sam oko 400 kontakata sa kojima sam sarađivao. Ja sam ih prodavao, poznanicima , članovima ove grupe, svima na stadionu za 950 evra. Prodao sam i Zviceru, Živkoviću, Vujotiću, i ostalima iz kavačkog klana.

O svim prodajama, kako je naveo, vodio je eksel tabele koje i dalje postoje u računaru koji mu je zaplenjen.

- U njemu imam sve podatke, ko je naručio, kome sam prodao, za koliko - otkrio je Lalić da ima sve tajne o "skaju" u regionu.

Srđan Lalić potvrdio je da je kupovao i bitkoine i da je i njima plaćao "skaj".

- Što se tiče portala kom sam imao pristup, početkom 2020. godine sam uvideo da na "skaju" mogu da vidim u kojoj se zemlji trenutno nalazi "skaj." Rekao sam to Živkoviću, odmah mi je prosledio da proverim gde su Kožar i Hodži, i za još desetak ljudi. Dobio sam povratnu informaciju da su na mreži kozmo, to je bio ključni trag za njihovo pronalaženje, jer su svi mislili da su napustili Grčku posle ubistva u Atini. Za to mi je obećao kilogram kokaina ali mi nije isplatio - otkrio je Lalić.

- U decembru 2020. godine sam imao uvid u oko 3.500 fotografija na Miljkovićevom telefonu, vršio sam mu transfer da ih sačuva u slučaju da izgubi telefon, ili u slučaju hapšenja, jer se u tom slučaju telefon "prži", pokreće se daljinska komanda koja uništava sav sadržaj na "skaju", koji onda nestaje nepovratno - objasnio je Lalić.

Inače, Alan Kožar i Damir Hodžić, podsetimo, ubijeni su na Krfu u julu 2019., nekoliko meseci pošto su u Atini ubijeni njihovi saradnici, pripadnici škaljarskog klana Igor Dedović i Stevan Stamatović.

Planirali ubistvo Perenčevića i Savića

Naveo je Lalić i da je škoda koja je korišćena u ubistvu Kiće Markovića prodata jednom momku sa stadiona.

"Napomenuo bih još, po nalogu Živkovića smo Marko Budimir, Bojan Hrvatin i ja od škaljarskog klana preuzeli 700.000 evra. U pratnji smo ga odneli u jednu menjačnicu a kasnije prilikom otmice Mila Radulovića, rekao je da je taj novac dao kao avans za ubistvo Miljkovića ali da je Živković taj novac prisvojio.

"U jednu kuću u Zemunu sam nosio novac za transport za Tursku, jednom sam odneo 30.000 evra za pasoš za Marka Božića. Osoba koja je bila kontakt za pasoše za Severnu Makedoniju, bila je osoba pod nadimkom Roko. Pomenuo sam da se grupa bavila distribucijom droge, obezbeđenjem.

"Jednom sam, u leto 2020. bio kod Dimitrijevića da pogledam automobil sa štekom, sa skrivenim odeljkom, tom prilikom, Veljko Belivuk mi je pisao, tražio je od mene da predam jednom pripadniku kavačkog klana, koji je na skaju bio Komšija, kilogram kokaina. Rekao sam da nije problem, po robu je došao njegov kupac Albanac, Dimitrijević mi je dao kilogram kokaina", govorio je o trgovini drogom.

Potom je naveo da je grupa planirala ubistvo Luke Perenčevića i Dejana Savića.

"Nisam pomenuo, Nebojši Jankoviću je kavački klan isplatio 100.000 evra za ubistvo u Crnoj Gori, i "roleks" koji je Kasap imao na ruci", dodao je on.

Naveo je da je za učešće u "ratu" kavačkog i škaljarskog klana pripadnicima grupe isplaćivan novac i davani automobili.

"Ja sam jednom dobio 10.000 jednom 5.000 evra. Krajem 2020. kupili smo plac kod Pančevačkog mosta, plaćen je 100.000 evra, vodio se na oca braće Budimir, a trebalo je da bude naš.

Lalić o otmici I.S.

"E ovako, što se tiče te otmice koja se dogodila u avgustu. To je prethodilo ubistvu Mitića, sa Milošem Budimirom sam došao da pogledamo video nadzor i da slikamo stan u Humskoj iz kog smo imali informaciju da nas opservira škaljarski klan. Bilo je tu dosta ljudi, zatekli smo I.S. u separeu, kada smo došli nije bio vezan, to je bio 9. avgust. Rekli su nam da je špijunirao oko stadiona, da su ga uvukli u bunker, da su ga mlađi navijači već pretukli i da je neko vreme već tu na stadionu", počeo je Lalić izlaganje i priznao da je I.S. nekoliko puta udario po nogama.

Priznao je da je plaćen 1.000 dinara da špijunira, ali nismo mislili da nije kapacitet za to. Bilo je reči o nekom seksualnom zlostavljanju, ali nisam siguran da je bilo toga ili je samo tako bila neka priča. Rekli su da su mu stavili u vodu trećinu grama kokaina, tako da je bio omamljen. Ja sam mu dao 2.000 dinara i sugerisao da ga puste i da dogovore sa njim da to ne prijavi policiji - naveo je Lalić.

Kako je rekao ispustio je da pomene i da je "smart" koji je bio korišćen prilikom otmice Gorana Veličkovića kasnije presvučen sivim folijama i da ga je video u dvorištu kuće Miljkovićevog prijatelja Pece krajem 2020. godine.

Lalić nastavlja svedočenje, Miljković opet prekida

Za govornicu je izašao svedok saradnik Srđan Lalić.

- Dobar dan. Ja bih nastavio. Propustio sam da se osvrnem na otmicu I. S. - nastavio je treći dan izlaganja bivši pripadnik kriminalnog klana koji je odlučio da u zamenu za 18 godina zločina svedoči o svim krivičnim delima.

Međutim, za reč se opet javio Miljković.

- Sudija, učestvovao sam u nekoliko prebijanja ljudi na stadionu Partizana, nikada nikome nisu nanete teške telesne povrede, to je rekao Lalić. Nije pominjao I.S. Verovatno je shvatio da mu je obaveza da kaže sve što je potpisao, sad se setio posle dve nedelje pauze - rekao je Miljković okružen stražarima u sudnici.