Višnja Divild Žeželj/Ilustracija, Foto: Facebook/Višnja Divild Žeželj

STOP NASILJU!

ŠTA KADA DETE U SRBIJI POSTANE NASILNIK? Dečiji psihoterapeut i Ministarstvo prosvete se oglasili za Espreso

Majka dečaka Jelena Đorđević je u potresnoj ispovesti otkrila da je mališan i ranije trpeo nasilje

Objavljeno: 08.11.2022. 16:57h

Javnost je veoma uznemirena nakon vesti o strašnom vršnjačkom nasilju koje je doživeo osmogodišnji U.Đ. iz Vranja kog su vršnjaci pretukli na proslavi rođendana.

Majka dečaka Jelena Đorđević je u potresnoj ispovesti otkrila da je mališan i ranije trpeo nasilje, od polaska u prvi razred, a da je sve kulminiralo kada je brutalno pretučen u jednoj igraonici u Vranju.

Jelena kaže da je maloletni dečak imao i problema sa depresijom i da je zbog pogrdnih imena na račun njegove kilaže prestao da jede. Ona takođe tvrdi da je učiteljica pred celim razred omalovažavala maloletnog učenika pod izgovorom da "on stalno želi da ide u WC". Kako navodi majka, učiteljica se branila argumentom "kako to da samo vaše dete tuku".

- Moj sin sada ima ozbiljne traume i strahove, stalno podiže ruke kada mu priđem kao da se brani od nečega. Ali je sve kulminiralo početkom ove nedelje kada se iz škole vratio potpuno crven što dokazuju i fotografije. Naravno, učiteljica nas o tome nije ni obavestila - rekla je Jelena.

FOTO: Kurir/Privatna arhiva
FOTO: Kurir/Privatna arhiva
FOTO: Kurir/Privatna arhiva
FOTO: Kurir/Privatna arhiva
FOTO: Kurir/Privatna arhiva

Inače, mališan pohađa drugi razred Osnovne škole "Vuk Karadžić".

"Vršnjačko nasilje nije uvek lako uočljivo, deca žrtve nasilja se često trude da prikriju ono kroz šta svakodnevno prolaze da li zbog straha, osećaja krivice, posramljenosti ili nepoverenja u sebe, svoje snage ali i u odrasle koji bi pre svega trebalo da budu podrška i zastita detetu koji trpi nasilje", kaže za Espreso Višnja Divild Žeželj pedagog i dečiji integrativni psihoterapeut.

Naša sagovornica skrenula je pažnju na to da postoji niz simptoma koji roditeljima mogu ukazati da sa detetom nešto nije u redu i da možda trpi vršnjačko nasilje.

Višnja Divild Žeželjfoto: Privatna arhiva

"Ukoliko roditelji primete promene u detetovom ponašanju ili funkionisanju u smislu povlaćenja, izbegavanja druženja, kontakta sa vršnjacima ili dete iznenada ima problem sa spavanje, ima noćne more, slabo jede ili pokazuje neki oblik regresivnog ponašanja može biti jasan signal da se dete suočava sa izazovom za koje nema kapacitet da ih samo reši i prevaziđe. Zato je veoma važno da roditelji budu ti koji će graditi dobar odnos sa svojim detetom od najranijih dana, graditi odnos poverenja i biti podrška i potpora detetu sa jasnom porukom da problemi su ti koji se prevazilaze i rešavaju zajednički. Kada dete ima poverenja u roditelje da su na njegovoj strani da su spremni da se suoče sa problemom odmah veća je verovatnoća da će oni biti prva osoba kojoj će se obratiti za pomoć", kaže Višnja za portal Espreso.

Veliki problem predstavlja to što žrtve nasilja najčešće o tome ćute, pritom se radi o deci sa jako malo godina. Višnja nam je otkrila koji su to najčešći razlozi zbog kojih se nasilje pokušava prikriti kao i koliko važnu ulogu u svemu igraju svedoci.

"Kada govorimo o nasilju moramo da uzememo u obzir i nasilnika ili nasilnike i žrtvu ali i one koji su nemi posmatrači, razumljivo je zašto nasilnik čuti i zašto njemu ide u prilog da niko na nasilje ne reaguje, žrtva često ćuti zbog straha da ne bude još gore, veruje da će proći brže ako nasilje ostane nevidljivo, postavlja se pitanje zašto ostali ćute. Kako je važno osnaživati žrtvu da potraži pomoć tako je još važnije jačati one koji su svedoci nasilju da zajednički pruže podršku detetu koje se nalazi u nemiloj poziciji. Smatram da velika moć leži u grupi i da ako je većina udružena u borbi protiv nasilja, nasilnik gubi moć i pozicija zasnovana na strahu vršnjaka se neminovno ruši", pojašnjava naša sagovornica.

Vršnjačko nasilje (ilustracija)foto: Printscreen/Google Earth, Profimedia, Ilustracija

Važno je napomenuti da nasilje može biti verbalno ili fizičko, ali pored toga i digitalno. Prema statističkim podacima svako četvrto dete bilo je izloženo nekom vidu nasilja!

