Đurđica Barlović, Foto: Printscreen/youtube/mr.krunimir.10

tužno

UMRLA JE U 42. GODINI, A TADA SE DESILO OVO: Sin pokojne pevačice otvorio dušu...

30 godina od smrti Đurđice Barlović

Objavljeno: 28.08.2022. 12:24h > 12:28h

U petak, 26. avgusta, bilo je 30 godina od prerane smrti Đurđice Barlović, nekadašnje pevačice “Novih fosila”, koja je Hrvoju i njegovu mlađem bratu Borni prekinula bezbrižno detinjstvo.

foto: Youtube

Te 1992. u avgusta estrada je u šoku je primila vest o njenoj smrti. Vođa Novih fosila, pokojni Rajko Dujmić, rekao je kako su u njegovu stanu u tom trenutku stali svi satovi. Tek kasnije je čuo vest i protumačio je to kao Božji znak. Đurđica je preminula u 42. godini.

– Takvi događaji ostanu u nama zauvek, pa iako je prošlo mnogo godina, i danas pamtim osećaj šoka i neizmerne tuge, iako sam tad imao samo 11 godina – priča danas stomatolog.

– Svi smo obožavali more i morske sportove. Mama zato što je rođena Splićanka i odrasla je uz more, a imali su oduvek neki gliser jer su obožavali da plovimo i naučili su me da upravljam još kad sam imao osam-devet godina. Tu ljubav prema moru usadili su i Borni i meni, pa danas obojica volimo i da ronimo – priča Hrvoje Barlović, koji se seća mame kao vrlo blage i osećajne osobe.

– Sećam se mnogih detalja, ali sam bio mali da bih mogao mnogo znati o njenom profesionalnom putu. Zato sam morao naknadno slagati mozaik razgovarajući s tatom, njenim kolegama, a obožavam provoditi vreme i s majčinim bratom koji živi u Splitu. On isto gaji strast prema brodovima, bio je pomorac i od njega sam mnogo naučio i o plovidbi, ali i saznao mnogo informacija o mami i njenom detinjstvu i mladosti – priča stariji sin Đurđice i Ivana Barlovića.

FOTO: prentscreen/youtube/Deky Simper
FOTO: Printscreen/Youtube
FOTO: Printscreen/youtube/mr.krunimir.10
FOTO: Printscreen Youtube/that555
FOTO: Printscreen/youtube/mr.krunimir.10

Đurđica Miličević rodila se u Splitu 23. avgusta 1950. godine i odmalena je pokazivala talent za muziku i pevanje, pa je već kao devojčica nastupala na tad najpoznatijem dečjem splitskom takmičenju “Djeca pjevaju”. Kasnije je počela i da svira gitaru, a čim je maturirala srednju građevinsku školu, dobila je profesionalni ugovor. Ozbiljniju karijeru počela je u splitskom bendu VIS Batali, a onda otišla u Zagreb i pridružila se Novim fosilima.

– U Zagrebu je upoznala našeg tatu Ivana koji je završio stomatologiju i u početku su naši roditelji živeli kod očeve majke Magdalene. Tek kasnije su kupili stan na Jarunu, ali to je bilo već nakon što je mama napustila Fosile i počela samostalnu pevačku karijeru – kaže Hrvoje, koji se rodio 1981. godine, a samo godinu kasnije Đurđica je izašla iz tad najpoznatijeg i najpopularnijeg hrvatskog benda.

– Brat i ja smo imali super detinjstvo sve do tog nesrećnog događaja. Kad danas razmišljam, bili smo poput svake druge porodice. Mama je, iako je bila u to vreme vrlo poznata, pre svega bila fetiva Splićanka. To znači da nimalo nije polagala važnost na slavu. Jako slično kao uostalom i njena mlađa kolegica Zorica Kondža. Nikakva slava i estradni život ne mogu takvim ženama udariti u glavu niti ih naterati da glumataju i prave se zvezdama. Naša majka odvajala je privatni život od poslovnog i bila je, pre svega, brižna majka i supruga. Bila je izvrsna kuvarica, odlazila je s tatom na pijacu, kuvala, pospremala stan, pravila zimnicu – priseća se Hrvoje Barlović, koji baš nikad nije čuo majku da peva kod kuće.

foto: Printscreen/Youtube

– Ne, ona bi zapevala kad bismo nešto slavili, kad bi se okupilo društvo, ali da bi ovako sebi za gušt da pevapo kući, to nije nikad. Čuo bih je samo kad bismo išli na njene koncerte. Imala je kod kuće prekrasnu akustičnu gitaru, ali je nikad nisam čuo da svira. Verovatno ju je koristila kad bi joj trebalo da uvežba neku pesmu, ali to nikad nije radila kod kuće, nego na probama ili u studiju. Nije bila virtuoz na gitari, ali je znala dovoljno akorda da bi mogla nešto da odsvira kao pratnju. I onda je ta gitara neslavno završila. Kad je mama krenula u solo karijeru, morala se više posvetiti organizacijskim poslovima, ugovorima, dopisima… I tako su gitaru zamenili za zadnju reč tehnike – telefaks. Nije bilo interneta ni mailova, pa su se dopisi slali telefaksom. I danas žalim što više nemamo tu njenu gitaru – kaže Hrvoje, koji je od majke nasledio ljubav prema muzici.

Bonus video:

(Espreso)