Ukrajina, Foto: EPA-EFE/YEVGEN HONCHARENKO, EPA-EFE/​KHERSON CITY ADMINISTARTION HANDOUT, EPA-EFE/SERG​EY KOZLOV

RAT U UKRAJINI

DOK SE PUTIN KONCENTRIŠE NA UKRAJINU, POSTOJI TAČKA GDE GUBI MOĆ: Kako ovo do sada niko nije uspeo da vidi?

Raniji kapaciteti Rusije da drži pod kontrolom tenzije u regionu Centralne Azije se smanjuju

Objavljeno: 26.10.2022. 07:31h

Rusija je od februara usmerila sve snage i resurse na Ukrajinu, gubeći polako kontrolu nad zbivanjima u Centralnoj Aziji gde povremeno izbije poneki granični sukob čiju je eskalaciju ranije Moskva uspešno sprečavala.

Nekoliko centralnoazijskih zemalja koje su svojevremeno bile deo Sovjetskog Saveza prethodnih nedelja imale su borbe na granici. A ruske snage koje su nekad bile zadužene da smire sukobljene susede, sada su raspoređene u Ukrajini gde trpe teške gubitke, piše Business Insider.

- Rusija već povlači snage iz Centralne Azije. Tako da su dosadašnji kapaciteti Rusije da drži pod kontrolom tenzije u regionu smanjeni - kaže Džek Markof, viši stručni saradnik Centra za strateške i međunarodne studije za ovaj portal.

Najnoviji znaci problema videli su se u septembru kada su izbili sukobi između Kirgistana i Tadžikistana zbog spornog graničnog regiona u kojima su učestvovali tenkovi i artiljerija. Pored stotina vojnih i civilnih žrtava, raseljeno je više od 100.000 ljudi.

Ali najveću mogućnost eskalacije ima konflikt Jermenije i Azerbejdžana oko spornog regiona Nagorno-Karabaha koji je ponovo buknuo u septembru.

U šestonedeljnom ratu 2020. godine Azerbejdžan je zauzeo region pošto su njegove snage uz pomoć izraelskih i turskih dronova nanele gubitke jermenskoj vojsci.

Problem za Moskvu je što ove zaraćene države pripadaju Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ruskoj verziji NATO u kojoj su Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Početkom 2022. godine, oko 2.500 vojnika ODKB, uglavnom Rusa, poslato je u naftom bogat Kazahstan gde su pomagali vladi da uguši proteste protiv korupcije i represije. Ruski vojnici takođe su stacionirani u Nagorno-Karabahu u okviru mirovnih snaga.

Slabljenje ruskog uticaja

Komplikovana istorija Rusije i Centralne Azije seže vekovima unazad, podseća Business Insider.

Dok zapadnjaci razmišljaju o terminu „Pax Russica“ (Ruski svet) u smislu ruske dominacije nad istočnom Evropom, podseća se da je carska Rusija u 18. i 19. veku osvojila uglavnom muslimanska kraljevstva širom Centralne Azije.

Taj region se otcepio nakon kolapsa ruske imperije tokom Prvog svetskog rata. Posle građanskog rata u Rusiji, Sovjeti su vodili krvavu kampanju da ponovo "usisaju" Centralnu Aziju, koja je bila konzervativna i antikomunistička.

Ruski lideri, uključujući Vladimira Putina, nasledili su ovaj kolonijalistički način razmišljanja, gledajući na Centralnu Aziju (i Ukrajinu) kao na deo ruske sfere. Bivše sovjetske države centralne Azije takođe su bile navikle da na Moskvu gledaju kao na veliku silu u regionu.

- Rusija se doživljava kao neka vrsta garanta bezbednosti u većem delu regiona. To je delimično samo refleks lidera koji su i sami produkt sovjetskog sistema i često traže od Moskve da reši njihove unutrašnje i međudržavne probleme - rekao je Markof.

U izvesnoj meri, raspoređivanje ruskih trupa, ili pretnja da će to učiniti, suzbijali su sukobe.

FOTO: Anatolii Siryk / Avalon / Profimedia
FOTO: Anatolii Siryk / Avalon / Profimedia
FOTO: Yevhen Kotenko / Avalon / Profimedia
FOTO: Printscreen/Twitter/@sumlenny
FOTO: Maryna Moiseyenko / AFP / Profimedia

- Prisustvo ruskih snaga, i ovo gotovo instinktivno poštovanje prema Rusiji, značilo je da je sukob Kirgistana i Tadžikistana, na primer, bio manje eksplozivan nego što bi inače mogao biti - rekao je Markof i upozorio da sa slabljenjem ruskog uticaja, taj sukob sada rizikuje da se pogorša.

Moskva želi da zadrži Centralnu Aziju kao barijeru

Ruski uticaj u regionu već opada. Na primer, Azerbejdžan je izašao iz ruske orbite i sklopio bliske veze sa Turskom. Ipak, Moskva želi da zadrži Centralnu Aziju kao barijeru protiv terorizma, trgovine drogom i drugih nedaća za koje strahuje da bi se proširili u Rusiju iz Avganistana i drugih država u krizi.

- Rusija je posle raspada SSSR-a nastojala da drži Centralnu Aziju kao svojevrsnu tampon-zonu između loših stvari koje dolaze sa juga - kaže Markof.

Rat u Ukrajini samo je povećao glavobolje Moskve. Recimo, više od 200.000 Rusa je od ruske invazije u februaru pobeglo u Kazahstan.

Priliv relativno bogatih Rusa u siromašne zemlje Centralne Azije izazvao je rast cena stanovanja. Tenzije će porasti i u odnosu sa lokalnim stanovništvom jer su ruske izbeglice navikle da posmatraju Centralnu Aziju kao kolonijalnu zabit.

Za to vreme, kako se ocenjuje, u pozadini vreba Kina, čiji se uticaj širi regionom - sve više na račun Rusije.

Markof smatra da je konflikt Tadžikistana i Kirgistana za sada treba držati na oku, mada mogu izbiti i drugi, a ukazuje i na prisustvo Islamske države u Avganistanu.

- Razni akteri zainteresovani za promenu statusa kvo na ovaj ili onaj način vide šansu u ruskom porazu u Ukrajini i povlačenju ruskih snaga - kaže on.

(Espreso/Telegraf)