"Kada jedno ili više dece kontinuirano uznemirava, napada ili povređuje neko drugo dete reč je o vršnjačkom nasilju. Kod nasilja dete koje povređuje drugo uglavnom ima želju da pokaže moć i kontrolu. Nasilje može biti verbalno ili fizičko, može biti digitalno ali nasilje je društveno isključivanje. Statistika je poražavajuća, smatra se da je svako četvrto dete imalo bar neko iskustvo nasilja. Najugroženija su deca koja su slabija, ranjivija, drugačija i ona koja se pred nasilnikom povlače. Zato je važno decu učiti i šta je nasilje i kako da reaguju u odredjenim situacijama. Mišljenja sam da ih treba učiti da imaju više opcija kako da postupe u određenim situacijama, šta je to što mogu da urade sami, kako da se založe za sebe, kako i kod koga da potraže pomoć", kaže sagovornica.

Kako kaže naša sagovornica, retko koji roditelj će posumnjati da je baš njegovo detet nasilnik, a još ređe priznati sebi da je to tako. Prema tome, teško je da roditelj uoči nekakve simptome kod deteta koji je potencijalni nasilnik. Šta to dovede dete do tačke da u momentu počne da povređuje druge?

Vršnjačko nasilje (ilustracija)foto: Društvene mreže

"Deca često nasiljem pokušavaju da pošalju poruku da se nešto dešava, nasilje može biti i poziv u pomoć. Deca nisu agresivna sama od sebe i ne uživaju u tome, naravno ukoliko nema nekih jasnih psihičkih poremećaja, nasilje i agresivno ponašanje znak su da ih nešto muči, da im treba nečega više ili da im je nečega previše. Koliko god apsurdno zvučalo, ali što je dete agresivnije to mu je potrebno više ljubavi, pažnje i nežnosti. Svako dete želi da bude vidjeno, voljeno i prihvaćeno kako od roditelja tako i od vršnjaka samo je pitanje koji način bira, da li zna drugi i ko i kako reaguje na njega. Koliko je važno biti podrška žrtvi isto toliko je važno biti podrška i nasilniku i ne zaboraviti da sve vreme pričamo o deci kojoj su odrasli potrebni da bi im pružili ljubav, negu, odnos, brigu, primer, odrasli su ti koji treba da postave jasne granice, pravila, očekivanja što će detetu dati osećaj sigurnosti i omogućiti da se pravilmo razvija uz jasno vodstvo odraslih", pojasnila je sagovornica.

STOP NASILJU!

"Nasilje neće prestati ako o njemu ćutimo, prestaće samo ukoliko smo svi udrženi u tome da se nasilje ne toleriše i da se na njega reaguje odmah. Uporno se traži krivac, roditelji su, porodica je, škola, mediji i dok se bavimo time ko je kriv vreme prolazi, nasilje rađa dalje nasilje i ništa se ne menja. Umesto da tražimo krivce vreme je da svako u svom domenu uradi nešto malo kako bi to naše malo postalo nešto veliko", zaključila je naša sagovornica.

Iz Ministarstva prosvete kažu da je svaka obrazovna institucija u Srbiji dužna da reaguje na svaku sumnju ili saznanje o situaciji nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja, u skladu sa Pravilnikom su propisani sadržaji i način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini prevencije i zaštite, kao i praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti, koja ima obavezu da obavesti Ministarstvo i nadležnu školsku upravu o situacijama nasilja 3. nivoa.

- Ministarstvo prati postupanje škola u svakoj pojedinačnoj situaciji, a službenici Ministarstva i školskih uprava pružaju podršku školama u cilju pravovremenog i adekvatnog postupanja - rekli su iz pomenute ustanove za Espreso.

Ministarstvo prosvetefoto: Printscreen/GoogleMaps

Ministarstvo prosvete uspostavilo je sistem za prevenciju i reagovanje u slučajevima nasilja u školama.

- Prevencija se planira sa ciljem da se edukuju i osnaže zaposleni, roditelji i učenici i da se škola poveže sa drugim saradnicima i institucijama u lokalnoj zajednici, kroz nastavne i vannastavne aktivnosti. Važno je da se preventivne aktivnosti sprovode svakodnevno. Fokus u radu sa decom i mladima nije samo informisanje i edukacija o fenomenu nasilja, već i podrška njihovom razvoju kroz usvajanje specifičnih socio-emocionalnih veština koje su im potrebne za konstruktivno uključivanje u odnose sa vršnjacima i odraslima. Ono što je važno istaći je da se fenomenom i suzbijanjem vršnjačkog nasilja ne bave samo škole. Reč je o širem društvenom fenomenu koji zahteva uključivanje lokalne zajednice, centara za socijalni rad, policije i domova zdravlja. U prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja, takođe je, ključna i uloga roditelja koji su u skladu sa propisima deo preventivnih i interventnih aktivnosti - kažu iz Ministarstva prosvete.

Vlada Republike Srbije uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu pokrenula je nacionalnu platformu "Čuvam te" http://www.cuvamte.gov.rs.

Platforma na jednom mestu integriše sve potrebne aspekte temeljne prevencije i alate za suzbijanje nasilja koje uključuje decu.

Cilj platforme je koordinacija i jačanje intersektorske saradnje svih nadležnih institucija u borbi protiv nasilja.

Na ovoj platformi, učenici, roditelji i nastavnici će moći da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama, kao i da prijave nasilje.

Posebno važan segment koji se nalazi na platformi jesu onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike.

(Espreso/Dijana Spasov)